LESKA DOBRO RAĐA
 |
Na valjevskim brdima
Prorodi u trećoj godini, a posle sedme sa svakog stabla
dobije se prosečno od tri do pet kilograma očišćenog jezgra.
Pre osam godina, Zoran Tomić iz Valjeva posadio je lesku na četiri hektara pobrdja iznad grada.Iako joj u Srbiji odgovaraju klimatski i zemljišni uslovi i ne traži puno nege, ova voćka je neopravdano zapostavljena. A samo u okolini Valjeva ima puno pobrdja i zapuštenih njiva na kojima bi, čak do 1200 metara nadmorske visine, mogla uspešno da se gaji.
Tomić nije imao iskustva u ovoj proizvodnji, ali kao inženjer organizacije rada,znalački se pripremio za posao. Sledio je preporuke iz literature i dobro savladao „gradivo“, tako da je spreman svakome da prenese svoje iskustvo.
Prvo analiza zemljišta
- Najbolje je da se leska sadi u jesen, mada može i tokom zime, kada tlo nije smrznuto-kaže voćar.
- Sadnja se mora završiti do kraja marta.Zemljište se priprema mnogo ranije, ali prethodno je neophodna analiza, da bi se đubrilo samo hranivima koja nedostaju.
Nakon unošenja djubriva duboko se uzore i pre sadnje usitni tanjiračom. Zatim se obeleže redovi na razmaku 4,5 x 4,5 metara i kopaju jame dubine i širine 45 centimetara, što je dovoljno da se žile pravilno rasporede.Pre sadnje prekrate se na 20-25 centimetara i potope u smešu od jednakih delova zemlje, vode, svinjske i govedje balege.
Sadi se pet centimetara dublje nego što je sadnica bila u rasadniku. Žile se rasporede tako da se ne prepliću, nagrne sloj sitne zemlje i nagazi. Ako tlo nije dovoljno vlažno, svaka voćka se zalije s desetak litara vode. Zatim se jamić napuni zemljom do vrha, ali se ne gazi, da bi se kasnije voda posle kiše lakše slila do korena. Na svakom hektaru posadjeno je po 500 sadnica, a zbog boljeg oprašivanja, mora biti zastupljeno četiri-pet sorti.Tomić se odlučio za „tonda gentile romanu“,“istarski dugi“,“istarski okrugli“,“rimski“ i „ludolf“.
Rezidba u vreme mirovanja
U zasadu se redovno rade zemljišne analize i djubri samo po preporuci stručnjaka. Svake treće ili četvrte godine, u kasnu jesen, ravnomerno se rasporedi stajnjak i odmah zaore.Od mineralnih djubriva unose se „tri petnaestice“ tokom ranog proleća, u prostor koji pravi podnevna senka krune.
- Zemljište treba da bude rastresito i čisto,bez korova-ističe sagovornik.
- Herbicide ne koristim, ali orem u jesen i često freziram za vreme vegetacije.Važno je da u prečniku krune tlo bude uvek rastresito i čisto, da bi do korena brzo prodrla voda. Pre berbe pažljivo ga usitnim i poravnam, što omogučuje lakše sakupljenje plodova.
Omotač zrelih lešnika je žutosmedj i puca, pa lako ispadaju.Tek sakupljeni, sadrže 30 odsto vlage, koja se mora smanjiti,bez obzira na to da li će se čuvati ili odmah izneti na tržište.Zbog toga se kupe u vreće s otvorima i ostave na promajnom mestu.
- Leska nije previše osetljiva na bolesti i štetočine-kaže Tomić.
- Zimsko, odnosno rano prolećno prskanje je obavezno, dok se u vegetaciji štiti po potrebi, u dva-tri navrata, uglavnom od surlaša i pepelnice.
Orezuje se kada vegetacija miruje. Krunu treba prorediti i održavati okruglast oblik.Stabla ne smeju biti visoka,tako da više liče na žbun koji ima četiri- pet grana, odnosno izdanaka. Višak se svake zime uklanja.
S.Mujanović
PUN ROD U SEDMOJ GODINI
Pravilno negovana leska prorodi u trećoj godini, a pun rod daje posle sedme.Sa svakog stabla dobije se prosečno od tri do pet kilograma očišćenog jezgra.Koliko je ova voćka rentabilna može se izračunati kada se pomnože broj stabala, prinos i otkupna cena od desetak evra. Uz to, životni vek stabala je 30-50 godina.
- Za plasman se ne brinem-kaže Tomić.
- Proizvodnja lešnika u svetu, pa i kod nas,spada u deficitarne delatnosti, tako da sve što uberem brzo nadje kupca. A ako mi cena ne odgovara, neočišćen lešnik može dugo da se čuva u skladištu.
