POVRĆE ZA STRANO TRŽIŠTE
 |
Tema o kojoj se govori
Samo kvalitetan i pravilno upakovan domaći proizvod postaće konkurentan izvozni artikl
Domaći proizvodjači na strano tržište najčešće plasiraju paradajz, papriku, krastavac, crni luk i lubenice. Iako smo po proizvodnim površinama pod crnim lukom i bostanom u samom evropskom vrhu, prinosi su pri dnu lestvice. Pre svega zbog zastarele i neodgovarajuće tehnologije i mehanizacije za ubiranje, velikih gubitaka tokom čuvanja i drugih razloga.
Šta treba učiniti da se proizvodi iz naše zemlje probiju na stranom tržištu?
-Ovaj problem se ne sme i ne može generalizovati, jer u Srbiji postoje i proizvodjači koji prate nova dostignuća. Doduše, ima ih malo, ali mogu da stanu “rame uz rame” s bilo kojim konkurentom iz Evropske unije. Oni lako plasiraju svoje proizvode na domaće ili strano tržište-objašnjava mr Andjelko Mišković, asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Bez zaliha hrane
Potrebno je razmišljati i o sezonskom karakteru proizvodnje. Naime, navikli smo da se pojedine vrste u ishrani koriste samo u odredjenim periodima godine. S obzirom na klimatske prilike, najviše povrća pristiže u jesen, kada se u domaćinstvu i u industiji prave zalihe za zimu. Medjutim, ovo je bilo karakteristično za potrošnju u drugoj polovini prošlog veka. Danas se zalihe ne prave, već se povrće uglavnom koristi sveže cele godine. To znači da zahvaljujući primeni različitih tehnologija, rokova setve i sadnje i uzgojem u zaštićenom prostoru, pristiže u dužem vremenskom periodu.
Veoma je značajno, kako naglašava mr Mišković, i čuvanje roda, a savremenih skladišta u našoj zemlji ima sve više. Potrošačima su u svako doba godine dostupni sveži proizvodi nepromenjenih osobina, koji kao da su upravo doneseni s njive ili iz plastenika.
Novina je i potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA) naše i zemalja u okruženju. Država ne bi smela da onemogućava uvoz pojedinih proizvoda, pogotovo ako su jefitniji od domaćih. To će našu proizvodnju usmeriti ka dobijanju jeftinijih, ali kvalitetnijih namirnica.
izbor sorte veliki je izazov, jer treba odgovoriti specifičnom ukusu potrošača u zemlji u koju se povrće izvozi, a razlikuje se od onog na koji smo navikli.
-Problem kvaliteta u razvijenim državama uspešno je rešen uvodjenjem standarda i setrifikacijom proizvodnog procesa i proizvoda. Od zadatih normi ne sme da se odstupa, pa to nije kočnica prilikom izvoza. Medjutim, sveobuhvatna setrifikacija kod nas zasad ne postoji, a prelazak će biti veoma “bolan” za većinu proizvodjača. Naime, bez odgovarajućeg sertifikata, koji nije jeftin, roba se ne može plasirati u inostranstvu. Zbog toga je neophodno da se kvalitet poveća, a tehnologija učini ekonomičnom i ekološki prihvatljivom.
Neodgovarajuća ambalaža
Većini proizvodjača na odgovara da se uz proizvodnju bave i pakovanjem i prodajom. Zato je najbolje rešenje da se prodaja prepusti specijalizovanim organizacijama.
-Neodgovarajuća ambalaža umanjuje cenu proizvoda i stvara teškoće tokom transporta. Obično se roba u kartonskom pakovanju gnječi, menja izgled i kvalitet. Drvena ambalaža bolja je i trajnija, ali je zastarela i retko se upotrebljava. Zbog toga je treba zameniti termički obradjenim drvetom (šperploča), kao u zemljama Evropske unije. Na takvom pakovanju ima dovoljno mesta za reklamnu poruku, koja dolazi do krajnjeg korisnika- dodaje sagovornik.
Problema ima i kada se povrće slaže u veću ambalažu. Po zakonima i standardima, obavezno je klasiranje i pakovanje samo prve klase. Druga, treća i ostale, u zavisnosti od vrste, ne smeju se plasirati kao svež proizvod, jer izgledom odbijaju kupca. Zbog toga su ove klase namenjene domaćem tržištu ili preradjivačkoj industriji za koju spoljašnji izgled nije presudan.
Medjutim, u velikoj želji da se poveća prodaja, često se osim prve, u pakovanju nalaze i druga, pa i treća klasa. U tom slučaju, strani kupac vraća robu, koja se smatra reizvozom, a izvoznik priznaje svako ponudjeno umanjenje novčanog iznosa. Prisiljen na kompromis da ne bi prekinuo saradnju s inostranim partnerom.
Ovakvi primeri ranije su bili česti, ali su u poslednje vreme sve ređi.
Z.Graovac
