INSEKTI KOJI NAJČEŠĆE IZAZIVAJU ŠTETU U BRESKVIKU

INSEKTI KOJI NAJČEŠĆE IZAZIVAJU ŠTETU U BRESKVIKU

BRESKVIN SMOTAVAC

Ovaj insekt (Cydia molesta) je jedan od najznačajnijih štetočina breskve i nektarine. Nekih godina, gubici u prinosima mogu dostići i 50%.

Slike: 1, 2, 3, 4
Različita oštećenja od breskvinog smotavca.

Biologija štetočine

Insekt prezimi u obliku larve u čahuri u pukotinama, ispod oštećene kore stabla, u biljnim ostacima na zemljištu (obično su to mesta na kojima se korov utvrdio), u stabljikama korova, otpacima na zemljištu, kutijama i raznim drugim predmetima u blizini, odnosno bilo gde nađe pogodno mesto da se skloni i da prezimi. Larve prelaze u stadijum lutke rano u proleće, a počinju da izlaze otprilike u vreme kada breskva ulazi u fenofazu balončića. Pojavljuju se tokom dva meseca, a najintenzivniji let prve generacije ovog insekta je krajem maja i početkom juna. Ženka polaže jaja na površini lista, peteljci ploda i u kori drveta. Za izleganje jaja je u proseku potrebno 7 dana (min. 4).

Larve prve generacije se “ubušuju” u mlade terminalne letoraste i samo mali broj larvi napada plod. Oštećenja na letorastima postaju vidljiva tek 10 – 14 dana nakon poljenja i veoma su slična oštećenjima izazvanim štetočinom breskvinog crvotočca. Terminalni letorasti se lome i poprimaju “mlitav” izgled (kao zastavica) jer larve u potpunosti izjedu unutrašnjost letorasta. Za čitav ciklus, počev od polaganja jaja pa do pojave odraslih insekata potrebno je oko 6 nedelja, minimalno 24 dana pri toplijim vremenskim uslovima.

Druga generacija odraslih jedinki se pojavljuje početkom jula. Oštećenja koja ova generacija ostavlja za sobom vidljiva su na grančicama i plodovima. Simptomi na plodovima uključuju pojavu smolotočine i izlučevina insekta koje ostavljaju defikacijom.

Treća generacija se pojavljuje u avgustu, a nastavlja da se izleže pred kraj septembra. Ova poslednja “letnja” generacija pričinjava najveću štetu jer ulazi u plod upravo u vreme berbe. Većina larvi iz ove generacije se ne razvije u imago već formira kakun-čahuru u kome će da prezimi.

Suzbijanje breskvinog smotavca

Program prskanja protiv ove štetočine bazira se na praćenju leta insekata, a tretmani su usmereni prvenstveno na larve koje su se tek ispilile iz jaja. Korišćenje feromonskih klopki i uz pomoć modela baziranog na sumi temperatura izraženim u stependanima za određenu minimalnu temperature kao osnovu, može se predvideti kretanje i razvoj insekata dosta precizno odrediti vreme prskanja da bi se postigao maksimalan efekat zaštite. Najcešće korišćeni preparati koji daju dobre rezultate su organofosfati (Gution 50WP, Imidan 70 WP, Diazinon) i piretroidi (Embuš 2 EC, Paunce 3.2 EC i Asana XL 0.66 EC). Preparati novijeg datuma kao što su Warrier 1 CS, Entrast 80 WP i Intrepid 2F manje su efikasni, ali kada insekti postanu rezistentni na organofosfate ovi preparati su dobra alternativa.

Kontrola uz pomoć feromona da bi se izazvala “konfuzija” medu mužjacima se pokazao kao veoma efikasan. Osnova ovog metoda je da se voćnjak prezasiti feromonom ženke koja na taj način privlači mužjake za parenje. U ambijentu prezasićenom ovim feromonom, mužjaci lete bezuspešno unaokolo dok se ne iznure tako da nisu u stanju da daju svoj doprinos mogućoj šteti. Da bi se dobili izuzetno dobri rezultati, preporučuje se upotreba feromona u kombinaciji sa jednim do dva prskanja nekim od insekticida u početnim fazama implementacije ovakvog programa.

ŠLJIVIN SURLAŠ

Šljivin surlaš (Conotrachelus nenuphar) je od velikog ekonomskog značaja s obzirom da i do 60% plodova može da pretrpi oštećenja u vidu deformisanog oblika ploda, prisustva ožiljaka, prisustva larvi (crvica) u plodu čineci ih praktično neupotrebljivim.

Biologija štetočine

Ova štetočina prezimljava ko odrastao insekt u prvih nekoliko cm zemljišnog sloja ili u naslagama lišća. Ukoliko postoje pogodni vremenski uslovi, surlaši se pojavljuju prilično rano i u nedostatku hrane će početi da se hrane nabubrelim pupoljcima. Otprilike u vreme obrijavanja plodića bubice će biti po voćnjacima u velikom broju hraneći se i istovremeno polažući jaja u male plodiće. Ženka napravi polumesečasti rez na plodićima i u svaki položi po jedno jaje. Svaka ženka može da položi od 100 – 500 jaja. Za čitav ciklus, počev od jajeta do odrasle jedinke sposobne za reprodukciju, potrebno je 50 – 55 dana.

Pored ožiljka u vidu mladog meseca, plodovi mogu ispoljiti rapavost i ožiljke nastale hranjenjem insekata na površini kao i diskoloraciju i nepravilnosti u obliku usled unutrašnjeg hranjenja larvi. Kao posledica hranjenja larvi unutar ploda, plod prevremeno opada, obično u junu, ali se to može nastaviti i kasnije kada odrasli insekti počnu da se plodom hrane.

Slike: Šljivin surlaš - odrastao i larve

Vlaga i temperatura utiču na intenzitet aktivnosti ovog insekta. Insekt je aktivniji u stablima sa gušćom krunom gde su uslovi mikroklimata takvi da obezbeđuju veće zasenčivanje i veću relativnu vlažnost vazduha. Temperatura predstavlja najznačajniji faktor kod održanja veka ovog insekta. Ovo je naročito izraženo poetkom proleća. Kroz istraživanja, razvijeno je nekoliko formula kojima se može predvideti pojava insekta i vreme kada oni prelaze na stabla na zbog ishrane i radi polaganja jaja. Prva formula se odnosi na srednje temperature izmedu 12 i 16 0 C tokom tri do četiri dana. Druga uzima u obzir prosečne dnevne temperature iznad 16 0 C tokom tri dana. Treća se bazira na maksimalnoj temperaturi od 24 0 C dva dana uzastopno. Uopšteno govoreći, odrasli insekti migriraju iz svog hibernikuluma ili mesta gde su proveli zimu (biljni ostaci na zemljištu u obližnjim šumarcima, žbunju oko zasada, ponekad u obližnjim zasadima), i premeštaju se na stabla pri povoljnim uslovima temperature i vlage. Ovo se uglavnom dogada u periodu cvetanja. Migracije insekata se nastvaljaju čak i do šest nedelja po završetku cvetanja, a najintenzivnija su tokom dve nedelje po precvetavanju.

Suzbijanje šljivinog surlaša

Stabla treba prskati počev od obrijavanja plodića u intervaliama od 7 – 10 dana tokom sledeće tri nedelje, ili u toku perioda naglašene aktivnosti insekta. Zahlađenje smanjuje njihovu aktivnost što ostavlja prostor za produžavanje intervala tretiranja na deset dana. Ova buba se teško suzbija tako da je neophodno da se stable dobro i potpuno oprskaju (da se dobro pokriju) kako bi rezultati bili zadovoljavajući. Za suzbijanje ove štetočine u opticaju je nekoliko preparata. Izgleda da su organofosfati, kao što su Gution 50 WP i Imidan 70 WP, najcešće korišćeni insekticidi. Za suzbijanje su vrlo efikasni piretroidi (Embuš 2 EC, Pauns 3.2 EC i Asana XL 0.66 EC). Noviji preparati kao što su Aktara 25 WG i Warrior 1CS su se pokazali su dobru efikasnost u suzbijanju ove štetočine.

LIGUSI NA BRESKVI

Ovo je vrlo značajna štetočina (Lygus lineolaris), i može da nanese ozbiljna oštećenja na plodovima u vidu brazda i deformacije oblika ploda, čime ih isključuje iz razmatranja za plasman na tržište. Broj biljaka domaćina je veliki i obuhvata voće, povrće i ukrasno bilje.

Biologija štetočine

Ova buba prezimljava kao imago. Skriva se pod korom koja nije čvrsto priljubljena uz deblo, u pukotinama i biljnim ostacima na zemljištu zasada, ili u žbunju oko zasada, obodima zasada, po šumarcima itd. Pojavljuje se vrlo rano u proleće, i počinje da se hrani pupoljcima. Vreme najintenzivnijeg “izlaska” je tokom perioda cvetanja. Ženke polažu jaja u otvorenu cvast cvetnog pupoljka i na sitne plodove, sve dok plod ne postigne veličinu od oko 12 mm u prečniku. Nakon toga, ženke se spuštaju niz stablo, i premeštaju na korove, povrće, ukrasne biljne vrste i druge poljske useve gde nastavljaju sa polaganjem jaja u stabljike širokolisnih korova, peteljke itd. Najomiljenija biljka domaćin ovog insekta je vrlo zastupljena uljana repica (Brassica sp.). U početnim fazama vegetacije, kada razvoj ploda prethodi razvoju poljskih kultura, ovaj insekt traži sklonište u voćnjaku nanoseći štetu mladim (zelenim) plodovima. Hladni vremenski uslovi usporavaju njihovu aktivnost te samim tim i štetu koju nanose. Voćnjaci koja se nalaze u blizini šipražja, oboda jarkova i drugih povoljnih mesta za prezimljavanje Ligusa su podložniji oštećenjima. Sušni vremenski uslovi koji isušuju biljke mogu uticati na to da se insekti predu na stable i migriraju u krošnje. Na oštećenim plodovima su vidljiva oštećenja izazvana hranjenjem insekta kao i ona nastala polaganjem jaja. Oštećenja nastala hranjenjem insekata se manifestuju kao mali periferni ubodi. Simptomi koji ukazuju na polaganje jaja se manifestuju kao duboka ulegnuća i izobličenost ploda. Najveća su oštećenja na čašičnom delu ploda koje se ispoljavaju kao ožiljci na zrelim plodovima. Oštećenja nastala nakon cvetanja mogu se uglavnom nalaze na jednoj od strana ploda ali nije isključeno da se na njih naiđe i na nekom drugom mestu.

Slika:Odrasli ligus - Lygus lineolaris

Suzbijanje ligusa

Primena agrotehničkih mera kao što su suzbijanje korova ili košenje trave su neophodne za regulisanje i kontrolu migracionih puteva ovog insekta. Prskanje piretroidima obezbeđuje dobru kontrolu štetočine. Na parcelama na kojima se primenju mere za suzbijanje breskvinog smotavca uz pomoc feromona metodom “konfuzije”, korišćenje hemijskih preparata je obavezno.

JAPANSKA BUBA PIVAC

Biologija štetočine

Pivac nije narocito probirljiva štetočina. Hrani se raznim biljnim vrstama, voćem, povrćem, ukrasnim biljem, travama, pa čak i korovom. Postoji na stotine vrsta u okviru gotovo 100 različitih porodica ove štetočine. Ovi insekti prezime u obliku larve koje nazivamo grub. Migriraju na 20 – 25 cm u zemlju, kako ih mraz ne bi uništio. Larva skreće ka površini zemljišta kada zemljište počne da se zagreva. Na tom putu, ona se hrani korenjem jačih korova, mada se ne ograničava samo na njih, već će napasti svaku biljnu vrstu na koju naiđe. Do kraja maja i početka juna prelazi u stadijum lutke, a kao imago će se pojaviti od kraja juna do sredine jula. Odrastao insekt će narednih 30 – 45 dana provesti hraneći se i obezbeđujući kontinuitet opstanka svoje vrste. Ženke polažu jaja u zemlju na dubini od 5 – 15 cm, tokom jula i avgusta. Potrebno je od 10 – 12 dana da se jaja izlegu, a nova generacija larvi počinje da nanosi štetu hraneći se organskim materijama u zemlji, uglavnom na korenu biljke. Pad temperature i hlađenje zemljišta za njih su signal za premeštanje u dublje slojeve zemljišta, gde će sačekati sledeće proleće i opet nastaviti isti ciklus. Larve mogu da provedu u zemlji i do 10 meseci. Obično ovaj insekt ima samo jednu generaciju godišnje, ali u uslovima kranje hladnih vremenskih uslova severnih oblasti može da se desi da su mu potrebne dve godine da kompletira zivotni ciklus. Odrasli insekti ove štetočine za sobom ostavljaju vrlo ozbiljna oštećenja. Oni se hrane listovima i, što je još važnije, na plodovima ostavlajući na njima brazde i ožiljke što vodi formiranju deformisanih plodova. Sorte breskve ranog do srednjeg vremena sazrevanja su najviše na udaru, jer se njihovo vreme sazrevanja poklapa sa najintenzivnijom aktivnošću ovog insekta.

Suzbijanje pivca

U osnovi, postoje dva nacina kojima se može umanjiti potencijalna šteta. Najpre primenom agrotehnickih mera, sa ciljem održavanja dobre bujnosti, tako da stabla mogu da podnesu izvestan gubitak lišca, a da previše ne “osete” stres, a potom i održavanje zdravstvenog statusa stabala, u smislu zaštite od bolesti i štetocina. Oboleli plodovi i/ili prevremeno sazreli plodovi (ošteceni insektima) privlace insekte tako da na stablu pronadu i druge plodove kojima ce se hraniti. Prskanje preparatima fokusirano je na odrasle bube. Treba prskati cim se bube pojave, odnosno pre nego što budu u stanju da nanesu ozbiljnu štetu. Neki od preparata koji efikasno kontrolišu ovu štetocinu su Sevin 50 WP, Sevin 80 S, Provado, Piretrum (PiGenik i Evergrin), Asana XL 0.66 EC, i dr. Larve pivca mogu se suzbijati ili primenom pesticida ili uvodenjem mlecnih spora (Bacillus popilliae), što predstavlja biološki metod kontrole. Za uspostavljanje mlecnih spora može biti potrebno i više godina (2-3), kako bi se obezbedila efikasnost njihovim stalnim prisustvom. Larve pivca mogu se suzbijati i insekticidima namenjenim za suzbijanje bele bube na busenu Diazinon, Dursban, Orten, itd.

MALI BRESKVIN STAKLOKRILAC

Biologija štetočine

Mali breskvin staklokrilac je moljac bezbojnih krila koji period mirovanja provodi u obliku larve u različitim stadijumima razvoja. U proleće, larve počinju da se hrane neko vreme, a potom se zavlače u spoljne delove kore stabla gde obrazuju čahuru u kojoj se pretvaraju u lutku. U zasadu su prisutni tokom nekoliko meseci, što otežava njihovo suzbijanje. Larve se hrane u unutrašnjosti kore ili kambijumu debla.

Prisustvo gumoze pomešanih sa strugotinom drveta i izlučevina insekata oko obolelih mesta je siguran znak napada ovih štetočina. Mogu se naći na ranije obolelim mestima na stablu, zatim u blizini mesta na kojima je vršeno orezivanje, na mestima obolelim od višegodišnjeg raka, na deblima oštećenim mrazom, itd. Ova štetočina se može utvrditi samo u tkivima koja su ranije pretrpela nekakva oštećenja – ne može da se “odomaći” u zdravom tkivu, drugim rečima, ne napada zdravo tkivo.

Kompleks malog breskvinog staklokrilca (Synanthedon pictipes) je značajan za sam opstanak stabla, i može predstavljati ekonomski ozbiljan problem. Ova vrsta ima širok spektar biljki domaćina, uključujući stabla svih koštičavih vrsta, kao i neke divlje vrste (divlja trešnja, Amelancher sp., itd.)

Odrasli moljci se sparuju neposredno nakon pojavljivaja, a ženka polaže jaja već u prvom satu svog života kao imago. Ženka može da položi od 500 – 600 jaja tokom 7 dana svog životnog veka. Jaja polaže u obolela mesta na visini od najviše 2.5 m od površine zemlje, a većinu jaja polaže bliže površine zemlje, na oko 80 – 120 cm. Pri višim temperaturama, potrebno je 7 – 10 dana da se larve izlegnu. Hladnije temperature mogu odložiti period inkubacije do 15 dana. Neposredno nakon izleganja, larve se zavlače u obližnje tkivo i počinju da se njime hrane. Ukoliko se ova pojava ne uoči i ne suzbije na vreme, one mogu u potpunosti da izbrazdaju čitave grane ili deblo, što dovodi do sušenja i odumiranja. Oštećenja koja za sobom ostavlja ovaj insekt mogu da privuku ostale ozbiljne patogene, kao što su Citospora višegodišnji rak, bakterijski rak i slično. Period leta ovog moljca je od kraja maja, pa sve do septembra, u severnijim oblastima. Ima jednu kontinuiranu generaciju u toku godine a tokom toplijih godina može da dođe do razvoja parcijalne druge generacije.

Suzbijanje malog staklokrilca

Pojava ove štetočine najbolje se može suzbiti kroz prevenciju bilo kakvog oštećenja na stablu. Rezidbu trebalo obaviti u periodu kada se može očekivati brzo zarašćivanje rana. Prilikom košenja i primenom ostalih mera održavanja naročito treba obratiti pažnju da se deblo i grane ne oštećuju. Bilo bi korisno eliminisati alternativne domaćine koji se nalaze u blizini zasada (divlja trešnja, glog, divlje šljive, napuštene breskve, itd.) Prskanje sistemskim insekticidom Hloropirifos (Lorsban 50 WP ili 4E) debla i donjih skeletnih grana sliva niz deblo, će suzbiti kako odrasle insekte tako i larve. Prva primena je 10 – 14 dana po pojavi imaga sa ciljem da se uništile odrasli insekti i tek izlegle larve. Prskanje se vrši ručnom prskalicom pri slabom pritisku.

VELIKI BRESKVIN STAKLOKRILAC

Ovaj insekt (Synanthedon exitiosa ) je značajnija štetočina kod breskve, ali takođe može izazvati oštećenja velikih razmera i na drugim koštičavim vrstama, kao što su trešnja, višnja, šljiva, kajsija, itd.

Biologija štetočine

Ova štetočina je moljac providnih krila, sa zlatastim sjajem. Telo joj je metalik-plave boje, a preko abdomena ženke uočljiva je fina narandžasta pruga (10). Moljac prezimi u obliku larve na kori, ili ispod kore stabla, obično ispod nivoa zemljišta. Larve postaju aktivne i počinju da se hrane kambijumom, unutrašnjim delom kore, kada temperatura zemljišta dostigne 100 C. Potpuno razvijena larva formira kakun-čahuru i pretvara se u lutku, obično krajem maja i tokom juna. Moljac se pojavljuje početkom jula i nastavlja sa izlaskom sve do septembra. Moljci se pare neposredno nakon izlaska iz lutke, a ženka počinje da polaže jaja 30 minuta po parenju, s tim što većinu jaja izlegne tokom popodneva na dan parenja. Period inkubacije jaja je od 10 do 15 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova. Mlade larve se izležu sa unutrašnje strane kore stabla. Tamo se hrane kambijumom, unutrašnjim delom kore. Ovaj insekt obično ima jednu potpunu generaciju godišnje u severno-centralnim delovima Sjedinjenih Državama. Međutim, za potpun razvoj nekih larvi potrebne su dve godine. Larve se uglavnom hrane na 5 – 10 cm ispod površine zemlje. Boja im je krem, a kapica na glavi mrke boje. Veoma nalikuju malom breskvinom staklokrilcu, osim što su krupnije. Ponekada se dogodi da se veći broj larvi hrani na istom stablu, što ima za posledicu brzo uginjavanje stabla.

Velikog breskvinog staklokrilca privlače već oštećena stabla, i može se uočiti u pukotinama kore debla, na mestima obolelim od bakterijskog raka, lezijama raka kod šljive, itd. Pored toga što napada već obolela mesta, ovaj insekt se usredsređuje i na zdravu koru u koju se zavlači. Na stablima koja je napao ovaj insekt obično su vidljive kupaste gomilice zemlje pri samom deblu u nivou zemljišta. Uklanjanjem zemlje i kopanjem do dubine od 10-15 cm na tim mestima može se uočiti intenzivna smilotočina pomešana sa izmetom insekta, tek oformljenim kanalima u kojima se može naći čak i glavni “krivac”, sama larva.

Slika: Oštećenja od staklokrilca

Suzbijanje malog staklokrilca

Prskanje debla ručnom prskalicom za suzbijane mladih larvi i odraslih insekata. Interval prskanja je u zavisnosti od pojave insekta i vremenskih uslova, obično 7-10 dana nakon prve pojave leta. Postoji nekoliko dobrih preparata za suzbijanje ovog insekta. Tiodan 3 EC, Lorsban 4E i Asana XL koja se manje koristi. Lorsban 4E se najčešće koristi s obzirom da obezbeđuje dugo rezidualno delovanje (više od 6 nedelja).

BRESKVINE VAŠI

Breskvina vaš (Myzus persicae) zelena breskvina vaš i (Brachycaudus persicae) crna breskvina vaš ima širok raspon biljaka domaćina. Može se naći kod breskve, nektarine, šljive, jabuke, ukrasnom bilju i povrću. Njen značaj je višestruk s obzirom na njenu mobilnost i činjenicu da je prenosilac oboljenja kao što je šarka, virus mozaika i X-oboljenje.

Biologija štetočine

Breskvine vaši prezimljavaju ili u obliku jaja ili u obliku imaga. U proleće, iz jaja se izlegu mlade larve, i nakon nekoliko generacija razvijaju se krilaste forme koje se premeštaju na druge kulture i korove. Sa razvojem listova, ženke koje su preživele zimu rađaju žive beskrilne mlade koji se naseljavaju na terminalne delove mladih letorasta. Do početka leta vašima narastu krila što im daje veću mobilnost te se preseljavaju na druga stabla ili biljke gde je manja populacija vaši i gde će imati manju konkurenciju za hranu. Vaši imaju ekstremno veliki reproduktivni potencijal – svaka vaš može da izlegne od 50 – 100 mladih, a tokom jedne godine razvije pet do deset generacija. Breskvine vaši brzo razvijaju otpornost na insekticide, jer se ženke razmonožavaju bez parenja, a porod je genetski identičan majci.

Suzbijanje vašiju

Izbor preparata može privremeno da nas oslobodi vaši, ali u isto vreme može da davede do stvaranja većeg problema s obzirom da dotični preparat može da uništi populaciju prirodnih neprijatelja i na taj način oteža borbu protiv vaši do kraja sezone. Trebalo bi koristiti preparate koji ne uništavaju korisne insekte, čime im se pomaže da se obrazuju u većem broju i time potpomaže u rešavanju zajedničkog problema – uništavanju vaši. Preparati koji se koriste za suzbijanje vaši su Provado 1.6 EC, Aktara 25 WG, Piretrum (PiGenik and Evergrin), Asana XL 0.66EC, Imidan 70 WP, Diazinon 50 WP, Tiodan 3EC i jedinjenja na bazi materije “Neem”- (AzaDirekt i Ekozin).

BRESKVIN MOLJAC

Prva generacija breskvinog moljca Anarisia lineatella buši izboje, a ostale su uglavnom štetnočine ploda.
Vrlo često oštećuje šljivu, ređe jabuku, trešnju. Uzročnik "crvljivosti" ploda. Prezimi kao sasvim mala gusjenica na granama i u proleće postaje aktivan pre savijača.
Prvo se hrani u pupoljcima, a kasnije se ubuši u vrškove izbojaka breskve i iz jednog izboja može preći u drugi i tako oštetiti 4 – 6 izboja. Napadnuti izboji počinju venuti, lišće na njima žuti, a konačno se sasvim osuše i pocrne.
Gusenice se mogu naći samo u izboju kojem je vršak tek počeo venuti, a u osušenom izboju može se naći samo hodnik jer je gusenica već prešla u drugi izbojak. Leptiri se javljaju u maju. Gusenice druge generacije ređe napadaju izboje, a češće se ubušuju u plodove, na mestima gde dodiruju 2 ploda ili plod s listom izgrizaju meso plodova, bušeći sve do koštice, a hodnike pune izmetom na izlaznom otvoru ploda vide se obično nakupine smole. Leptiri odlažu jaja na grane i tek izlegle gusenice zadnje generacije ne čine štete nego se zapredu u pukotinama kore, gde prezime ili se ciklus ponavlja.
Ima 2 generacije godišnje. Suzbija se odrezivanjem i spaljivanjem zaraženih vrškova izboja čim se opazi njihovo venjenje, a pre nego što pocrne, zimskim prskanjem uljanim organofosfornim sredstvima uništavaju se male gusenice moljca, no ta mera ne koristi protiv savijača krajem aprila ili početkom maja treba u mladim zasadima, u kojima se ne sme dopustiti veće oštećenje izboja, provesti tretiranje insekticidima protiv moljaca (suzbijanje se smatra potrebnim ako je zaraženo više od 5 % izbojaka).
Tretiranja treba ponavljati nekoliko puta, čim insekticid izgubi delovanje. Ako je zasad stariji, nije potrebno tako rano početi primenu insekticida, jer štete na izbojima ne mogu biti velike. U takvim zasadima se zaštićuju samo plodovi, srednje i kasno zrele sorte. Tačan rok suzbijanja utvrđuje se na osnovu praćenja leta leptira pomoću feromona (Orfamone). Prag odluke neki smatraju ulov od 10 leptira za sedam dana.
Obično tretiranje počinje krajem juna i ponavlja se prema potrebi, vodeći računa o karenci insekticida u odnosu na berbu plodova. Primjenom velikih količina feromona ometa se kopulacija zbog zbunjivanja mužjaka. Zadovoljava i primjena insekticida na osnovi Bacillus thuringiensis.
Od hemijskih insekticida za suzbijanje ovih štetnika dozvolu imaju sredstva na osnovi klorpirifosmetila, dimetoata, fentiona, fosalona, alfacipermetrina, deltametrina, lambda cihalotrina.

BRESKVIN TRIPS

Breskvin trips (Taeniothrips meridionalis) je novija štetčina koja se pojavila u našem okruženju (Hrvatska). Smatra se da se javlja zajedno s vrstom Thrips major. Prisutnost tripsa zabežena je i na breskvama, marelicama, šljivama, na karanfilima i na drugom bilju, tako da se može očekivati pojava i kod nas. Prezimi odrasli oblik ispod kore i u pukotinama stabla u vreme cvetanja hrani se delovima cveta, oštećujući latice, prašnike, i dr. Jedna ženka odloži oko 80 jaja na cvetne organe, a ličinke oštećuju tek zametnuti plod, izlučuju smolu koja sadrži toksine pa su tragovi sisanja na epidermisu jače uočljivi, nastaju nekroze nepravilna oblika koje sprečavaju pravilan rast ploda, a katkad nekrotizirano tkivo puca. Kožica ploda postaje hrapava, plodovi se deformirmišu. Štete su posebno uočljive na nektarinama.

Napadnuti plodovi imaju smanjenu tržišnu vrijednost. Na plodovima bresaka su štete manje jer dlačice ometaju ishranu tripsa. Suzbijanje se provodi tretiranjem piretroidima ili fosalonom, ali posebno se pazi da se ne šteti pčelama. Tretiranje se sprovodi u vreme otpadanja latica, a insekticidi se primjenjuju pred veče ili rano ujutro dok pčele ne lete.