MONILIOZE KOŠTIČAVOG VOĆA

MONILIOZE KOŠTIČAVOG VOĆA

Na svim vrstama koštičavog voća monilioza dolazi u dva posve različita oblika: kao sušenje mladra sa cvetovima - Monilia laxa kao trulež plodova - Monilia fructigena.

Kod jabučastih vrsta voćaka (jabuka, kruška) monilioza dolazi prvenstveno samo kao prouzrokovač truleži ploda, a vrlo retko i izuzetno i kao sušenje mladara u vreme cvetanja. Na dunji se javlja i za tu vrstu specifična – Monilia linhartiana. To su nazivi konidijskih formi. Savršene plodne forme koje se javljaju vrlo retko (apoteciji) nose nazive Sclerotinia laxa i Sclerotinia fructigena.

Monilia laxa napada pretežno koštičave voćke: trešnju, višnju, šljivu, breskvu, marelicu. Najčešća je na višnji i breskvi. Monilia fructigena napada jabučasto voće (jabuku i krušku), ali isto tako i navedene koštičave vrste. Kod koštičavog voća sušenje mladara sa cvetovima (Monilia laxa) je puno značajnije.

SUŠENJE CVETOVA I MLADARA

Simptomi. Sušenje mladra manifesuje se u vreme cvetanja i odmah posle cvetanja. Mladari procvataju, ali tada veći ili manji broj cvetova počinje naglo smeđiti, sušiti se i propadati. Mladari se osuše.

Mnogi ljudi ne znajući za uzrok ovakvog sušenja svode to na hladnoću ili mraz. Međutim, ako se radi o mrazu, onda se suše svi cvetovi jedne voćke, a u ovom slučaju se suše samo cvetovi na pojedinim mladarima.

Broj tako osušenih mladara s cvetovima može na stablu biti veliki, pa cela voćka ima žalostan izgled jer je zahvaćena u vreme punog cvetanja. Roda naravno nema.

Slika 1. Simptomi monilioze na cvetu višnje.

Slika 2. Simptomi monilioze na mladarima.

Biologija. Gljiva prezimljava u zaraženim suvim granama na kojima u proleće nastaju ležišta konidija i u takozvanim mumijama.

Slika 3. Način prezimljavanja gljive.

Osim grančica i mumija na stablu mogući je razvoj i iz ostavljenog i trulog voća ispod stabala u proleće. Nastaju apoteciji koji daju askuse, a oni oslobađaju askospore. Askospore i konidije vrše primarnu zarazu. Konidije iz zaraženih grančica i mumija nastaju puno češće nego askospore. Te konidije inficiraju u cvetanju mladar preko cvetnih organa. Izuzetno do infekcije može doći i ranije dok je cvet još zatvoren, a i kasnije kada se plodovi zametnu. Za to moraju vladati posebni uslovi i oni su retkost dok je infekcija kroz cvet najčešća. Konidije gljive prodiru klicnom cevi u unutrašnjost cveta, najčešće preko cvetnih pupoljaka na latice ili prašnike. Micelija nastavlja sa rastom i ulazi u cvet, a posle u mladar. Izlučujući toksine u mladaru, gljiva prouzrokuje naglo sušenje mladara i to već u završetku cvetanja.

Ako se cvetanje oduži, ili ako se dogodi da se deo cvetova na stablu naknadno otvori, moguća je i sekundarna infekcija s precvetalih i osušenih cvetova na nove tek procvale, ali samo putem konidija. Na odumrlim cvetovima i mladarima se za vlažnog vremena obilno razviju jastučići konidija sive boje. Jastučići kod M. fructigene su više žućkasti. Konidije se stvaraju u velikom broju pa je tako i moguća jaka zaraza mladara u cvetanju i kasnije, zaraza odraslih plodova.

Najkritičnije je upravo razdoblje cvetanja i kišovito i prohladno vreme s velikom količinom vlage u to doba. Kada voćka prođe fazu cvatanja i plodovi malo narastu, nema više mogućnosti prodora gljive u mladar. Tek kasnije kada su plodovi već veliki dolazi opet do infekcije, ali je posledica samo trulež ploda. Od takve infekcije nastaju mumije.

Slika 4. Trulež ploda višnje.

Slika 5. Sl. 5 Trulež ploda - mumije

Ako su suvi i povoljni uslovi u vreme cvetanja i ne dolazi do zaraze i te godine, nema sušenja mladra. Medutim, u slučaju uzastopnog ponavljanja kišovitog vremena više godina u vreme cvatanja, stradaju mladari, javlja se smolotočina i voćka polagano slabi i suši se. To se najčešće događa kod breskve, marelice i višnje, a daleko slabije je izraženo kod trešnje i šljive.

Sllika 6. Smolotočina na grani višnje.

ZAŠTITA OD MONILIOZE

Zaštita je najvažnija za breskve i višnje kod kojih neke sorte jako stradaju od te bolesti. Većina sorata je osetljiva na tu bolest, posebno u intenzivnim zasadima.

Prvi deo zaštite se odnosi isključivo na preventivne mere suzbijanja, budući da bolest nije lako suzbiti, posebno ne u kišnim uslovima tim pre što je potrebno pogoditi pravu potfenofazu cvetanja prilikom tretiranja preparatima.

Dakle, potrebno je odstraniti sve suve i polusuve grančice s koštičavih voćaka. Čak i grane. Odstraniti i do 20 cm ispod suvog dela jer gljiva ide dosta duboko u drvo. Koštičave voćke se mogu rezati u vegetaciji, tako da ne bi to trebalo ostavljati za prolećnu rezidbu, već za letnju.

Dalje, obavezno se moraju skinuti i spaliti ili zakopati sve mumije ostale na drvetu. Takođe ispod voćaka bi bilo dobro počistiti teren od mogućih ostataka voća posle berbe.

Od sredstava za zaštitu bilja primjenjujemo preparate:

Klasično prskanje s bakrnim sredstvima u bubrenju pupoljaka kao prvi oblik zaštite: Nordox, Cuper-blau, Champion. Ovo je standardno prskanje za sve voćne vrste. Naravno, to nije dosta za moniliju.

Dalje je tretiranje organskim fungicidima uoči cvetanja (peteljka cveta dužine 1 cm) i to sa: Dithane, Captan, Merpan, Polyram.

I ono najvažnije, treće tretiranje u punoj fazi cvetanja takođe s organskim fungicidima: Ronilan DF, Mythos, Teldor, Kidan, Signum, Folicur, Sumilex, Chorus i dr.

Prilikom primene sredstava za zaštitu bilja u fazi punog cvetanja treba napomenuti da u slučaju jakog pritiska bolesti i nepovoljnih uslova (kiša, vlažno vreme) treba u opadanju latica ponoviti tretiranje s istim sredstvima navedenim pod trećom stavkom, naravno pridržavajući se uputstava o dozvoljenom broju prskanja pojedinim sredstvom.

Svakako treba dati prednost novijim sredstvima kao što su Teldor i Signum, Mythos, Chorus (pirimetanil) kod nas nisu registrovani za ovu namenu, ali isto tako deluju dobro.

Starija sredstva tipa Ronilan, Konker, Kidan, Sumilex, (dikarboksimidi) treba koristiti strogo pridržavajući se uputstva za svaku pojedinu koštičavu vrstu jer gljiva vrlo lako postane rezistentna na ova sredstva.

TRULEŽ PLODA

Simptomi bolesti su slični kao i kod truleži plodova jabuke i kruške. Plod prvo dobije smeđu pegu koja se naglo širi, meso smeđi, trune i ubrzo je zahvaćen čitavi plod.

Slika 7. Trulež ploda breskve.

Biologija. Trulež ploda se naglo širi posebno iza dugotrajnih kiša, posebno ako su te kiše došle nakon dužeg perioda lepog i sunčanog vremena. U tom slučaju dolazi na plodu do sitnih, nevidljivih okom, pukotina. Te pukotine su ulazna mesta za infekciju gljivom. Takođe sve bolesti i štočine koji ranjavaju plod su isto tako prouzrokovači širenja monilioze, kao i grad. Te su rane i pukotine takođe ulazna mjesta za širenje bolesti, naročito posle kiše.

Vrlo je mnogo štetočina na koštičavim vrstama koji mogu izazvati ovakvim „veštačkim“ putem trulež ploda. Treba napomenuti da se trulež plodova širi i kasnije u transportu plodova i prodaji. Dosta je da plod bude samo malo nagnječen ili oštećen noktom prilikom branja i pakiranja. Breskve i višnje te stone šljive se zato i pakuju svaka odvojeno u svoje ležište i pokrivaju folijom. Monilia fructigena prezimljuje na koštičavim voćkama samo u mumijama.

Slika 8. - Mumificirani plodovi.

Na tim mumijama stvaraju se u proleće pa sve dalje u tokom vegetacije neprestano konidije. Te konidije zaraze plodove s time da su plodovi osetljiviji čim su bliže zrenju. Do infekcije plodova može doći i preko konidija koje nastaju na mladarima koje su iste godine zaražene preko cvetova što je već spomenuto i opisano kod Monilije laxe.

ZAŠTITA PROTIV TRULEŽI

Suzbijanje je indirektno. Moramo nastojati ukloniti sve faktore koje možemo, a koji dovode do rana na plodovima. To su neke bolesti kao što je šupljikavost (Stigmina carpophila), zatim štetočine kao što su trešnjina muha (Rhagoletis cerasi), breskvin moljac (Anarsia lineatella), breskvin savijac (Cydia molesta), šljivini savijaci (Cydia funebrana i Cydia prunivorana) - ukloniti gnezda osa i stršljena u blizini i dr. Boreći se protiv tih bolesti i štetočina borimo se indirektno i protiv monilioze.

Još jednom treba spomenuti uklanjanje mumificiranih plodova sa stabala kao i redovno održavanje krošnje rezidbom svake godine. Monilije će nažalost biti i pored toga, a koliko, to zavisi pre svega o vremenskim prilikama te godine u doba sazrevanja koštičavog voća.

Nino Ivančan, dipl. ing. agr.
www.vinogradarstvo.hr

Slika 9. Šupljikavost lista breskve.

Slika 10. Šljivin savijac-larva u plodu.

BAKTERIJSKA PALEŽ
KOŠTIČAVIH VOĆAKA

Uzročnik bolesti je bakterija Pseudomonas mors – prunorum određene forme specijalizovane su za svaku vrstu koštičavih voćaka. Bolest nije svuda raširena, ali se mestimično javlja kao jaka zaraza prouzrokujući epidemije, posebno na višnjama i trešnjama. Bolest se javlja i na breskvama, marelicama i šljivama. Bolest postepeno prouzrokuje propadanje i sušenje pojedinih grana, a kasnije i celog stabla.

Simptomi bakterijske paleži različiti su zimi i leti. Zimi se uočavaju na mladim izbojcima i granama plitke upale na kori. Pege se naročito opažaju u rezidbi. Na starijim granama i stablu javlja se smolotočina. Ukoliko se nekroza spoji oko izbojka ili grane, a i stablo, iznad nekroze kore ugnjava. Zbog toga mlade voćke brzo uginu. Ukoliko obolela voćka ili njezin deo i olista, lišće sitno i hlorotično, uvija se i vene.

Ako je u jesen do zaraze došlo kasno, tada sledeće godine lišće normalno izgleda. Oko nekroze javlja se zadebljanje kore odnosno izbojka. Kod starijih voćaka rano odbacivanje lišća znaci da ce se voćka uskoro osušiti. Kod breskve su te pege svetlo-smeđe boje (bela kava), slično nekrozama od niskih temperatura, a grančice iznad toga su suve. Pupoljci se se sporo otvaraju, a cvet i mladi izbojci se suše na delu grane. Ispod kore je tkivo nekrotično, smeđecrveno. Izlučuje se obilje smole koja može dospeti i na zemlju pri toplom vremenu.

Leti se na listovima javljaju mnogobrojne sitne pege (sitnije od onih od šupljikavosti lista), a te su pege opkoljene svetlijim, žućkastim poljem. U marelice i šljive te pege ispadaju (kao kod šupljikavosti), a na trešnji i višnji pege ostaju na listu sve do jeseni. Na plodovima se pege javljaju ređe i nešto su sitnije od onih na listovima. Kod breskve su na plodovima prisutne gumaste pege udubljene u masu ploda, oivičene jednim pojasom smedecrvenkaste boje.

Biologija: Do zaraze dolazi najviše u jesen i to tako da bakterija iz pega na naličju lista prodire kroz još nezatvoreni lisni ožiljak, ili pak preko ranica na kori. Iz lisnih ožiljaka raznosi se bakterija sprovodnim sudovima, pa se tako pege javljaju i na onim mestima kore, gde nije došlo do zaraze (endogeno širenje bakterije).

Bakterija se sprovodnim sudovima lako prenosi i u kori i u drvenom delu. Zatim od jeseni preko zime (u toplijim periodima) dolazi do nekroze kore, pa se na njoj, kao posledica, pojave nekrotične pege. Do dalje zaraze dolazi u vreme obrazovanja pupoljaka kada se nekroze prošire i povećaju. Leti bakterija u napadnutom tkivu odumire, a nekroze zarastu stvaranjem ozledne plute. U nekim, kasno u jesen zaraženim pupoljcima, bakterija preživi pa tako opet dolazi do zaraze listova. Na taj način se ciklus obnavlja. Za kišovitog leta se javlja na lišću jaka zaraza, a bakteriju šire vetar i kiša. Bolest se širi koncentrično od prvih zaraženih stabala.

ZAŠTITA OD BAKTERIJSKE PALEŽI

U suzbijanju bakterijska paleži koštičavih voćaka ne postižu se zadovoljavajući rezultati. Kod nas nije dopušteno korištenje antibiotika za zaštitu bilja. Preporučuje se prskanje bakarnim fungicidima i to u jesen pred i tokom opadanja lišća i opet u proleće pred cvetanje. Postoje velike razlike u osetljivosti sorti svih vrsta koštičavih voćaka, pa je neophodno koristiti otpornije.