Stapar -
IV LETNJA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA
Šesti dan, 21. avgust
• Domaćini: porodica Kucurski
• Predavači:
- prof. Stanimir Kovčin, Poljoprivredni fakultet - o situaciji u proizvodnji svinja - danas,
- Milan Martinov, FTN - o primeni GPS za navođenje i uklapanje prohoda,
- Vladan Marković, Poljoprivredni fakultet - o začinskoj paprici i
- Branko Marinković, Poljoprivredni fakultet - o šećernoj repi.
• Predavači ispred firmi:
- Dragan Ajduković, „Braća Tomić" (Novi Sad) - o ulju „Bison";
- Dušan Pavlović, Delta agrar mehanizacija (Bački Jarak) - o mehanizaciji,
- Milan Uzelac, Delta Generali - o osiguranju u agraru;
- Vladimir Labus, IKR YU - o mehanizaciji New Holland,
- Vesna Cer, Syngenta - o programu zaštite krompira,
- Boško Lukić, Agrovojvodina mehanizacija (Novi Sad) - o mehanizaciji,
- ProCredit Bank, predstavnik iz Sombora - o kreditiranju
• Mesto održavanja Škole: u hali porodice Kucurski („Agroplod")
• Okupljanje i upoznavanje sa mašinsko traktorskim parkom, silosom, čardacima, kolskom vagom... bilo je na ekonomskom dvorištu firme „Agroplod", čiji je vlasnik porodica Kucurski.
Slika:
Dobrodošlica i reč o firmi „Agroplod" porodice Kucurski u Staparu.
S leva: sin Đura Kucurski, megafonista Branko Mitrović i otac Miladin Kucurski.
 |
Od novaca se živi
O porodičnoj firmi „Agroplod" govorio je Dura Kucurski: Naša porodica se oduvek bavi poljoprivredom, a intenzivnije od 1990. godine. Uzimali smo zemlju u zakup od staračkih domaćinstava i radili od 700 do 900 jutara. Sada imamo preko 300 hektara svoje zemlje, a obrađujemo 1430 hektara. Intenzivna proizvodnja je na 600 hektara i to na preko 500 ha šećerne repe i na 90 ha industrijske paprike koja je u sistemu za navodnjavanje. Kukuruz gajimo na 400 hektara, pšenicu na 300 i soju na 60-70 hektara. Trudimo se da primenimo najsavremeniju tehnologiju i tehniku, kako bi ostvarili zavidne prinose, ali i dobit po hektaru, jer se od novaca živi. Naše je htenje da opstanemo na tržištu i da idemo napred, progres.
U hali firme „Agroplod" održana je Letnja poljoprivredna škola. Iz predavanja i diskusije izvlačimo nekoliko interesantnih konstatacija i saznanja:
• Voja Malešev - Godina se vidi kakva je, čuli ste obećanja novog ministra, prethodni nam je dobro zagorčao život, tako da ovaj novi ima mnogo da radi i nadoknadi izgubljeno vreme i ekonomski interes paora.
Cena kukuruza drastično je pala, što je posledica zabrane izvoza, a da stočarstvo pri tome ne da nije napredovalo, već je nazadovalo. Pala je cena pšenice, a očekuje se pad cena i jesenjih kultura. Nažalost, neće biti rekordna godina, čim je žetva krenula u avgustu. Moje mišljenje je da, ko može, uskladište kukuruz, soju i suncokret, jer se nadam da će kasnije cene da porastu.
• Dr Stanimir Kovčin - Slažem se da farme ne bi trebalo da budu u selu, ako ne mora. Stapar, na primer, ima nekoliko stotina praznih, neupotrebljivih kuća. Zato, pre svega, treba razgovarati o uređenju sela, rasporedu objekata farmi unutar sela, jer imamo svu infrastrukturu. Ako bi farme selili napolje, morali bi sve iz početka i bojim se da nikad nećemo krenuti u farmski karantin.
Za stočarsku proizvodnju važan je genetski potencijal, ishrana, ali ono što zapostavljamo je pitanje organizacije, odnosno udruživanja. U ranijem periodu i svinja i goveče predavani su u zadruzi jednom nedeljno.
Danas niko ne zna kada će i po kojoj ceni prodati. U stočarstvu je mnogo ozbiljnija situacija nego u ratarstvu, kada je reč o vremenu prodaje, odnosno završetka ciklusa.
Ne može čekati na prodaju mleko ili utovljena svinja. Bez pomoći dtržave, odnosno optimalnih uslova kreditiranja ne možemo dalje. Za stručnu pomoć i informisanje mali proizvođači su prepušteni sami sebi. Najtužnije je što su staračka domaćinstva osuđena na puko preživljavanje. Treba brinuti o mladima i pružiti im šansu, ali smo obavezni i za brigu o starima.
Rešenje je udruživanje u zadruge ili slično. To se teško prihvata jer je vezano za naš mentalitet i nedostatak međusobnog poverenja. Ali, treba shvatiti da udruživanje jeste odricanje od svoje samostalnosti, ali u interesu boljitka.
Slika:
Tri uvažena školarca u Staparu, s leva:
Vladan Marković,Stanimir Kovčin, rođeni Staparac, Žuja i Branko Marinković, Voganjac.
 |
• Dragec Čižmak, gost iz Koprivnice -
Obrađuje 175 hektara. U Hrvatskoj su podsticaji države od 150 do 400 evra po hektaru, što zavisi od useva. Za šećernu repu je 400, ali planiraju da podignu na 600 (540) evra, ali i tada se ne isplati. Za pšenicu je 2.250 kuna, za uljarice oko 2.500.1 nama je Mađarska bacana u oči kao i ovde sa pričom da su tamo proizvodi jeftiniji.
Vi sada imate carinu, male podsticaje po hektaru, niske cene, nepovoljne bankarske kamate, ali imate nešto što morate imati na umu - hektare. Imate mogućnost da dođete do njih. U Podravini nema hektara. Kada bih ja imao 1.450 hektara kao Kucurski to bi u paritetu bilo kao da imam 15.000 hektara u Vojvodinji. Napravio sam parcelu od 44 hektara, imala je 500 vlasnika. Napravio sam autom 77.000 kilometara da bih napravio 100 hektara u komadu.
Došli su vam bankari. Nemojte zaboraviti činjenicu da vam nije sreća što ćete imati podsticaje, jer je to najveća praonica novca. S jedne vam daju, s druge uzmu. Podsticaj nije podsticaj već spoticaj. Dokle god dugo ne budete imali podsticaje, bićete najnapredniji u poljoprivredi.
Primer Danske. Bio sam tamo 1988. godine kada su im cvetale ruže. Kada sam bio prošle godine došao sam do poražavajućeg podatka. Pre 20 godina su svi Danci lepo i srećno živeli, a sada s 500 ha ne mogu. Oni sa 40 hektara su morali da prodaju onom sa 500. Cena je bila 40.000 evra. Sada onaj s 500 hektara po hektaru proizvede 11 tona pšenice i zaradi 250 evra po hektaru sa podsticajima. Oni koji su im prodali, žive u gradovima i šetaju svoje pse, dok onaj s 500 ha sam popravlja svoj auto.
Tekst: Ava Marija i Acko Jegrečki
Foto: V. Lazić
