GAJENJE I SORTE TREŠNJE I VIŠNJE

GAJENJE I SORTE TREŠNJE I VIŠNJE

USLOVI GAJENJA TREŠNJE

Od klimatskih uslova za gajenje trešnje posebno značenje ima temperatura, i to u prvom redu apsolutne minimalne tokom zimskog mirovanja, na početku i na kraju vegetacije. Raspored padavina tokom vegetacije je vrlo bitan u fazi rasta ploda, a posebno u fazi bubrenja ćelija i dozrevanja. Dosta je otporna na niske temperature, tokom zime izdrži, kraće vreme, i do -28 0 C. Prilikom odabira parcele za podizanje zasada treba imati u vidu mogućnost pojave kasno procnih mrazeva. Veće količine padavina u fazi dozrevanja plodova prouzrokuju pucanje plodova i izraženiji napad bolesti i štetočina, naročito trešnjine muve. Intenzivan gajenje trešnje zahteva duboka, dobro drenirana i plodna zemljišta. Trešnja gajenja na divljoj trešnji (podlozi) bolje podnosi nešto teža zemljišta ilovastoglinaste teksture. Nasuprot tome, ne podnosi teža zbijena zemljišta. Ukoliko je zemljište duže vreme prekomerno vlažno (slaba prozračnost), koren počinje da truli.

Trešnja zahteva đubrenje sa većim sadržajem organske materije i koja su biološki aktivna. Poželjno je da reakcija zemljišta bude neutralna do slabo kisele reakcije. Jako karbonatna i alkalna nisu pogodna za gajenje trešnje, jer je u njima prisutan poremećaj u ishranom gvožđa, tj. hloroza lišća.

OPRAŠIVANJE TREŠNJE

Često zbunjuje činjenica da zdrava stabla prelepog izgleda i sa obilno cvetalom krošnjom ne donose plodove. Kao i uvek, za to postoji više od jednog objašnjenja. Kada se sve stavi na stranu ostaje samo jedno veoma važno pitanje koje treba razmotriti, a to je oprašivanje. Iako postoji nekoliko samooplodnih sorti, trešnja je samobesplodna vrsta i zahteva unakrsno oprašivanje. Da bi unakrsno oprašivanje bilo uspešno potrebne su 2 do 3 unakrsno kompatibilna oprašivača sa istim vremenom cvetanja ili čije se vreme cvetanja preklapa.

Kod trešnje je prisutna homomorfična i monofaktorijalna gametofitna samokompatibilnost koja je kontrolisana Slokusom sa multipnim alelima. Drugim rečima, ako polenovo zrno nosi S alel koji se takođe nalazi u somatskommaterinskom tkivu tučka, zrno neće rasti; ukoliko se S-alel razlikuje od onog u materinskom tkivu polenovo zrno će klijati i razviti polenovu cevčicu sa muškim jedrom koje će dovesti do oplodnje. Na osnovu ove činjenice, sve trešnje se svrstavaju u takozvane polen inkompatibilne grupe. Prvobitno je identifikovano šest grupa S alela, što praktično čini 15 različitih grupa. Zapravo, do 2000. godine prijavljeno je samo deset grupa sa svojim specifičnim S alelima. Sorte koje pripadaju nultoj grupi su univerzalni oprašivači, kompatibilni sa većinom sorti iz drugih grupa.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

SORTE TREŠANJA

Trešnje su oduvek bile opis vane kao «cenjeno» voće visoke vrednosti. Velike su mogućnosti za poboljšanje ekonomike proizvodnje trešnje uvođenjem u voćarsku proizvodnju nekih novih sorti koje su veoma dobro prihvaćene od strane potrošača.

Pojavom novostvorenih kržljavih podloga, kao što su Gisela 5 ili 6, Edabriz, Weiroot 158 i drugih klonskih podloga to se naročito potvrđuje. Stabla kalemljena na ovim podlogama su nižeg rasta i lakše se održavaju, daju plodove ranijeg vremena sazrevanja, čime se značajno skraćuje vreme do prve komercijalne berbe i imaju veću produktivnost. Na pomenutim podlogama (Gisela 5) radanju trešnje već drugu godinu nakon sadnje. Maksimalna je iskoristivost i puni rod od pete do šeste godine pa nadalje. Plodovi se beru praktično sa zemlje, pa se uloženo brže i vrati. Neke od tih sorta su samooplodne, omogućuju lakše, navodnjavanje, đubrenje, savijanje grana i rezidbu. Voćke se sade na udaljenosti jedna od druge 2,5 - 3 m, što omogućuje više sadnica na manjem prostoru. Poznato je da većina potrošača odlučuje šta će kupiti na osnovu vizuelnog utiska. Da bi se postigao maksimalan uspeh na tržištu sveže trešnje moraju imati lepu crvenu boju, od sjajno crvene do burgundsko crvene, a ako su žutih plodova, veoma je poželjno da plodovi imaju crvenu dopunsku boju. Plodovi moraju biti krupni, čvrsti i hrskavi kao, sočni, prijatne arome i blago nakiselog ukusa. Osim navedenog, odgajivačima se savetuje da obrate pažnju na razlike između sorti u pogledu vremena cvetanja, otpornosti prema niskim temperaturama, osetljivosti na prolećne mrazeve, u smislu potencijala sorte da umanji ili izbegne smanjenje prinosa usled prolećnih mrazeva i pucanje plodova prouzrokovanog kišom, što zapravo sortu čini ili ne čini ekonomski produktivnom.

BING

Sorta Bing je jedna od najstarijih sorti koje se još uvek gaje. Plodovi sorte su krupni. Meso je čvrsto i hrskavo, slatko i sočno, veoma lepe arome. Iako ima veoma kvalitetan plod ova sorta takođe ima slabosti u pogledu gajenja. Niske zimske temperature mogu predstavljati problem, kao i osetljivost cvetnih pupoljaka na prolećne mrazeve zbog ranog vremena cvetanja ove sorte. Plodovi lako pucaju usled kiše i ovu sortu treba gajiti u područjima u kojima nema kiše 2 – 3 nedelje pred berbu. Sorta ranog vremena zrenja sa vremenskim rasponom od 60 – 75 dana između perioda punog cvetanja i berbe. Samobesplodna sorta. Dobri oprašivači su sorte Van i Rainier.

LAPINS

Jedna je od najlepših sorti trešnje tamno crvene boje. Samooplodna. Plod je krupan, tamne burgundsko crvene, skoro crne boje u punoj zrelosti, slatkog ukusa, odličnog kvaliteta, ukusa i arome.
Tolerantna je prema pucanju plodova. Stablo dobro podnosi zimske mrazeve, rano plodonosi i obilno rada. Sorta ranog vremena cvetanja. Plodovi sazrevaju oko dve nedelje posle sorte Bing. Ima 17-19% šecera.

SUMMIT

Ovo je sorta sa veoma privlačnim plodovima. Plodovi su veoma krupni, srčastog oblika, čvrsti, hrskavi, sa sjajno crvenom bojom pokožice. Odličan odnos šećera i kiselina čini plodove ove sorte veoma ukusnim. Relativno dobro podnosi niske temperature, što znači da tokom izvesnih godina može doći do problema u pogledu ove osobine koji dovode do pojačane pojave bakterijskog sušenja prouzrokovanog Pseudomonas siringae. Umereno je osetljiva na pucanje plodova. Samobesplodna sorta, srednjeg do kasnog vremena cvetanja i srednje do kasnog vremena sazrevanja.

REGINA

Nova sorta, poreklom iz Nemačke koja je tržišno sve zastupljenija među komercijalnim sortama tamno crvene trešnje. Regina dobro podnosi zimske mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa većom količinom padavina. Plod je krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa, otporan je na pucanje. Sorta kasnog vremena cvetanja i sazrevanja. Samobesplodna je.

EARLY BIGI (RANA BIGI)

Proizveo ju je selekcioner P. Argot u Francuskoj. U proizvodnju je puštena prvi put 1998. godine. Vrlo je rana sorta, a preporučujemo se gde postoje uslovi za vrlo rano sazrjevanje. Ova vrlo rana sorta dozreva 2 do 5 dana pre, prije cenjene vrlo rane sorte Burlat i njezina klona Burlat C1, a to bi bilo oko 20. maja. Sorta razvija vrlo bujna stabla sa širokim krošnjama, s velikom obrastajućom rodnom površinom. Osim velike bujnosti, rano ulazi u produktivno doba i daje redovne i visoke prinose. Cveta kasno. Sorta se ne može oploditi sopstvenim polenom, tj. nije samooplodna već se oplođuje polenom sorti Burlat, Lapinsa i Sweewt heart. Plod je veliki, prosečna masa ploda iznosi od 9 do 10 grama. Oblik je okruglasto plosnatog a kožica mu je crvena. Meso je čvrsto, crvene boje, slatkog do slatko-kiselkastog ukusa. Plodovi dozrevaju vrlo rano ali ne jednolično, pa berbu treba sprovesti u tri navrata. Inače su plodovi srednje osjetljivi na pucanje kožice i mesa, ako u vreme dozrevanja, odnosno bubrenja ćelija učestalije padaju kiše.

ENRICA (ENRIKA)

Sortu je uzgajio istaknuti talijanski selekcionar i stručnjak za trešnju prof. dr. G. Bargioni na Institutu za voćarstvo u Veroni. Sorta je puštena u proizvodnju 1997. godine. Plodovi joj dozrevaju izmedu 16 i 20 dana poslije sorte Burlat, što bi odgovaralo približno oko 15. juna, što zavisi pre svega o klimatskim uslovima proizvodnog područja. Razvija bujna stabla sa srednje širokim krošnjama. U rod, ulazi vrlo rano, a rodi obilno i redovno. Cveta srednje rano. Sorta je samooplodna, pa se može oploditi sopstvenim polenom. Plod je srednje velik, srcolik, tamnocrvene boje. Meso je dosta čvrsto, crvene boje, dobrog slatko-kiselkasta okusa. Peteljka je srednje duga. Sorta je prikladna za mašinsku berbu, odn. trešenje. Ukoliko u vreme zrenja učestalo padaju kiše tada puca kožica na plodu.

BURLAT

Francuska sorta, trešnje sazreva krajem druge nedjelje zrenja trešnje. Srednje ranog cvetanja, dobro podnosi transport. Plod je snažan, tamnocrvene boje, srednje veličine ili veliki, veoma sladak i sočan, sa čvrstim mesnatim delom. Kao rana trešnja u vreme zrenja nije podložan napadu trešnjine muve. Sorta je delimično samoplodana i oprašuje se takođe sa drugim ranim sortama trešanja. Dobri oprašivači su Van, Stela, Lionska rana i Suvenir. Može se uzgajati na blago-kiselim zemljištima.

STELA

Samooplodna kanadska sorta, srednje ranog cvjetanja. Sazreva sredinom četvrte nedjelje zrenja trešnje.

ASENOVA RANA

Nastala je ukrštanjem Droganove žute (Drogan's Yelow) sa Majovom ranom 1974. godine.

ČARNA

Stvorena je ukrštanjem sorte Majova sa sortom Šeken Bigaro (Shrecken Bigarreau) 1974. godine u Institutu za voćarstvo u Čačku a za sortu je prizanta 1988. godine.

VIGRED

Nova sorta trešnje pod imenom "Vigred" selekcionirana je Sloveniji. Nasatla je ukrštanjem sorti Germersdorfer x Burlat. Ova sorta zaslužuje pažnju zbog svojih izvarednih odlika i jedna je od glavnih sorti slovenskog voćnog izbora za trešnje.
Rast nove sorte jest srednje bujan, donekle raširen, grane lijepo obrastaju. Cveta srednje kasno i obilno, a u nepovoljnim vremenskim uslovima cvatnja kasni. Cvet je velik, a takav je i list. Ima odličnu rodnost, a dozoreva u trećoj trešnjinoj nedelji. Plod je velik, srcolik, težak od 7 – 10 grama. Plod je slijedećih dimenzija: visina 24 mm, širina 22 mm i deblina 26 mm. Kožica ploda je žarko do tamno crvene boje, blista se, a meso je čvrsto i lepo se odvaja od koštice, koja je sitna. Plod ima srednje dugu peteljku. Prilikom višegodišnjeg uzastopnog ocenjivanja ploda, ova sorta dobila je odlične ocene.
Vigred je sorta vrlo otporna na uobičajene bolesti, a u poređenju s ostalim sortama nije osjetljiva na mraz. Plodovi su otporni na pucanje i dobro se skladište.

Pored navedenih sorti trešnje postoji još mnogo intodukovanih kako kod nas tako i u zemljama u okruženju. Navešćemo još neke: Germerzdorfska, Vega, Stark hardi džajent, Melitopoljska crna, Samberst, Samberst, Imperijal, Kompakt van, Lambert, Durone nero, Napoleonka, Popovka, Kasinova rana, Denisenova žuta, Kraljica trga i dr.

VIŠNJA I ZDRAVLJE
Hemijski sastav, odnosno tehnološke osobine plodova višnje, zavisne su od sorte, zatim od stepena zrelosti i vremenskih uslova za vreme dozrevanja plodova. U proseku, plodovi višnje sadrže oko 83 do 85% vode izmedu 15 i 17% suve materije. Najviše sadrže ukupnog šecera oko 10%, od čega na invertni šećer otpada 9%. Kiseline u proseku sadrže 1,9%, dok mineralnih materija sadrži oko 0,6%. Sadržaj vitamina C se kreće od 21 do 60 mg/%, što najviše zavisi od osobine pojedine sorte.

USLOVI GAJENJA VIŠNJE

Višnja se ubraja u red najcenjenijeg voća, uglavnom u industrijskoj preradi.
Njezini aromatični plodovi su vrlo pogodni za spravljanje raznovrsnih prerađevina (kompot, sokovi rakija-višnjevača i dr.). Osim toga, pojedine sorte višnje su pogodne i za upotrebu u svežem stanju, što im značajno može povećati vrednost.
U našim uslovima višnja cveta u drugoj i trećoj dekadi aprila, zavisno od klimatskih uslova i bioloških osobina sorte. Oprašivanje višnje uglavnom se obavlja insektima i to u prvom redu pčelama. Za hektar višnjika potrebno je 4-6 košnica.
Vreme dozrevanja višanja zavisi od bioloških osobina sorte i vremenskih uslova tokom dozrevanja. U našim klimatskim uslovima to je vreme od sredine do kraja juna.
Stablo plemenitih sorti višanja dožive 25 do 30 godina, dok pojedinačna stabla i do 50 godina. Višnja stupa u rod u trećoj godini nakon sadnje, dajući rod od 0,6 do 6 kg po stablu, zavisno od bioloških osobina sorte. U razdoblju od četvrte do šeste godine daje rod od 5 do 30 kg, od sedme do desete godine od 10 do 60 kg, od jedanaeste do petnaeste od 20 do 100 kg i posle petnaeste godine daje urod od 30 do 150 kg.
Višnja za uspešan rast, razvoj, redovnu i obilnu rodnost zahteva odgovarajuće uslove, a to su;
klimatski uslovi, položaj i zemljište.
U pogledu klimatskih uslova višnja podnosi velike nadmorske visine, a isto tako uspešno podnosi i niske zimske temperature. Cvet višnje je dosta otporan na kasno prolećne mrazeve za razliku od drugih voćnih vrsta. Može se gajati i u sušnim područjima, s padavinama od 400 do 500 mm godišnje.
Zbog ranog dozrevanaja plodova višnje, pre nastupa sušnog perioda, nije neophodno navodnjavanje.
Višnja je u pogledu položaja i zemljišta vrlo skromna voćka, tako da se uspešno može gajati na svim položajima. Ipak, više joj odgovaraju otvoreni nego zatvoreni položaji. Najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama okrenutim jugu, jugoistoku i istoku.
Može se uspešno gajati na gotovo svim, osim na previše vlažnim i teškim zemljištima. Najproduktivnija je ako se zasadi na lakoj peskovitoj ilovači, karbonatnom černozemu umerene vlažnosti i dovoljne plodnosti.
Korenov sistem ne prodire duboko u zemljište. Osnovna masa korena nalazi se na dubini od 40 do 80 cm. U širinu se prostire izvan opsega krošnje. Krošnja je različite bujnosti i oblika a najviše zavisi od sorte. Obično je okrugla, razgranata s uspravnim ili povijenim granama.
Pre sadnje u zemljište treba rigolovanjem (duboko oranje 40-60 cm) uneti u proseku oko 30 do 40 tona stajnjaka i 1.000-1.700 kg kompleksnog PK (fosfor-kalijum) đubriva, formulacije 0:15:30. Uzimanjem uzoraka i hemijske analize zemljiša, odnosno snabdevenošću pojedinim hranjivima, možemo precizno odrediti količinu unosa mineralnih đubriva.
Ukoliko se ne sprovede mera rigolovanja potrebno je iskopati rupe oko 60 cm široke i oko 50 cm duboke.
U periodu pune rodnosti treba svake jeseni đubriti sa 800 do 1.200 kg/ha, ili 2 do 2,5 kg po stablu kompleksnim mineralnim đubrivima NPK, čiji je odnos 10:12:26, posle čega zemljište treba zaorati. Rano u proleće, pak višnje pođubriti sa KAN-om sa 2 kg po stablu. Izmedu redova stvara se sponatana korovska flora, koja se tanjiračom zaorava i unosi u zemljište.
Razmak sadnje izmedu reda i u redu zavisi od sorte, podloge, sistema gajenja, plodnosti zemljišta i načina berbe (ručno ili mašinski- trešenjem). Za naše prilike razmak između redova je 5 metara a u redu 4 metra. U ovakvom sklopu višnjika (5x4 m) moguće je berbu obaviti i mašinski-trešenjem. Ako se radi o plodu višnje za industrijsku preradu, onda se podrazumeva da se berba plodova obavlja mašinski- trešenjem (90-120 otresenih stabala u jednom satu). Znači, na jednom hektaru površine potrebno je oko 500 sadnica višnje. Razmaci sadnje takođe mogu biti od 6x5 do 4x2,5 metara. Na taj način po hektaru se posadi od 333 do hiljadu sadnica. Stručnjaci smatraju da se gajenjem višnje u gustom sklopu može povećati prinos po hektaru u odnosu na prosečne za 2,5 do 3,5 puta. Ulaganja nisu mnogo veća pa se ovakva proizvodnja isplati. Takođe, rezidba i berba su lakše, brže i jeftinije. Iako je prinos najvažniji pokazatelj, uvođenje gustog sklopa opravdava i kvalitet ploda.
U Srbiji godišnje se proizvede preko sedamdeset hiljada tona višnje. Prosečan prinos po stablu je osam kilograma, odnosno deset tona po hektaru. To je veoma malo, jer se smatra da je optimalan rod dobrog kvaliteta dvadeset tona po hektaru. Najzastupljenije sorte su "oblačinska", uglavnom kao izdanačka i spontano raširena "cigančica". Ostalo su krupnoplode ("hajmanova konzervna", "reksele", "šumadinka"), kalemljene na divlju trešnju, dok su vegetativne podloge manje zastupljene.
Najčešće se formira piramidalna kruna, ređe polupljosnata vaza, a veoma retko palmeta i vitko vreteno. Razmaci sadnje su od 6x5 do 4x2,5 metara. Po hektaru se posadi od 333 do hiljadu sadnica. Gajenjem novih sorti i primenom odgovarajuće agrotehnike mogu se postići znatno bolji rezultati. U poslednje vreme preporučuje se uvođenje u proizvodnju novih sistema gajenja, odnosno izbor odgovarajuce kombinacije sorte i podloge, razmaka sadnje i uzgojnog oblika.

Ispitivanja stručnjaka Centra za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku (dr Milisava Mitrovića, dipl. inž. Miladina Blagojevića i dipl. inž. Sanje Radičević) u proizvodnom zasadu višnje podignutom jednogodišnjim sadnicama s prevremenim grančicama, zastupljene su "šumadinka", "reksele" i "ujfehertska grozdasta" potvrđuju te činjenice.
Višnje su posađene su na četiri metra međurednog razmaka, a u redu na 1,5 i dva metra. To znači da po hektaru ima 1. 666, odnosno 1250 stabala. Kalemljene su na podlogu "kolt" i formirane kao vitko vreteno. Visina debla je 40 cm.
Tokom ispitivanja primenjena je uobičajena, kvalitetna i pravovremena agrotehnika. Uočeno je da su sve tri sorte veoma rodne i da imaju krupne plodove odličnog kvaliteta. Po bujnosti su bile slične, ali su se razlikovale po rodnom potencijalu, što se odrazilo na prinos. Veći rod po stablu davale su kada je rastojanje u redu bilo dva metra. Međutim, kada se taj rod pomnoži s brojem stabala po hektaru, dobijaju se drukčiji rezultati. U tom slučaju, pri rastojanju od metar i po u redu prinosi su veći nego ako je ono dva metra.
Na dva metra rednog rastojanja prosečan prinos "šumadinke" bio je 31,8, a na metar i po 34.4 tone po hektaru. Ovo je, istovremeno, najveći ostvaren prinos u svim kombinacijama sorta razmaci sadnje. Prosečna masa ploda bila je 7,48, odnosno 7,40 grama, što je gotovo zanemarljiva razlika i potvrda izuzetnog kvaliteta višnje. To znači da povećanje prinosa ne mora da bude na štetu kvaliteta. Naprotiv, pri punoj agrotehnici prinos i masa plodova mogu da budu direktno zavisni.
Rod "rekselea" i "ujfehertske grozdaste" je nešto manji u poređenju s "šumadinkom", preko 20 tona po hektaru. I one su dale veće prinose po jedinici površine pri manjem razmaku u redu, "reksele" 26,4, a "ujfehertska grozdasta" 28,6 tona po hektaru. Masa plodova je od 6,07 do 6,45 grama, što takođe potvrđuje odličan kvalitet. Inače, tokom ispitivanja, jedne godine oštećenja od poznih prolećnih mrazeva bila su 18-30 %. Kada bi se ovo uzelo u obzir, rod višnje bio bi veći.

OBLAČINSKA VIŠNJA

Oblačinska višnja ne spada u sorte, već je to ekotip koji se razvio i prilagodio ekološkim i edafskim uslovima određenog geografskog područja. Poreklo oblačinske višnje nije utvrđeno. Pod pojmom oblačinska višnja podrazumeva se u stvari velika i vrlo heterogena populacija višnje koja potiče iz sela Oblačine i okoline.
Poljoprivredni proizvodači lako razmnožavaju oblačinsku višnju izdancima, pa je postojeća populacija postala pretežno vegetativnim putem. Ne treba međutim isključiti mogućnost da je i generativni način razmnožavanja (semenom) uticao na stvaranje ovako heterogene populacije oblačinske višnje. Veliki broj problema koji se javlja pri razmnožavanju i eksploataciji oblačinske višnje potiče od toga što ona nije jedan klon već smeša velikog broja klonova. Poslednjih godina, ponovo se intenzivira podizanje novih zasada pod ovom kulturom, koja je pre svega namenjena za industrijsku preradu. Poteškoće koje se javljaju pri eksploataciji oblačinske višnje, se pre svega odnose na neredovne prinose, lošu organizaciju berbe, prevoza i prerade, loš kvalitet sirovine za industrijsku preradu, što je direktna posledica korišćenja neodgovarajuće ambalaže, nestručnog rukovođenja otkupom, i neodogovarajućeg procesa obrade ubranih plodova, čime se stvara neadekvatan poluproizvod i prerađevina za plasman na inostrano tržište.
Drugu grupu problema čini postojanje međusobne konkurencije naših izvoznika na stranom tržištu. Ovo su glavni razlozi, zbog kojih se u većem broju zemalja – velikih proizvođača izvodi klonska selekcija iz populacije oblačinske višnje proučavanjem i odabiranjem klonova boljih svojstava za proizvodnju i preradu od populacije ove višnje. To bi mogao biti vrlo značajan doprinos unapređenju njene proizvodnje. Oblačinska višnja je po habitusu slabo do srednje bujne. Kruna je loptasta do široko piramidalna, gusta. Grane su sa kratkim internodijama i celom su dužinom obučene rodnim drvetom (majskim buketićima) kao u sper tipova. Lišće je tamnozeleno. Pošto se razmnožava izdancima, oblačinska višnja se gaji na sopstvenom korenu. Obično se sadi na rastojanju 4x3, mada već postoje i zasadi kod kojih je redno rastojanje manje od 1,5 metra. Otporna je prema niskim zimskim temperaturama, mada kasni prolećni mrazevi mogu da nanesu velike štete ovoj kulturi. Dobro podnosi suve terene i tipična vinogradarska zemljišta. Koristi se i kao podloga za višnju i trešnju, ali zbog slabog korenovog sistema i velikog broja izdanaka nije zadovoljila. Cveta srednje rano.
Samooplodna je. Prorodi u trećoj godini posle sadnje. Rađa vrlo dobro (15-20 t/ha). Plod je sitan, loptast do loptasto-kolačast, dosta ujadnečene krupnoće i sazrevanja. Pokožica je tamnocrvena, tanka. Meso je crveno, srednje čvrsto, sočno, dosta kiselo, aromatično i kvalitetno. Sok je crven i dosta bogat rastvorljivom suvom materijom, ukupnim šećerima, ukupnim kiselinama i vitaminima. Koštica je sitna do srednje krupna (0,3g) i relativno se lako odvaja od mesa. Plod se srazmerno lako odvaja od peteljke, dobro je zapečaćen (ne curi), pa dobro podnosi prevoz i može da se sačuva od 3-5 dana u svežem stanju. Znatan deo proizvodnje se izvozi u zemlje zapadne Evrope, i to kao smrznuta ili konzervisana višnja, i kao koncentrovani sok.

UJFEHERTSKA GROZDASTA

Ova mađarska sorta nastala je kao spontani sejanac. Samooplodna je, redovno i dobro rađa. Sazreva krajem juna, početkom jula. Plod je okruglasto spljošten, svetlo do tamnocrven, meso sočno i aromatično. Peteljka je duga, s jedne strane crvenkasta. Pogodna je za mehanizovanu berbu, stonu upotrebu i preradu.

ŠUMADINKA

Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku 1969. godine, ukrštanjem "kereške" i "hajmanove konzervne". Prorodi u drugoj godini. Zahteva rezidbu zbog izrašenog ogoljavanja grana koje su donele rod. Ima krupan, tamnocrven plod, mase preko 6 gr, glatku i sjajnu pokožicu. Sočno i polučvrsto meso je kiselkastog ukusa i prijatne arome. Poznog je vremena sazrevanja. Veoma je rodna i pogodna i za jelo i preradu. Zbog kvaliteta i rodnosti zaslužuje da se više širi.

REKSELE

Potice iz Nemačke i samooplodna je sorta. Zbog ogoljavanja grana zahteva rezidbu. Rađa dobro i redovno. Otporna je prema niskim temperaturama. Sazreva krajem juna, početkom jula. Plod je tamnocrven, pokožica tanka, glatka i sjajna. Srednje čvrsto meso je nakiselo i aromatično. Pogodna je za mehanizovanu berbu.

Snežana Malinović,
dipl.inž.voćarstva i vinogradarstva

NEKROZE PLODOVA VIŠNJE

Nekrotična pegavost plodova višnje, ekonomski posmatrano, veoma značajna bolest u nas. Bilo je godina kada se zbog inlenzivne pojave postavljalo pitanje izvođenja ili odustajanja od berbe.

Pre nekoliko godina, uočena je masovna pojava nekrotičnih plodova višnje. Ova pojava ukazala je na jednu neočekivanu, novu mikozu višnje kod nas, čije je prisustvo ostalo nezabeleženo ranije. Tokom sušnih godina bolest se nije pojavljivala, a za vreme kišovitih proleća nekroza plodova višnje ponovo se uočava, opet dosta jakog intenziteta.

Mikroskopiranjem nekrotičnog tkiva obolelih plodova utvrđeno je masovno prisustvo jednoćelijskih konidija karakterističnih za vrste roda Phoma. Ova mikoza predstavlja interesantnu i ekonomski značajnu pojavu. Nekrotična pegavost plodova višnje pojavljuje se u proleće, tokom maja i juna, najpre u vidu manjih, tamno zelenih i vlažnih pega elipsastog oblika. Sve ovo podseća na infekcije izazvane bakterijama.

Daljim razvojem, pege se povećavaju i šire, pokrivajući sve veću površinu tkiva, a često zahvataju i ceo plod. Tada tkivo u okviru pega tamni i izumire (nekrotira) i blago uleže. Početkom juna, u okviru nekrotičnih pega, naročito posle kišovitog perioda, uočavaju se svetlo narandžaste gomilice spora - karakterističan znak kada su u pitanju i druge, slične mikoze voćaka, pa i brojnih zeljastih biljaka.

Krajem intenzivnog razvoja nekroze, oboleli plodovi se smežuravaju i suše, kada postaju skoro crne boje. Kao takvi, praktično su izgubljeni za berbu. Utvrdeno je da procenat ovako obolelih plodova, za vreme kišovitog proleća, može dostići i 80% (u pitanju je bila osetljiva sorta Hajmanov rubin). Interesantno je istaći da populacija domaće sorte oblačinske višnje ne oboleva, jer na njoj nisu do sada uočeni simptomi bolesti, te njeno gajenje predstavlja jedan od vidova uspešnog suzbijanja parazita.

Prvo prisustvo nekrotične pegavosti plodova višnje kod nas uočeno je poodavno, na teritoriji južne Srbije. Od tada do danas ova pojava privlačila je ne tako malu pažnju naše naučne i stručne javnosti. Osamdesetih godina prošloga veka masovna nekroza plodova višnje primećena je i rejonu Loznice, gde je prouzrokovala znatne gubitke.

Nekrotična pegavost plodova višnje dugo je proučavana.Tokom tih istraživanja utvrđeno je da bakterije prouzrokuju masovnu nekrozu plodova višnje uočenu na terenu. Takođe ukazano je na prisustvo gljive Cotletotrichum gloeosporioides, kao uzročnika antraknoze (nekrotične pegavosti) plodova višnje, ali i prisustvo bakterioza. Literaturni podaci ukazuju da nekrozu plodova višnje mogu prouzrokovati razne vrste gljiva, ali i bakterije. Dakle, nekoliko različitih parazita prouzrokuju isti ili sličan simptom. Koji će se parazit u pojedinim godinama pojaviti, verovatno zavisi od ekoloških činilaca, akumulacije parazitskog potencijala vrste parazita prisutnog u zasadu, osetljivosti sorte i slično.

Zdravstvenom stanju plodova višnje u nas potrebno je i dalje poklanjati potrebnu pažnju, zbog raznih vrsta parazita, utvrđenih proučavanjem etiologije ove bolesti, a i zbog tako jake pojave nekroze plodova i gubitaka koji pri tome nastaju. U prvom redu, trebalo bi nastaviti dalja proučavanja etiologije bolesti i integralne mere borbe, kao i izbor najpovoljnijeg fungicida.

Ččinjenicu da razne sorte višnje ne reaguju podjednako prema nekrozi plodova, trebalo bi iskoristiti pri zasnivanju novih zasada višnje.

Slike - Simptomi nekroze cveta i ploda višnje.

MYZUS CERASI – Crna trešnjina vaš

Rasprostranjena je u celoj Evropi. Prenosi desetak perzistentnih i neperzistentnih virusa. Primarni domaćin su trešnja i višnja, dok su sekundarni domaćini uglavnom biljke iz porodice Scrophulariaceae, Rubiaceae, Cruciferae.

Prezimi kao zimsko jaje na trešnji ili višnji. U proleće stvara brojne kolonije beskrilnih vašiju na mladim izbojcima i vršnom lišću što prouzrokuje njihovo jako kovrčanje.

Štete mogu biti vrlo velike. Luči obilno mednu rosu koju naseljuju gljive čađavice pa se uvelike smanjuje asimilacija i transpiracija lišća.

RHAGOLETIS CERASI – Trešnjina muva

Uzročnik "crvljivosti" trešanja, višanja i najvažnija štetočina tih voćaka. Prouzrokuje loš kvalitet plodova trešnje i manju količinu soka kod višanja. Proširen je u svim našim krajevima.
"Crvljive" trešnje ne mogu se izvoziti, a i prođjna vrednost im je manja. Najveće štete su na ranim trešnjama u područjima odakle se izvoze, i na višnjama jer se dobije manje soka.
Najradije napada srednje i kasne sorte. Održava se i na plodovima divlje trešnje, žutike i srodnih grmova. Prezimi kao lutka u zemljištu u površinskom sloju dubokom 3 – 5 cm.
Nakon što temperatura zemljišta poraste iznad 10°C, lutke dovršavaju preobražaj i sredinom maja, i izleću odrasle muve.
Nakon 7 – 14 dana dopunske ishrane raznim sokovima bilja, kad temperature predu 20°C one počinju ovipoziciju.

Slike 1, 2, 3, 4:
Trešnjina muva - lutka, larva i oštećenja na plodovima.

Jaja polažu najradije u plodove koji su počeli menjati boju i postali mekši i sočniji. Jedna ženka odloži 20 – 80 jaja. Ona su uložena u džepić napravljen leglicom ženke u plodu. Na tom mestu plod omekša i podložan je truljenju. U jednom plodu može biti veliki broj jaja, ali obično se razvije samo jedna larva. Razvoj jaja traje 6 – 10 dana i larva prodire dublje u plod sve do koštice.

Razvoj larve završava za dvadesetak dana i spušta se na zemlju i tamo se učauri i tako prezimi te u proleće iz dela lutke izleće odrasli oblik, a manji deo lutaka prezimi još jednu ili čak 2 zime. Zaraza trešnjinom muvom u idućoj godini može se smanjiti potpunim obiranjem voćaka, čime se unište larve u plodovima, te uništavanjem divljih trešanja.

Jesenjom ili zimskom obradom zemljišta ispod trešanja uništava se deo lutaka trešnjine muve, ipak osnovna mera zaštite od trešnjine muve je primena insekticida. Za uspeh je presudna pravovremena primena. Rokovi tretiranja mogu se odrediti:
a) Pregledom napretka razvoja lutaka u zemljištu u proleće može se utvrditi datum izletanja muve. Lutke se pripreme tako da se prethodnog leta pod kavez na zemljište stavi dosta "crvljivih" trešanja.
b) Ulovom muva na lepljive žute ploče ili u lovke u kojima se nalazi neki atraktant (amonijv stearat, hidrolizirani proteini) koje privlače te muve, prati se dinamika pojave muva.
c) Pregledom plodova na brojnost i stepen razvoja jaja u njima takođe se može odrediti optimalni rok tretiranja.
Tamo gde nema mogućnosti za precizno određivanje roka tretiranja, ono se provodi kad 50 % plodova izgubi zelenkastu boju i počinje žuteti ili rumeniti. Mogu se primijeniti žuti kartoni, osim za određivanje optimalnog roka tretiranja i za suzbijanje metodom "privuci i ubi" prikladni su i kombinovani vizualnoolfaktorni mamci.

Zute kartone ne treba vešati na severnu stranu krošnje, a visiti moraju slobodno bez dodira s lišćem, da bi bile što uočljivije.

Optimalan rok primene insekticida u svakom je slučaju dosta blizu berbe, pa pri izboru insekticida treba voditi računa da se izaberu insekticidi u kojih je propisana karenca kraća od razdoblja koje će proteći od tretiranja do berbe.

Budući da brzina sazrevanja zavisi prvenstveno o sorti i klimatskim prilikama, tome treba podesiti i izbor insekticida, u čemu treba neposredno pomoći stručna služba, ako zadovoljava rok karence od 21 dan, mogu se primijeniti insekticidi na osnovi dimetoata, ako je rok kraći koriste se insekticidi s karencom 14 ili manje dana na bazi heptenofosa, triklorfona ili deltametrina.

U kasnih sorti ponekad će biti potrebno nakon desetak dana ponoviti tretiranje ako su jake kiše oprale insekticid i odložile zrenje, no tretiranje se može obaviti samo ako je do predvidive berbe ostalo više od propisane karence za insekticid koji se želi koristiti

U novije vreme se preporučuje lokalino tretiranje, suzbijaju se odrasle muve pre nego što odlože jaja tretiranjem samo nekoliko grana s južne strane te debla i zemljište ispod krošnje insekticidima kojima je dodano sredstvo za privlačenje muva ali postiže se uspeh samo ako se tretira veći broj stabla, odn. sva stabla trešnje, višnje u proizvodnom području.

Tretiranje koje je usmerno protiv muva obavlja se ranije od tretiranja usmerenog na sprečavanje ulaska larvi u plodove.
Najveci uspeh suzbijanja trešnjine muve postiže se kad se suzbijanje sprovede u optimalnom terminu na što širem pordučju, tj. kad se zahvate sve trešnje i višnje.