ZAŠTITA VOĆAKA OD MRAZA

U uslovima kontinentalne klime kakva je u Srbiji imamo čestu pojavu kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da smanje prinos voća čak i do 100 procenata. Iz tog razloga proizvođači od trenutka stvaranja plantažnog uzgoja voća bore se da reše taj problem.

Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Pri temperaturama od -1 do +2°C ugroženi su zametnuti plodovi, do -2°C otvoreni cvetovi, a temperature od -5 do -8°C dovode do izmrzavanja neotvoreneih cvetova. Najčešće su direktne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva, pre svega zadimljavanje, temperaturna inverzija i zaštita pomoću veštačke kiše.

Cvetni pupoljci voćaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i često mogu delimično ili potpuno izmrznuti, naročito kod badema, kajsija, nekih šljiva, bresaka itd. Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na pojedine voćne vrste je pre svega uslovljena fenofazom u kojoj se te voćne vrste nalaze. Ostale kontinentalne voćne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i ređe im izmrzavaju cvetni pupoljci. Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. U istih sorata voćaka na otpornost mogu uticati: meteorološke prilike tokom vegetacije; načini gajenja i negovanja; stanje zrelosti drveta i količina rezervnih materija u tkivu; stepen razvijenosti pupoljka; mesto pupoljka na grančici; debljina grančice; starost voćaka; jačina i trajanje niskih temperatura; da li su cvetovi vlažni ili suvi pri delovanju mraza itd. U kontinentalnim uslovima u Vojvodini na osnovu višegodišnjeg proseka opasnost od poznih prolećnih mrazeva postoji sve do 5. maja.

Najčešće su direktne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva, pre svega zadimljavanje, temperaturna inverzija i zaštita pomoću veštačke kiše. Primenjeno blagovremeno, uz obezbeđenje gustih dimnih zavesa, dimljenje povećava temperaturu za 0,5°C do 1,5°C, što je u izvesnim slučajevima dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova voćaka od mraza. Može se sprovoditi na primitivan način - paljenjem unapred spremljenih teško sagorljivih materija, ali pri jačem mrazu ovim se ne postiže sigurna zaštita voćaka. Temperaturna inverzija ostvaruje se uspešno džinovskim ventilatorima i helikopterima. Time se temperatura na ograničenim površinama 4-5 ha može povisiti za 2-3°C, što je često dovoljno za sigurnu zaštitu voćaka od poznih prolećnih mrazeva.

Zaštita voćaka od mraza veštačkom kišom

Pretvaranje vode u čvrsto agregatno stanje u procesu formiranja leda predstavlja egzotermičan proces praćen oslobađanjem toplote koja može biti znatna. Na ovoj pojavi se zasniva prskanje cvetova ili zametnutih plodova voćaka vodom, u vidu što finije izmaglice, i to u kritičnom vremenu, neposredno ispod nula stepeni, pa do prestanka kritične temperature, da bi se svi organi zaštitili od izmrzavanja. Usled niske temperature voda se na svim organima voćaka koje kvasi brzo smrzava, formirajući po površini zaštitnu skramicu leda, dok unutrašnje tkivo usled oslobođene toplote (80 kalorija na 1 gram smrznute vode) pri tome nije ugroženo hladnoćom, jer se u njemu ne dešava smrzavanje. Pri tom, povišenje temperature je srazmerno količini vode upotrebljene za prskanje. Prema ispitivanjima u East Malingu za jedan čas temperatura se povisi: sa 2 mm taloga upotrebljene vode za 2°C, sa 4 mm za 3,4°C a sa 6mm vode za 4,5°C. U praksi često nije potrebno više od 2,5-3 mm (25-30m2/l/ha/cas) pri slabijem mrazu (do-5°C).

Zalivanje mora da se obavi sporo i u vidu najfinije izmaglice, da bi moglo trajati što duže, uz malu potrošnju vode. Očigledno da se dužim prskanjem i potrošnjom većih količina vode može postići zaštita i pri znatno nižoj temperaturi, čak i pri mrazu od -10°C, što se ne može ostvariti na druge načine. Prskanje treba početi kada temperatura oko cvetova padne na 0°C. Ranije prskanje je nekorisno jer se neće formirati led, a toplota se oslobađa samo pri formiranju leda. Medutim, sa prskanjem se ne sme ni zakasniti. I za kraj, važno je napomenuti da se za sve vreme trajanja mraza prskanje cvetova ne sme prekinuti (nepovoljan je prekid preko 3-4 minuta).

Đorđe Simović

Mraz nastaje sublimacijom vodene pare na ohlađenim predmetima kad je temperatura ispod nula stepeni Celzijusa.
Moramo znati da do pojave mraza dolazi na više načina.
Mraz nastaje advekcijom, radijacijom ili istodobno radijacijom i advekcijom.
Advekcijski mraz nastaje zbog prodora hladnog vazduha, zadrži se i po nekoliko dana, a uz to prekrije veliko područje. Upravo zbog navedenog, zaštita je biljaka od advekcijskog mraza vrlo teška. Jedini mogući način koji se u praksi do sada pokazao delotvornim jeste orošavanje.
Radijacijski mraz nastaje kad je tokom noći vrlo intenzivno hlađenje zemljišta i prizemnog sloja vazduha. U najnižim delovima nekoga kraja, a zbog spuštanja ohlađenog vazduha niz obronke nastaju takozvana jezera hladnog vazduha pa po kotlinama, dolinama, uvalama i nizinama nastaju štete izazvane mrazom.
Opasnost od pojave mraza je znatno manja blizu većih vodenih površina, iznad neobrađenog zemljišta, a i na južnim obroncima. O tim okolnostima moramo voditi računa prilikom planiranja sadnje voćaka i vinove loze. Nužno je da se svaki voćar upozna sa tehnologijom zaštitom od mraza, te da se pravovremeno ulaže u tehnolgiju, jer u protivnom mraz će vrlo verovatno, prepoloviti ili u potpunosti uništiti očekivani rod, što predstavlja veću štetu od troškova ulaganja u tehnologiju zaštite od mraza.

Slike 1, 2, 3 :
Štete nastale od mraza na cvetu jabuke, kajsije i vinove loze.

PROGNOZA MRAZA POMOĆU AUTOMATSKE
METEOROLOŠKE STANICE

Mraz je kratkotrajni pad temperature prizemnog sloja vazduha do 0°C ili niže, u toplom delu godine, može izazvati velike štete naročito kada se radi o voćarskim kulturama.

Jedini način za efikasnu zaštitu biljaka od mraza jeste da se prognoza mraza obavlja posebno za svaku lokaciju, a da se zatim na tim lokacijama primeni neka od brojnih metoda za zaštitu od mraza. Da bi mogla da se obavi prognoza pojave mraza u nastupajućoj noći neophodno je da se na izabranoj lokaciji, tokom dana, izmere vrednosti temperature i relativne vlažnosti vazduha. Veoma pouzdan način da se ovo obavi je korišćenje automatske meteorološke stanice ADAS koja je rezultat saradnje stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta i Centra za meteorologiju i modeliranje životne sredine, Univerziteta u Novom Sadu i firme EL MAX iz Novog Sada. ADAS je dizajniran tako da meri, i u internoj memoriji beleži izmerene vrednosti količine padavina, temperature i relativne vlažnosti vazduha na jednom nivou, temperature zemljišta na jednoj dubini i trajanja vlaženja lista. Izmereni podaci se po potrebi prelistavaju na LCD-u (Liquid Crystal Display) uređaja, na kome takođe može da se očita prognozirana minimalna temperatura vazduha tokom noći. Sastavni deo sistema za prognozu mraza je softver MRAZ koji se instalira na računar na kome se čuvaju izmereni podaci i koji daje informaciju o tome da li će biti mraza, kao i vremenu početka i završetka perioda sa temperaturom vazduha ispod 0°C i ispod kritične vrednosti za datu biljku.

Koja metoda će biti primenjena zavisi pre svega od ekonomske moći proizvođača i vrste biljaka koje se štite. Neke od najčešće korišćenih metoda su:

a) zagrevanje vazduha upotrebom grejača na bazi nafte ili nekog drugog goriva;
b) orošavanje upotrebom rasprskivača i impaktnih sprejera;
c) mešanje vazduha upotrebom "wind" mašina;
d) zamagljivanje.

Mr Branislava Lalić

OSNOVNE KARAKTERISTIKE POVRŠINSKE IRIGACIONE ZAŠTITE

Za sada najveći uspeh postignut je površinskom irigacijom (korišćenje rasprskivača), ali to je kod nas još uvek u fazi ispitivanja i nema nekih rezultata koji mogu da budu pokazatelji načina funkcionisanja ovog sistema.

Bazira se na četiri faktora:
* Kada se voda zamrzne, ona otpušta toplotnu energiju. Ova sakrivena toplota sprečava da temperatura biljaka padne ispod nule.
* Mešavina leda i vode izložena temperaturama ispod 00, neće se zamrznuti sve dok se sva voda ne zamrzne.
* Mnoge biljke mraz ne može da ošteti, iz prostog razloga jer tečnost u tkivima tih biljaka ima nižu tačku mržnjenja od vode.
* U zavisnosti od fenofaze razvoja biljaka zavisi i otpornost biljaka na pojavu niskih temperatura.

Površinsku irigaciju ne prekidati sve dok se temperature ne popnu iznad 00 i dok se sav led koji je na biljkama ne istopi.

Uspešna zaštita useva od mraza pomoću rasprskivača (sprinkler), zavisi od tri bitna faktora:
* Brzina rotacije rasprskivača (sprinkler).
Istraživanja su pokazala da je stabilnom očuvanju temperature biljaka dosledniji brže rotirajući rasprskivač (sprinkler). Da bi se obezbedila dovoljna brzina, rasprskivač treba da okrene ceo krug za max 60 sekundi. Trideset do četrdeset sekundi je idealno.
* Brzina aplikacije vode.
Količina vode koja se aplicira na nekoj površini za određeno vreme je jedan od ključnih faktora u dizajniranju sistema za zaštitu od mraza. Brzina aplikacije se proračunava nakon utvrđivanja sledećih faktora: temperatura, brzina vetra i nivo vlažnosti. Vetar izaziva veće isparavanje. Sa povećanjem brzine vetra, moramo povećati i količinu vode, kako bi se dobili uslovi kao da vetra nema.
* Uniformnost.
Efikasna zaštita od mraza zavisi i od toga da li rasprskivač ravnomerno ispušta vodu. Uskađivanje tipa rasprskivača, brzine vetra i operativnog pritiska su osnovni uslovi koje mora da zadovolji sistem da bi mogao nesmetano da funkcioniše.

Šema: Prosečne minimalne temperature i brzina aplikacije vode.

Težina leda

Dug period mrazeva i primena zaštite rasprskivačima, mogu prouzrokovati formiranje znatne količine leda na biljkama, a to moze da uzorkuje lomljenje grana kod biljaka.

Ciljana zaštita od mraza

Ideja ciljane zaštite je proistekla iz želje za samnjenjem troškova i minimiziranjem površine na kojoj se zaštita primenjuje. Zaštita pokriva samo biljke. Tako se smanjuju troškovi, štedi voda...

Odabir proizvoda

NaanDan 233 Bayonet:
metalni spinkler za punu zaštitu od mraza.

NaanDan Flipper:
Super-target mini splinker. Ovo je jedinstveni i najkorišćeniji proizvod, namenjen je ivičnim kulturama i redovima, kao i za vinovu lozu, jabuke, kruške, maline, kupine...

Korišćenjem sistema za zaštiu od mraza dobijate vidne i delotvorne rezultate.
Neophodan je dobar odabir sistema za zaštitu od mrazeva uvažavajući sve napred navedene parametre koje treba uzeti u obzir prilikom projektovanja i korišćenja sistema za zaštitu od mraza.

Saša Nešić, dipl.ing.
“SKALA GREEN” 063-505 107

Zaštita voćaka od mraza toplim vazduhom

Dimljenje se u praksi pokazalo vrlo delotvornim, ali samo kad je dim bio dovoljno težak. Pored tih načina, biljke od mraza možemo zaštititi i prekrivanjem.
Opasnost od pojave mraza će biti znatno manja blizu većih vodenih površina, iznad neobrađenih zemljišta, a i na južnim obroncima. I o tim okolnostima moramo viditi računa prilikom planiranja sadnje voćaka i vinove loze.

FROSTBUSTER
se sastoji od plinske turbine koja zagreva vazduh. Ovaj vrlo jednostavni gorionik je preuzet iz avionske industrije. Suprotno od primene kod aviona, on u ovom slučaju može razvijati toplinu prema našim potrebama. U slučaju frostbustera, turbinu pokreće traktor preko kardana sa max. 540 o/min.

Traktor mora imati min. 55 ks. Turbina nam služi za disperziju vrućeg vazduha po parceli. Maksimalna disperzija toplog vazduha je 150 metara u širinu. Jednostavnost ovog sistema omogućava nam mašinu vrhunskih osobina, ekonomičan i potpuno siguran u radu. Potrošnja plina (propan) iznosi 30-40 kg na sat. Vrlo je važno razumjeti da radijacijski mraz hladi vazduh ispuštanjem energije. U osnovi je to isti princip kao i plinski plamenik na kojem grejemo vodu ili vazduh oslobađanjem energije. Radijacija se zbiva konstantno. Želimo li malo ohladiti vodu, u nju stavimo nekoliko kocki leda. Prema tome, mi možemo sprečiti hlađenje vazduha konstantnim dodavanjem toplog vazduha.

Uglavnom, frostbuster meša određenu količinu vazduha i poleže ga po zemljištu. Topao vazduh koji izlazi iz frostbustera ima temperaturu 80-100 0 C na izlazu iz turbine. Na razmaku od 1 m od mašine je temperatura 20 0 C. Dakle, nema opasnosti od oštećivanja biljaka. Topao vazduh se nakon izlaza penje na oko 10 metara visine i stvara neku vrstu vazdušnih vrata čime se sprečava prodor hladnog vazduha. Za sprečavanje radijacije vrlo je važno da mašina počinje raditi na +0,5 0 C. Površina koju možete zaštititi od mraza varira s obzirom na položaj i oblik parcele. Mnogo je lakše zaštititi pravilno oblikovanu parcelu nego nepravilnu parcelu sa mnogo uglova.

Pre rada sa mašinom potrebno je isplanirati i označiti put kojim se vozi sa mašina. Razmak izmedu prohoda mašine ne sme biti veći od 140 metara, on je obično 70-60 metara. Vrlo je važno da se svakih 8-10 minuta vratite na istu tačku sa koje ste krenuli; dakle jedan prolaz po voćnjaku ne sme biti duži od 10 minuta. Maksimalna dozvoljena brzina vožnje je 8 km/h. Tokom svakog prolaza temperatura poraste za 2 0 C, a nakon toga polako pada. Posledica toga je da temperatura nekad padne i ispod 0 0 C, bez obzira na to, ako ta situacija ne traje duže od 10 minuta, nema štete na biljci. Mašina radi savršeno na temperaturama do – 5,5 0 C (dokazano u Belgiji), a rezultati istraživanja u USA ukazuju da se zaštita od mraza uspešno sprovodi do –7 0 C. Testiranja nam govore i to da mašina dostiže svoj optimum nakon 1 sata rada. Takođe se frostbuster može koristiti za sušenje plodova posle kiše.

EFIKASNOST mašine frostbuster

Mašina se uspešno primjenjuje u SAD-u od 1997 godine. Istraživanja u Europi radio je PCF iz Gorsema (Belgija) na čelu sa Tomom Dekersom. Frostbuster je dobio nagradu u Južnoj Americi za idealnu zaštitu od mraza. Lazo Europa ima ekskluzivno pravo proizvodnje i prodaje strojeva za Evropu, Kanadu i Južnu Afriku.
Lazo Europe je razvio sasvim novu mašinu za potrebe svog tržišta. Razvijen je potpuno novi način zaštite od buke i sigurnonosni sistem.

Zaštita voćaka od mraza biološkim preparatima

Nastojeći da pomogne proizvođačima da u borbi protiv izmrazavanja voća CropAid ltd., u saradnji sa renomiranim stručnim timom na čelu sa Prof. Dr. Fevzi Ecevitom patentirao je preparat pod imenom Natural Plant Antifreeze, odnosno, prirpdni antifriz za biljke.

Preparat je prirodnog porekla i potpuno ekološki prihvatljiv u svetu. Osnovu preparata čine bakterije Thiobacilus subspecies (T. Ferrooxidant, T. Thiooxidant, T. Thioparus) i preko 60 minerala koji se i inače nalaze u našem prirodnom okruženju.

Zbog specifičnog mahanizma delovanja bakterija i efekti primene su višestruki.

Primena preparata u toku sezone omogućuje neke povoljnosti za biljke. U toku sezone rasta, primena NPA omogućava biljkama da proizvedu antifriz proteine (AFP) i antifriz amino kiseline (AAA) koje omogućavaju da biljke lakše podnesu hladne i vruće temperaturne šokove.

Neke od prednosti korišćenja Natural Plant Antifreeze:

1. NPA može sniziti tačku oštećenja od hladnoće čak i za do 70 C.
2. Povećava se kapacitet fotosinteze i osmonski pritisak, biljka bolje usvaja hranu i vodu, zbog boljeg iskorištena prirodnih resursa zemljišta smanjuje se količina bačenog đubriva, povećava se otpornost biljke na bolesti (ušteda na radu i pesticidima), biljka je u boljoj kondiciji i otpornija.
2. Biominerali sadržani u NPA lako se usvajaju preko lista, stabljike i korena, ubrzava se metabolizam i povećava sadržaj aminokiselina, proteina, šećera, vitanima, ulja, a naročito antifriz proteina.
3. Kada se NPA primeni na zemljište on snižava pH vrednost i utiče na smanjenje broja patogena u zemljištu, a Thiobacillus bakterija ce fiksirati azot iz vazduha u zemljište u količini od 60-80 kh/ha/god.
4. Omogućava bolje i brže klijanje semena u direktnoj setvi i kontejnerskoj proizvodnji rasada.
5. Ubrzava dospeće ranih kultura i produžava vegetaciju u jesen. Primena na voće (kajsije, breskve, šljive, trešnje, grožđe, jabuke i sl.)

Primenom NPA tri puta u pravo vreme omogućavate da biljka lakše podnese pozni mraz ponekad čak i bez gubitka u prinosu.
Primer Engleskih proizvođača kajsije pokazuje da je zasad tretiran NPA doneo 80-90% prinosa u odnosu na netretiran pri mrazu od -5 0 C.
U nastavku prikazaćemo prva iskustva u primeni pomenutog preparata. Ogled je urađen u mestu Lipar u Bačkoj na Telečkoj visoravani.

Zasad kajsije raznih sorti:
Segedinski mamut, Mađarski orijaš, Mađarska najbolja, Nju Džersi, i Novosadska rodna. Starost zasada je 8 godina i 12 godina približno iste površene. Ukupna površina je 1.5 hektar i zauzima oko 750 stabala voćaka.

Tretirano je 17.03.2008. oko 10 sati pri temperaturi od 11 0 C (početak tretiranja). Na celu površinu potrošeno oko 760 litara rastvora (1 litar Natural Plant Antifreeze na 200 litara vode) ukupno 4 litre. Visina stabala 4-5 metara.

Prvi mraz 20.03.2008. izmerena temperatura od -3 0 C u voćnjaku.
Drugi mraz21.03.2008 izmerena temperatura od -3 0 C u voćnjaku.
Treći mraz 27.03.2008 izmerena temperatura od -4 0 C u voćnjaku.

TRETIRANJE PO SLEDEĆIM PREPORUKAMA

Koncentracija za prskanje 0,5 %.

Ne prskati sa manjomkoncentracijom, bitno je da na jedinicu površine padne tačna koncentracija bakterija.
Ne mešati sa drugim pesticidima i preparatima. Voditi racuna da pH vrednost rastvora bude 5.5 – 6.0. Ako je pH vrednost vode 7 ili više sniziti pH dodavanjem kiseline ili đubriva u potrebnoj meri da bi dobili pH vode oko 6.5.
Kod mešanja prvo mešati voda i đubrivo, zatim Natural Plant Antifreeze ili voda-Natural Plant Antifreeze

Ne koristiti bakarne preparate, mineralna ulja i antibiotike.

Ne koristiti vodu iz gradskog vodovoda jer sadrži aktivni hlor, ako mora da se koristi sačekati tri dana da hlor iz vode izvetri.

Slika 1: Cvetovi kajsije koji su stradali od mraza.