ZAŠTITA BERSKVE

ZAŠTITA BERSKVE

BOLESTI BERSKVE

Postoji nekolicina oboljenja sa kojima se često srećemo u zasadima breskve. Neka od njih uzrokuju dugoročne probleme, dok su neka samo sporadična po karakteru, izazvana ekološkim uslovima, uglavnom vremenskim prilikama u datoj godini. Da bi se zaraza pojavila i bolest razvila tri elementa moraju da se dogode u isto vreme: biljka domaćin koja je podložna određenom oboljenju, prisustvo patogena i odgovarajući vremenski uslovi (kiša-vlaga, dužina vlažnog perioda, količinom padavina, temperatura, vetar, itd.)

Patogeni koji izazivaju oboljenja kod breskve su gljivice, bakterije, virusi i organizmi nalik na viruse, poznati kao fitoplazme i mikoplazme. Uspešnost suzbijanja bolesti u velikoj meri će zavisiti od prepoznavanja bolesti koju treba suzbiti, poznavanje simptoma, biologije i zahteva neophodnih za njen razvoj. Manipulacija ovih mikroekoloških uslova kroz obradu, sanitaciju, suzbijanje korova i sprovođjenjem drugih agrotehničkih mera, olakšaće rešavanje problema.

TRULEŽ PLODOVA BRESKVE

Sa ekonomske tačke gledišta, trulež plodova je jedno od najrazornijih oboljenja. Pod povoljnim uslovima, ovo oboljenje može dostići epidemiološke razmere za veoma kratko vreme, i dovesti do potpunog gubitka prinosa. Prouzrokovač ovog oboljenja je gljivica Monilinia fruticola. Napada cvetove, pupoljke, letoraste i plod.

Simptomi truleži breskve

Zaraženi cvetovi poprimaju mrku boju i opstaju na pupoljku. Nekada se događa da se gljivica preseli u unutrašnjost pupoljka, a odatle na grančice koje u potpunosti uništava. Kada plod počne da sazreva i poprima boju on postaje osetljiv i podložan truljenju. Početni simptomi se ispoljavaju kao sitne, kružne mrke pege na pokožici ploda, a pod povoljnim uslovima se šire velikom brzinom, da bi na kraju dovele do potpunog propadanja ploda.

Slike: 1, 2, 3, 4
Simtomi monilioze na breskvi na plodu ,mumuficiranje ploda, propadanje mladih grančica i cveta

Biologija bolesti truleži breskve

Gljivica provede zimski period u mumificiranim plodovima zaostalim na granama ili na zemlji kao i u rak ranama na grančicama. Zaraženost cvetova: Konidije iz mumificiranih plodovia koji sporulišu se rasturaju su uz pomoć kiše; zrele askospore se izbacuju i vetrom prenose na cvetove. Optimalna temperature za razvoj infekcije je od 20 do 25 0 C. Pod ovim uslovim, prisustvo vlažnosti od samo 5 sati će dovesti do infekcije. Zaraženost plodova: Bilo kakvo oštećenje (oštećenja izazvana insektima, mehanička oštećenja, itd.) mogu dovesti, i dovode, do truljenja plodova. Povišena vlaga u vazduhu i topli vremenski uslovi pogodovaće razvoju oboljenja.

Zaštita truleži breskve

Postoji nekolicina dobrih fungicida koji mogu da nađu svoje mesto u programu zaštite imajući na umu potencijalnu rezistentnost na fungicide. Protektanti ili zaštitni fungicidi (Kaptan 50WP, Sumpor u suspenziji 90WP) mogu biti dobar izbor u slučajevima gde nema mnogo inokuluma i opasnost od zaraze je relativno mala. Preparati iz ove grupe se moraju primeniti pre očekivanih padavina. Sterol-inhibitori (Elit 45DF, Indar 75WSP, Orbit 3.6EC) će biti efikasni u suzbijanju truleži plodova, a pored toga će doprineti u suzbijanju i drugih oboljenja. Iako je najbolje ove preparate primeniti pre početka zaraze, neki od njih imaju ograničeno povratno – retroaktivno dejstvo od 24- 36 sati (Indar, Orbit). To znači da su sposobni da zaustave infekciju koja je u progresu ukoliko se primene u roku od 24-36 sati od početka infekcije. Strobilurini (Flint, Pristin) predstavljaju alternativne matreijale za kontrolu kako bi se bolje regulisali problemi oko stvaranja otpornosti na fungicide. Fungicidi iz ove grupe se moraju primeniti pre očekivanih padavina, s obzirom na to da nema podataka o njihovom retroaktivnom dejstvu.

KOVRDŽAVOST LISTA BRESKVE

Kovrdžavost lista breskve može biti ekonomski štetna na dva nivoa: neposredni uticaj koji se ogleda u lošem kvalitetu plodova koji nemaju tržišnu vrednost, i posredan, odnosno odloženi uticaj koji se ogleda u ranom gubljenju lišća i sveopštem smanjenju bujnosti stabla i njegovom propadanju.

Simptomi kovrdžavosti lista breskve

Mesec dana nakon precvetavanja na mladom lišću su vidljivi prvi simptomi oboljenja. Gljivica napada meducelijski prostor prouzrokujući deformisan rast, koji se opet manifestuje u vidu kovrdžavih crvenkastih lišća koji kao da su prekriveni isitnim plikovima. Najpre oboli manji broj listova, ali kako se oboljenje širi, prirast zakržljava i poprima izgled rozete. Listovi postaju nekrotični i prevremeno opadaju što za posledicu ima ranu defolijaciju. Oboleli plodovi postaju ozbiljno deformisani. Na njima se pojavljuju kvrgava i naborana mesta, crvenkaste boje. Zaraženi plodovi opadaju prevremeno.

Biologija bolesti kovrdžavosti lista breskve

Gljivica zimu provede na kori i pupoljcima, a tokom perioda vlažnog vremena spore se prenose do razmaknutih ljuspica pupoljka prouzrokujući infekciju. Ovo je bolest karakteristična za prohladne vremenske uslove. Temperature izmedu 10 and 21 0 C su optimalne za pojavu ovog oboljenja .

Zaštita truleži breskve

Sve sorte su osetljive na kovrdžavost listova breskve. samo jedna primena fungicida u jesen, ili vrlo rano proleće pre otvaranja pupoljaka, biće dovoljna za suzbijanje bolesti. Postoji nekoliko preparata koji se smatraju veoma efikasnim u suzbijanju ovog oboljenja: Bravo 720, Ciram 76 DF, Karbamat 76 WDF, Bordovska corba, Fixed bakar (Kocide, Champ, COCS i drugi).

KRASTAVOST PLODOVA

Krastavost plodova prouzrokuje gljivica Cladosporium carpophilum. Ovo oboljenje se naročito odražava na izgled plodova i njihov plasman na tržište.

Simptomi krastavosti plodova

Simptomi se ispoljavju na plodovima, mladim grančicama i lišću. Okrugle, baršunaste pege maslinasto do crne boje su uočljive pri vrhu ploda prema peteljci. Pege se šire i međusobno spajaju, prouzrokujući pucanje ploda, i stvarajući prostor za pojavu trulrži ploda (Monilinia sp.) Vidljive pege na letorastima i grančicama su blago uzdignute, kružnog oblika, sa ljubičastim marginama. Njihova pojava je uočljiva tek kasnije u toku vegetacije.

Biologija bolesti krastavosti plodova

Gljivica prezimljava u pegama na grančicama. Nastanak spora započinje u fazi “obrijavanja plodića” a vrhunac razvoja dostiže nakon 2 do 6 nedelja. Spore se prenose putem vode i vetra. Maksimalna sporulacija se postiže nakon 24 sata u uslovima visoke vlažnosti vazduha. Spore koje potiču iz pega na grančicama i plodovima u tekućoj sezoni su izvor zaraze za letoraste i listove. Plodovi su osetljivi na oboljenje od trenutka obrijavanja plodića pa sve do berbe.

Zaštita krastavosti plodova breskve

Primena agrotehničkih mera, prvenstveno orezivanje, predstavlja prvu liniju odbrane od ovog oboljenja. Kod dobro orezanih stabala strujanje vazduha je poboljšano tako da je sušenje brže a time i potencijal za početak infekcije prskanje daleko manji. Pored toga, prskanje hemijskim preparatima je efikasnije jer se obezbeđuje lakše prodiranje i distribucija preparat u krošnji. Prskanje fungicidima treba primeniti u intervalu od 10 – 14 dana, počevši od obrijavanja plodića. Najkritičniji period zaštite je izmeću druge i šeste nedelje nakon obrijavanja plodića. Program primene fungicida treba nastaviti do četrdeset dana pre berbe. Kaptan 50WP i Indar 75 WSP daju odlične rezultate u kontroli ovog oboljenja, dok su sumpor u suspenziji (Wettable Sulphur) 95 WP i Pristin za nijansu manje efikasni, ali se ocenjuju kao dobri za suzbijanje ovog oboljenja.

PEPELNICA BRESKVE

Pepelnicu izaziva gljivica Sphaerotheca pannosa. Pojava rđastih pega je usko povezana sa pepelnicom. Ovo oboljenje napada letoraste, listove i plod. Zaraženost vegetativnih delova biljke dovodi do preuranjene defolijacije i gubljenja vitalnosti. Pojava pega na plodovima ima najveći negativni ekonomski efekat na proizvodnju.

Simptomi pepelnice breskve

Simptomi oboljenja se javljaju na lišću i bujnim letorastima u tekućoj sezoni. Letorasti su prekriveni belom micelijumom. Simptomi na plodovima su najznačajniji. Javljaju se kao belo-pepeljaste okrugle pege. Sa širenjem pega, središnji deo odumire ostavljajući za sobom rđastu mrlju sa izumrlim epidermalnim ćelijama.

Biologija bolesti pepelnice breskve

Gljivica prezimljava u obliku micelije u spavajućim pupoljcima breskve. Aktivira se u proleće sa porastom letorasta. Spore se šire putem vetra i kiše. Druge koštičave vrste mogu biti izvor zaraze. Starenjem, listovi i letorasti postaju manje osetljivi na bolest. Ovom oboljenju pogoduju blage temperature, sa vlažnošcu vazduha izmedu 43 i 100%. Pojava kiše nije neophodan uslov za pojavu zaraze. Optimalna temperatura za klijavost spora je izmedu 19 i 22 0 C. Nove pege se javljaju nakon 10 dana pod povoljnim vremenskim uslovima.

Zaštita pepelnice breskve

Najefikasnija kontrola se postiže izborom sorti otpornih na oboljenja. Sa primenom fungicida treba krenuti od precvetavanja i nastaviti u intervalima od 10 – 14 dana sve do stadijuma očvršćavanja koštice i prestanka terminalnog prirasta.
Fungicidi koji se koriste za suzbijanje truleži plodova, sa izuzetkom preparata Bravo 720 i Kaptana 50 WP, su veoma efikasni i za suzbijanju pepelnice. Najbolja kontrola se postiže primenom preparata Pristin.

RUPIČAVOST LIŠĆA BRESKVE

Ovo oboljenje je poznato i kao plamenjača breskve. Prouzrokovač oboljenja je glivica Stigmina carpophila ili Clasterosporium carpophilum, a napada sve koštičave vrste voća.

Simptomi rupičavosti lišća breskve

Gljivica prezimljava u rak-ranama na grančicama i u zaraženim pupoljcima. Spore dugo zadržavaju sposobnost razmožavanja i mogu izazvati zarazu nakon produženog perioda vlažnog vremena u proleće i jesen. Klijanje spora može se dogoditi u velikom rasponu temperatura od oko 2 0 C do 27 0 C. Zaraza se brzo širi, čak u roku od jednog sata pri optimalnim temperaturama (15 – 270C). Pege se mogu pojaviti na letorastima, pupoljcima, lišću i plodovima. Letorasti su „prstenovani“ prisustvom gljivice i odumiru. Pupoljci su prekriveni smolotocinom koja ih „zaguši“ Najpre se na lišću razvijaju sitne, ljubičaste pege. Kako se pege šire, njihovi središnji delovi poprimaju mrku boju. Ponekad se dogodi da se u središnjem delu pege može uočiti crna sporulantna masa.
Spore se prenose i šire uz pomoć vode. Oštećenja su češća i ozbiljnija na donjim delovima krune koji su više u senci i u kojima se vlaga duže zadržava. Pege na plodovima su okruglog oblika sa ljubičastim marginama.

Zaštita rupicavosti lišca breskve

Kontrola ovog oboljenja podrazumeva prskanje preparatima na bazi bakra, ili preparat Bravo (Hlorotalonil), zimsko prskanje u jesen ili u proleće. Za prskanje u toku vegetacije, koristiti Ciram 76 DF sa početkom u precvetavanju, po potrebi na 7-10 dana u zavisnosti od vremenskih uslova.

BAKTERIOZNA PEGAVOST

Bakteriozna pegavost je ozbiljno oboljenje koje u potpunosti može da uništi rod. Postoje razlike među sortama u pogledu osetljivosti na ovo oboljenje. Sorta Redhaven je otporna, dok sorta Babygold 5 izgleda predstavlja standard, u smislu visoke osetljivosti prema ovom oboljenju. Bakterioznu pegavost izaziva bakterija Xanatomonas campestris, pv. pruni.

Simptomi bakteriozne pegavosti

Pege se javljaju na listovima, letorastima i na plodovima. U početnim fazama, one se javljaju u obliku sasvim sitnih, vodenih pega koje se najpre pojavljuju na donjoj strani liske. Kako vegetacija odmiče, one se pretvaraju u ljubičastocrne pege koje se šire i međusobno spajaju, obrazujući pege nepravilnog oblika koje nekrotiraju, i ispadaju ostavljajući za sobom pocepani list. Zaraženi listovi žute i opadaju.
U ozbiljnim slučajevima, u prvim fazama vegetacije, može doći do potpune defolijacije. Slično tome, na mladim letorastima se mogu javiti ulegnuća, rak-rane oivičene ljubičastom koje će biti izvor inokuluma za buduće rane zaraze. Zaraženi plodovi imaju oštećenja na pokožici u vidu pucanja praćenog pojavom smolotočine što značajno utiče na njihov kvalitet i tržištnu vrednost.

Biologija bakteriozne pegavosti

Bakterija prezimi u pupoljku, u rak-ranama na grančicama i na biljnim površinama na kojima nema simptoma oboljenja. Ovom oboljenju za razvoj pogoduju hladniji vremenski uslovi. U proleće, bakterije nošene vetrom i kišom se prenose na mlade letoraste, listove i plodove u razvoju. Vlaga nastala kondenzacijom rose ili magle ima tendenciju da „spira“ bakterije na listu prema vrhu liske tako da se u tim delovima javljaju simptomi u vidu mrkih pega i nekroze.

Zaštita bakteriozne pegavosti

Najefikasnija kontrola bolesti je preventiva. To podrazumeva izbegavanje osetljivih i izbor otpornih sorti breskve za gajenje. Drugo što treba uzeti u obzir jeste izbor terena na kojima nema mrazeva kako bi se spričila oštećenja niskim temperaturama u toku zime ili u proleće jer ta oštećenja predstavljaju ulazne tačke za infekciju ovim oportunističkim patogenom. U slučajevima kada postoje stari zasadi sa osetljivijim sortama, održavanje dobre bujnosti primenom neznatno povećane količine azota radi kompenzacije zbog rane defolijacije se smatra dobrom agrotehničkom merom. Suzbijanje hemijskim preparatima je usmereno na smanjivanje inokuluma bolesti u rano proleće. Primena bakra i preparata na bazi bakra u periodu mirovanja i veoma rano u proleće umanjiće zastupljenost epifitskih bakterija odnosno bakterija koje se nalaze na površini (grančice, pupoljci, itd.). Treba biti na oprezu kad god se bakar primenjije zbog njegove fitotoksičnosti. Niže koncentracije bakra se preporučuju za primenu tokom ili neposredno nakon prohladnog perioda kako bi se umanjio rizik od pojave fitotoksičnosti. Višestruko nanošenje preparata može dovesti do ove pojave ukoliko od vremena poslednje aplikacije preparata nije bilo padavina, tako da je rezidijum od prethodnog prskanja još uvek visok. Antibiotici streptomicin (Mikošild 17 WP) i teramicin (Oksitetraciklin) se mogu koristiti od precvetavanja do tri nedelje nakon precvetavanja. Drugi preparati koji daju dobru kontrolu su Kaptan 50 WP u kombinaciji sa Silitom (Dodin). Pažnja: primena Silita može biti fitotoksična u kombinaciji ili u kratkom roku nakon primene nekih formulacijama insekticida kao i sumpora. Silit ne treba primenjivati pri visokim temperaturama. Višestruka primena može dovesti do pojave fitotoksičnosti, ukoliko od vremena poslednje aplikacije preparata nije bilo padavina, tako da je nivo rezidua još uvek visok. Preparat ne bi trebalo primenjivati 15 dana pre berbe.

VIŠEGODIŠNJI RAK BRESKVE

Višegodisnji rak breskve ima tri sinonima: Leukostoma, Citospora i Valsa rak. Prouzrokovači su dve srodne gljivice Leucostoma cincta i Leucostoma persoonii.
Vrlo je rasprostranjeno oboljenje, a za posledicu ima prevremeno odumiranje stabala i gubitak roda.

Simptomi raka breskve

Rak-rane se javljaju na granama, grančicama, u rakljama grana, na deblu, čak i na lisnim peteljkama. To u obično ulegnuća eliptičnog oblika, tamne ili crne boje sa oštrim, grubim ivicama. Kada se kora skine, mogu se uočiti crne strukture nalik na bubuljice, oivičene belom bojom. Jednogodišnje grančice počinju da se suše. U osnovi tih sasušenih grančica se javlja ulegnuće praćeno smolotočinom. Rak-rane se svake godine uvećavaju dok u potpunosti ne opkroje grane ili deblo i na taj način dovedu do odumiranja tih delova stabla ili čak i čitavog stabla. Aktivne rak-rane su natopljene vodom, „sunđeraste“ i imaju dosta izlučevina u vidu gumoze.

Biologija raka breskve

Gljivica pronalazi skloniste u starim rakranama i uginulim delovima stabla. Spore se prenose i šire putem vetra i kiše. Da bi spore klijale neophodno je prisustvo vlage. Ovo je oportunistički patogen koji napada stabla koja su pretrpela neko od mehaničkih oštećenja (oštećenja izazvana mrazom, rezidbom, košenjem, gradom, itd.). Razviju gljivice Leucostoma cincta pogoduju niže temperature od onih koje su potrebne za razvoj Leucostoma persoonii. Optimalna temperatura je izmedu 20 - 30 0 C.

Zaštita raka breskve

Primena dobrih agrotehničkih mera neophodna za suzbijanje ovog oboljenja. Primeri nekih od tih mera su:
odabiranje terena za sadnju vodeći računa o ekspoziciji i potencijalu za oštećenja zimskim i ranim mrazevima;
održavanje izbalansiranog programa ishrane sa posebnim naglaskom na izbegavanje davanja većih količina azota naročito pri kraju sezone kako bi se smanjio rizik od zimskog izmrzavanja;
farbanje debala belom lateks bojom da se spreči preterano zagrevanje na jugozadnoj straini debla u toku zime i izbegne oštećenje od mraza;
obavljanje rezidbe kasno u proleće kada je zarašćivanje rana najbrze;
izbegavati ostavljanje patrljaka pri rezidbi;
prskanje fungicidima neposredno nakon rezidbe a pred samu kišu.

X - OBOLJENJE

Ovo oboljenje izaziva fitoplazma, ili kako se to ranije vodilo, organizmi nalik na mikroplazmu (MLO), koji napadaju sprovodno tkivo (floem) stabla.

Simptomi x oboljenja

U ranim fazama oboljenja, simptomi se javljaju samo na manjem broju grana u vidu povijenosti lista ka unutarnjoj strani. Kako se oboljenje širi, simptomi se prenose na čitavo stablo. Na listovima se javljaju male, nepravilne žute do crveno-ljubičaste pege sa tendencijom da se isuše i otpadnu ostavljajući za sobom rupe nepravilnog oblika što utiče da listovi izgledaju poderano. Zaraženi listovi poprimaju žutu boju i naglo opadaju, što dalje dovodi do preuranjene defolijacije, a samim tim i obilnog i prevremenog opadanja plodova. Sazrevanje plodova je takođe narušeno; na stablu se mogu uočiti plodovi različitog stepena zrelosti, počev od nezrelih preko nedovoljno sazrelih, pa sve do zrelih širom čitave krune pa čak i na istim granama.

Širenje X oboljenja

Ovo oboljenje se prenosi putem nekoliko vrsta cikada. Prilikom ishrane, ova štetočina dolazi u kontakt sa fitoplazmom obolelih stabala divlje vrste (Prunus Virginiana) koja raste u blizini zasada, a nakon 2 – 3 nedelje prenosi patogen tako što se hrani listovima breskve ili trešnje. Prenošenje oboljenja sa drveta na drvo iz zasada trešnje u zasad breskve ima veći značaj nego prenošenje zaraze sa drveta na drvo u okviru zasada breskve. U rasadnicima, X oboljenje se može prenositi putem cikada, ali i kalemljenjem.

Zaštita kod X oboljenja

Kod suzbijanja ovog oboljenja, najbolji rezultati se postižu adekvatnom primenom agrotehnickih mera, prvenstveno suzbijanjem korova i eliminisanjem stabala divlje trešnje iz šipražja po obodu zasada, kao iz obližnjih šumaraka lociranih u prečniku od 300 m od zasada sa koštičavim voćnim vrstama. Preporučuje se intenzivan program zaštite protiv cikada tokom čitavog perioda vegetacije kako bi se sprečilo prenošenje patogena i dalje širenje oboljenja. Insekticidi koji se koriste za subzija-nje ove štetočine takođe se koriste i za suzbijanje ostalih štetočina, kao što su šljivin surlaš, stenica i breskvin smotavac. Izbor se bazira na nekim od sledećih preparata koji se mogu naći na tržištu: Lanat 2.4 LV, Lanat 90 SP, Gution 50 WP, Pauns 3.2 EC, Asana XL EC, Embuš 2 EC, Warrior 1CS i Aktara 25 WG.

TRULEŽNICE KORENA

Truležnice korena koju izazivaju gljivice iz roda Armillaria spp. su oboljenja koja se prenose putem zemljišta a povezuju se sa gajenjem voćnih vrsta na površinama na kojima su prokrčene šume ili na kojima su pre podizanja zasada bila zasađena stabla neke od koštičavih voćnih vrsta. Postoji nekoliko vrsta iz roda gljivice Armillaria koje prouzrokuju ovo oboljenje. To su: Armillaria mellea, Armillaria ostoyae. Biološke vrste Severne Amerike i Armillaria bulboa koja prouzorkuje trulež korena kod višnje, trešnje i breskve. Može se navesti i Armillaria tabescence koja je ranije bila poznata pod nazivom Clitocybe tabescens uzrokuje pojavu Clitocybe oboljenja koje je veoma srodno truleži korena.

Simptomi truležica breskve

Stabla u zasadu kolapsiraju i umiru u grupama koje, gledano iz ortogonalne perspective, čine krug. Najočigleniji simptomi su vezani za iznenadnu smrt stabala sredinom leta sa početkom sušnih perioda. Kada se stabla izvade iz zemlje, lomljenje korena i uklanjanje kore će otkriti prisustvo debelog, belog sloja micelijuma. Gljivica Armillaria spp. ima veoma karakteristične trakaste rizomorfe koji lice na pertle tamnomrke do crne boje po kojima se razlikuje od ostalih sličnih gljivica. Od kraja avgusta do sredine septembra, u osnovi stabla razvijaju se pečurke boje meda. Ove pečurke na vrhu drške i neposredno ispod rebara kapice imaju prsten, ili anulus. Po ovom detalju se razlikuje A. ostoyae od A. tabescence (nema anulus). Cyclobe spp. je veoma sli na vrsti Armillaria spp. u svakom pogledu, osim što nema rizomorfe, a na micelijumskoj ploci su vidljive perforacije. U jesen, kada ima više padavina, u osnovi obolelih ili oborenih stabala mogu se primetiti žute do žutomrke pečurke.

Biologija bolesti truležica breskve

Ovo je glivica koja preživljava u zemljištu na delovima korena zaostalim nakon krčenja gde može da opstane decenijama.
U sredenu i očišćenju parcelu može da se unese putem mehanizacije, ili putem kontaminiranog zemljišta. Kada jednom dospe u zemljište širi se kroz kontakt sa zaraženim korenom kao i putem prirodnog “kalemljenja “ korena na svakom dodirnom mestu. Rizomorfi takode igraju značajnu ulogu u širenju oboljenja.

Zaštita od truležica breskve

Jednostavno je nemoguće suzbiti ovo oboljenje. Najbolje je ne podizati zasad sa koštičavim voćnim vrstama na krčevinama pogotovu ako se radi o uklanjanju šume sa dosta hrastovine ili voćnjaka koštičavog voća. Fumigacija neće biti od velike koristi, zbog relativno plitkog prodiranja preparata u situaciji kada se mora tretirati koren koji se nalazi na većoj dubini. Na parcelama na kojima je u ranijim godinama bilo teškoća sa pojavom ove gljivice treba rotirati useve koji zahtevaju godišnju obradu zemlje sa ciljem da se na površinu izvuče što veća količina korenovih ostataka da bi se uklonili. Pored vrlo detaljne i dubinske pripreme zemljišta, izbor odgovarajuće tolerantne podloge prema gljivici Armillaria spp. se u praksi pokazalo kao dobar postupak. Uopšteno govoreći, u pogledu otpornosti prema Armilariji, podloge koštičavih voćnih vrsta su najosetljivije, podloge za jabuku su umereno osetljive dok se podloge za krušku se smatraju otpornim. Za sada, ne postoji pouzdan hemijski preparat za suzbijanje ovog oboljenja.

VIRUS RUPIČAVOSTI STABLA BRESKVE

Rupičavost debla kod koštičavog voća, šljivina braon linija ili konstrikcija su nazivi pod kojim je ovo obolenje poznato. Sorta Stenli je naročito osetljiva. Bolest je izazvana virusom prstenaste pegavosti paradajza (ToRSV). Ovaj virus je veoma rasprostranjen i među drugim voćnim vrstama, Pored breskve, može se naći i kod trešnje i višnje, šljive, jabuke, kruške, grožđa, maline i borovnice.

Simptomi rupičavosti debla breskve

Zaražene biljke su zakržljale, njihovi listovi su bledozelene boje, korenov sistem im je slabo razvijen. Neposredno ispod površine zemljišta primetna je konstrikciona linija koja stvara udubljenje predisponirajući stablo lakom lomljenju na tom mestu pri jakim vetrovima. Ispod površine zemlje, kora stabla je debela i “sunđerasta”. Uklanjanjem kore otkrivaju se tipični simptomi u vidu izduženih jamica, rupičavosti i udubljenja. Može proći i do pet godina pre nego što stablo podlegne oboljenju i ugine.

Zaštita rupičavosti debla breskve

Oboljenje se unosi u zasad putem zaraženog sadnog materijala, preko semena i zaraženog korova. Nematode, Xiphonema americanum su prenosioci ovog oboljenja.
Mere suzbijanja baziraju se na fumigaciji, korišćenju bezvirusnog sadnog materijala i adekvatnom suzbijanju korova s obzirom da su mnoge vrste korova (maslačak i druge) domaćini nematoda.

VIRUS NEKROTIČNE PRSTENASTE PEGAVOSTI

Virus nekrotične prstenaste pegavosti vrsta roda Prunus sp. takode je poznat pod nazivom nekrotična pegavost lista, rupičavost lista, poderanost lista i čipkasti list. Ovo oboljenje može prouzrokovati značajnu ekonomsku štetu.

Simptomi nekrotične pegavosti

Virus izaziva kržljavost stabla, usporeno kretanje pupoljaka u proleće, uginjavanje lisnih i cvetnih pupoljaka, smolotočinu i sušenje vrhova na lastarima. Novozaražena stablima mogu ispoljiti simptome već u prvoj godini, ali je to češći slučaj da se simptomi jave tokom prve dve godine nakon zaraze. Simptomi na listu su veoma karakteristični. Listovi su sitniji, prekriveni hlorotičnim prstenovima na gornjoj strani lista. Središnji deo prstena često poprima nekrotične forme i ispada, a list ostaje rupičast i/ili poderanog izgleda. Retko se događa da se na plodovima mogu videti slične uzdignute, kružne forme. U godinama kada vremenski uslovi pogoduju virusnim infekcijama i njihovom razvoju, može doći do pojave pojačanog sušenja pupoljaka i jednogodišnjih grančica čime se prinosi smanjuju za 20 – 50%, što ima poguban ekonomski efekat.

Biologija nekrotične pegavosti

Ovaj virus se lako prenosi polenom, semenom ili putem kalemljenja. Novopostavljeni zasadi su bezvirusni do početka cvetanja, kada se polen iz obližnjih zaraženih parcela prenosi na mlada stabla izazivajući infekciju. Optimalna temperatura za razvoj simptoma na listovima je od 20 - 24 0 C, ali do ove pojave može doći i pri temperaturama izmedu 10 i 28 0 C. Više temperature dovode do sušenja grančica i spurova (majskih buketića).

Zaštita nekrotične pegavosti

Novi zasadi bi trebalo da budu udaljeni najmanje 300 m od postojećih i potencijalno zaraženih zasada. Za njihovo podizanje koristiti certificirani bezvirusni sadni materijal.

Slika:
Sadnice breskve zaražene sa različitim virusima pojedinačno ili u kombinaciji Prune dwarf virus i Prunus necrotic ringspot virus (sadnica na levo),
zaražena sa Prune dwarf virus (sadnica u sredina) i,
zaražen sa Prunus necrotic ringspot virus (sadnica na desno).

Slika:Simptomi prstenaste pegavosti.

Slika:Simptomi žutice breskve.

Slike 1 i 2: Cikade - prenosioci virusa.

VIRUS MOZAIKA BRESKVE

Virus mozaika breskve je ekonomski štetan za proizvodnju breskve i nekrtarine. Na mnogim kultivarima breskve koje su cepače izaziva ozbiljne promene na plodovima koje gube tržišnu vrednost. Opšti simptomi su hlorotično mozaično šarenilo na lišću koje se obrazuje tokom vegetacije. U slucaju jače zaraze liske su manje sužene i kovrdžave sa nepravilnom ivicom. U okviru pega tkivo postaje nekrotisano i ispada što dovodi do šupljikavosti lišća.
Za vreme očvršnjavanja koštice površina zaraženih plodova postaje rapava i neravna, koje nastaju zbog smanjenog razvoja pojedinih delova ploda. Zaraženi plodovi nikada ne ne dostižu veličinu i oblik zdravih plodova i ranije sazrevaju za nedelju ili više dana.
Grane zaraženih stabala su sa kraćim medukolencima i zbijenim lišćem u obliku rozete, U slučaju jakih zaraza cele biljke znatno zaostaju u porastu. Jacina simtoma zavisi od virulentnosti sojeva virusa i tolerantnosti kultivara. U razvoju mozaika nekih kultivara postoje dve faze: akutna “šok” faza i hronična. Akutna se može pojaviti u prvoj, a ponekad u drugoj godini zaraze; u kasnijim godinama zaražena stabla obično ulaze u hroničnu fazu, kada su simptomi blagi i slabije zapaženi. Znatan broj kultivara je osetljiv na virus mozaika, medu njima i Redhaven.
Osnovne mere suzbijanja virusa su: korišćenje bezvirusnog sadnog materijala za podizanje zasada, uništavanje zaraženih stabala čim se primete u mladim zasadima, gajenje tolerantnih kultivara breskve, naročito u jako zaraženim područjima i suzubijanje vektorskih grinja. Jedna grinja je dovoljno da prenese virus sa zaraženog na zdravo stablo. Spolji uslovi utiču na prenamnoženost i aktivnost grinja i za to su značajni i za stepen zaražavanja u prirodi. Virus se ne prnosi sokom zaraženih biljaka.

VIRUS ŠARKE ŠLJIVE NA BRESKVI

Ovo je opasno oboljenje čiji su simptomi upadljivi i po njima se može lako otkriti. Na površini plodova u vreme sazrevanvja javljaju se prstenaste pege, ppjedinačno ili međusobno povezanim. Plodovi osetljivih kultivara breskve u velikom broju opadaju na početku sazrevanja ili kasnije. Za suzbijanje šarke breskve preporučljivo je da se prostorno odvoji proizvodnja od proizvodnje šljive, kako bi se umanjila opasnost od širenja bolesti.