Pred savremenu biljnu proizvodnju postavljaju se vrlo složeni zadaci, ne samo u svetu, već i u zemljama u razvoju. S jedne strane tranzicija nameće potrebu visoke profi tabilnosti na održivim osnovama, a sa druge strane narasla ekološka svest stanovništva i briga za zaštitu životne sredine i teško obnovljivih prirodnih resursa, nameće potrebu vrlo brižljivog pristupa ishrani useva u poljoprivrednoj proizvodnji. Dobra poljoprivredna praksa (GAP- good agricultural practice) obuhvata niz preporuka i standardnih procedura, koje se najavljuju i kod nas u formi zakona, a obuhvatiće sve aspekte racionalnog, domaæinskog gazdovanja resursima u svim oblastima biljne proizvodnje, od ratarstva, povrtarstva i voćarstva, do najmodernijih načina gajenja poljoprivrednog bilja u zaštićenom prostoru. U zemljama zapadne Evrope, potreba za zaštitom prirode, u prvom redu zaštitom zemljišta, podzemnih i površinskih voda od prekomernog zagaðivanja ðubrivima i narušavanja ekološke ravnoteže, dovela je do upotrebe najkvalitetnijih sporodelujućih ili kotiranih ðubriva (slow and controled release fertilizers), posebno kad je reè o azotnoj komponenti. Upotrebom inhibitora nitrifi kacije ili kotirane ureje dramatično je smanjena kolièina nitrata u kanalima, rekama i jezerima, sprečena eutrofi kacija i uništavanje akvatičnih sistema. Prinosi su ostali i dalje vrlo visoki, recimo 10 t/ha ozime pšenice, iako je upotreba azota strogo ograničena na 150 kg/ha, ali je procenat iskorišćenja hraniva od strane biljaka porastao i do 85%, u odnosu na uobièajenih 50-60%, da ne govorimo o lošoj agrotehnici i usvajanju od svega 12-15% azotne komponente. Kako u svetlu ovakvih iskustava deluje tvrdnja da je folijarna ishrana obavezna i pored mogućnosti primene savremenih g r a - nulisanih ðubriva, odnosno visokokvalitetnih kristalnih ðubriva putem sistema za navodnjavanje kap po kap ili mikroorošavanje? Šta više, novija istraživanja u oblasti ishrane voća recimo, ukazuju da je poželjno čak 15 do 25 % od ukupno potrebne količine kalijuma primeniti folijarnim tretiranjem.
Prvu grupu razloga za neophodnu primenu folijarnih ðubriva čine nemoguænost korenovog sistema usvajanja neophodnih makro i mikro hraniva. Svaki put kada je koren u anabiozi, nema usvajanja hraniva, a razlozi za to su veoma brojni. Najpre, ako je zemljište previše vlažno ili suvo, kada je oranièni sloj hladan ili još gore zamrznut, potom ukoliko je zemljište jako zbijeno usled lošeg mehaničkog sastava i neadekvatne strukture, prevelikog i čestog gaženja poljoprivrednom mehanizacijom, i kada biljke nisu u stanju da normalno usvajaju hraniva, iako su ušle u vegetativni razvoj. Kada je tokom leta temperatura zemljišta visoka, pojavu suše prati i visoka temperatura u rizosfernom sloju i stanje anabioze korena veći deo dana kada je usvajanje vode i hraniva smanjeno ili u potpunosti prestaje, a podzemni deo biljke troši stvorene asimilate na održavanje životnih funkcija. Vrlo često, neadekvatne zemljišne uslove prati slabija mineralizaciona i uopšte mikrobiološka aktivnost, što z a p o - sledicu ima usporene nutritivne cikluse u zemljištu, a u rizosfernom sloju mikorizna aktivnost nije dovoljna za uspešnu apsorbciju hraniva iz zemljišnog rastvora. Takoðe, ukoliko je aktivnost korena umanjena zbog napada glodara ili drugih štetočina, usled prisustva nematoda, ili drugih biljnih patogena iz grupe uvenuæa neophodno je primeniti folijarnu ishranu u cilju obezbeðivanja biljaka neophodnim hranivima.
Drugu grupu razloga za neophodnost folijarne ishrane čini slaba obezbeðenost zemljišta pristupaènim formama pojedinih hraniva. Vrlo èesto su hraniva čvrsto fi ksirana i nedostupna biljkama, pre svega fosfor koji gradi sekundarne i tercijarne forme fosfata na alkalnim zemljištima sa kalcijumom, a na kiselim najèešæe sa gvožðem. Na lakim, peskovitim zemljištima biljna hraniva, naroèito azot, su vrlo podložna brzom ispiranju, te je to obično još jedan dobar razlog za praktikovanje folijarne ishrane. U velikom broju uzoraka zemljišta iz glavnih poljoprivrednih reona Srbije konstantovan je izražen i èest nedostatak cinka, gvožða, mangana i bora, a u reðem broju slučajeva, bakra i molibdena. U ishrani useva nedostatak samo jednog od ovih mikroelemenata može limitirati usvajanje i promet osnovnih makroelemenata u biljci: N, P2O5 i K20, sekundarnih makroelemenata CaO, MgO i SO3 ili drugih mikroelemenata i na taj način onemogućiti visoke i stabilne prinose.
Zamislite jedno bure u kome je ukupna količina vode koju je u stanju da primi, odreðeno upravo onom “dugom” koja je najkraæa (Libigov zakon minimuma) pa bure nikad ne možete napuniti do vrha iako, svojim najvećim delom obima, bure apsolutno drži vodu. Ako pri tome pomenemo i èest defi cit magnezijuma, ili pak preširok odnos pristupačnog kalcijuma i magnezijuma na zemljištima bogatim krečom (Ca/Mg - optimalno 5:1, u intenzivnoj proizvodnji i uslovima navodnjavanja veæi od 20:1), jasno je da do visokih i stabilnih prinosa uopšte nije lako doći, a još i teže do dobrog kvaliteta i tržišnosti, naroèito u gajenju voća i povrća.
Kada folijarnom ishranom visokokvalitetnim ðubrivima koja obièno sadrže visoke kolièine mikroelemenata, uspešno otklonimo defi cite onda se drastično promeni i ukupna slika u pogledu usvajanja svih neophodnih i makro i mikroelemenata.
Treću grupu razloga čine fi ziološki razlozi vezani za pojedine fenofaze porasta ili za odreðene etape organogeneze. U pojedinim momentima biljke u nadzemnim i podzemnim organima moraju imati specifi èan odnos azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, sumpora, silicijuma, gvožða, mangana, cinka, bakra, bora i molibdena. Ukoliko to nije sluèaj onda porast i razviæe teku usporeno. Folijarna ishrana može mnogo da pomogne u postizanju željenih odnosa i regulisanju ukorenjavanja i inicijalnog porasta, vegetativnog i generativnog porasta, formiranju rodnog potencijala za narednu godinu i porasta plodova kod višegodišnjih zasada recimo, ili veličine vegetativne mase i porasta plodova, nalivanja plodova ili produktivnih organa i održavanja osnovnih životnih funkcija. Makar i relativno malim količinama èistih hraniva 2-3 kg uspostavljaju se vrlo brzo u svim biljnim tkivima poželjni odnosi makro i mikro elemenata i ostvaruje željeni pravac i brzina porasta i razvića. Kritiène faze u porastu i razviću su najčešće vezane za reproduktivne fenofaze kada dolazi do smanjenja aktivnosti korena usled kompeticije oko potrošnje ugljenih hidrata i kada je absorbcija hraniva iz zemljišnog rastvora značajno umanjena. Tada je neophodno folijarnom prihranom obezbediti sva potrebna hraniva za nesmetan razvoj biljaka i za postizanje visokih i stabilnih prinosa.
Četvrtu grupu razloga za obaveznu folijarnu ishranu čine markentiški zahtevi u pogledu obojenosti, sjaja, èvrstine, ali i ukusa i mirisa plodova povrća i voća, odnosno visok sadržaj skroba, ulja ili visok procenat digestije gajenih industrijskih vrsti bilja. Promena potrošaèkih navika, karaktera tražnje na domaæem tržištu i u izvozu, kao i promene u načinu plasmana, prvenstveno kroz velike trgovinske lance, nametnula je proizvoðačima obavezu da kontrolom odnosa usvajanja azota i kalijuma, kao i održavanjem preciznog odnosa kalijuma, kalcijuma i majnezijuma sa druge strane, ostvare sve potrebne standarde i visok kvalitet svežeg ili konzerviranog voća i povrća. Ukoliko visok sadržaj kalijuma, prati i dovoljna kolièina magnezijuma, sumpora, mangana i bora onda možemo očekivati vrlo visok procenat digestije šećera iz korena šećerne repe, ili pak visok sadržaj ulja kod soje, repice ili suncokreta.
Petu grupu razloga čini potreba integrisanja folijarne ishrane i sistema hemijske i biološke zaštite od biljnih bolesti i štetoèina u jedinstven sistem, u cilju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane. Svest o potrebi precizne kontrole kontaminiranosti hrane reziduima pesticida, nitratima, nitritima, teškim metalima, patogenim mikroorganizmima i drugim štetnim ostacima, nusproduktima metabolizma ili pak bilo kojim drugim štetnim agensima, veoma je visoka i kada je reč o izvozu, ali i domaæem potrošaèu. Zahtevi koji se postavljaju biæe sve veći i veći, tako se neæe dešavati da u svežem lisnatom povrću bude i patogenih fekalnih mikroorganizama, rezidua maneba, ali i čak 15000 ppm nitrata, umesto maksimalno dozvoljenih 3000 ppm. U vansezonskoj proizvodnji povrća tokom zime sa konstantnim nedostatkom svetlosti (< 5000 luxa) èesto se kod preobilne ishrane azonim ðubrivima u listovima akumulira velika kolièina nitrata, pa o tome treba voditi računa i potpuno promeniti koncept ishrane salate i lisnatog povrća uopšte.
HC Koncept folijarne ishrane (High Concentration)
Materije koje se na epidermis lista nanose tretiranjem usvajaju se u unutrašnjost lista pasivnom difuzijom usled razlike u koncentraciji teènosti na epidermisu i koncentraciji ćelijskog soka u mezofi lu lista. Dakle, velièina difuzije, a time i usvajanje ðubriva i pesticida kroz ćelijske membrane proporcionalna je razlici koncentacija na površini i unutrašnjosti lista. To znaèi da treba koristiti najveću koncentraciju rastvora za folijarno tretiranje, koji ne ošteæuje lisnu masu i ne deluje na biljke fi totoksično, a druga važna stvar je da naneta sredstva za ishranu i zaštitu bilja što duže vreme budu na površini lista u aktivnom stanju. Koje su prednosti i ograničenja ovakvog koncepta folijarne ishrane.
Prednosti HC koncepta:
Za razliku od klasičnog koncepta folijarne ishrane gde je uobičajena koncentracija rastvora ðubriva bila 0,1% do 0,3%, sada se primenjuju koncentracije veće 10 do 20 puta, odnosno 2-10%, u zavisnosti od naèina primene, sa zemlje ili iz vazduhoplova, klasiènim diznama ili pskalicama sa vazdušnom podrškom ili zamagljivanjem termofogerima. To nameæe potrebu da ðubriva budu izuzetno kvalitetna. Sadržaj nerastvorljivih primesa u vodi mora biti ispod 250 ppm, u ovim ðubrivima ne sme biti biuretne uree, ne sme biti hlora, natrijuma, niti drugih štetnih materija. Samo potpuno vodorastvorljiva ðubriva bez nosaèa koja ispunjavaju visoke standarde u pogledu niskog EC i pH mogu dati odgovarajuæi rezultat u ovakvom konceptu folijarne primene. Takav koncept, osim veæe efi kasnosti obezbeðuje i znatne uštede u troškovima primene, zbog manje kolièine vode za tretiranje, veæe brzine u radu i manjeg utroška mašinskog i ljudskog rada. Rokovi primene i vremenski uslovi (doba dana) lakše se onda mogu ispoštovati, a takoðe se smanjuje i negativan uticaj uopšte na životnu sredinu.
Najpre treba objasniti da se sva primenjena hraniva u biljna tkiva usvajaju kao katjoni ili kao anjoni. Kod folijarnog usvajanja treba napomenuti da je penetracija katjona, prvo kroz hidrofobnu voštanu prevlaku, a potom kroz kutikulu (pektin i celuloza – negativan naboj) mnogo veća nego usvajanje anjona. Zbog hidrofobnosti površine lista neophodno je da površinski napon tečnosti bude nizak, kako bi kapljice bolje prianjale na list. pH rastvora za tretiranje, bilo da se radi samo o ðubrivima, samo o pesticidima, ili o njihovoj kombinovanoj, integrisanoj primeni, mora biti niži od neutralne reakcije, obično 5,5 do 6,5. Imajući u vidu da naša voda sadrži dosta kamenca, odnosno rastvorenih bikarbonata, pH je obično iznad 7, te je efi kasnost folijarnih tretiranja znatno umanjena. Zbog toga je izuzetna uloga primene ðubriva, reðe azotne ili fosforne kiseline u podešavanju rastvora za folijarnu primenu. Ako je rastvor previše kiseo (pH 4,5) javljaju se ožegotine, a ako je previše alkalan pH 8, naročito na temperaturama višim od 25°C dolazi do bazne hidrolize proteina i oštećenja lisne mase. Odavno se preporučuje da se sva folijarna tretiranja vrše kada je smanjena evapotranspiracija, najbolje predveče. Razlog za to nisu samo niže temperature, već i činjenica da se rastvor za tretiranje uopšte ne usvaja kroz otvorene stome, a da je noću kada su stome zatvorene, usvajanje sredstva za ishranu i zaštitu bilja vrlo efi kasno. Poslednjih godinu dana koristeći termofoging sistem i uz primenu dietilen glikola, u objektima zaštićenog prostora postigli smo vrlo dobre rezultate znatno smanjenim dozama niskotoksičnih insekticida i vodorastvorljivih ðubriva. Dimenzija čestica od svega 15 mikrona, te činjenica da visoka koncentracija sredstva penetrira u list i sa lica i naličja tokom potpunog zasićenja vazduha u trajanju od 10 sati, omogućuje visoku efikasnost. Naime za svega 10 tak minuta Puls fogerrom sa samo 7 litara tečnosti (voda+aditiv+sredstva za ishranu/zaštitu) ispunimo maglom prostor plastenika površine 2000 m2 i zapremine 7000 m3.
Vrste folijarnih ðubriva i njihova primena
Kompleksna mineralna ðubriva sa makro i mikroelementima Na primeru izraelskog proizvoðaèa vodorastvorljivih ðubriva Haifa Chemicals, pokazaæemo kako se kompleksna visokokvalitetna, kristalna, potpuno vodorastvorljiva Polyfeed ðubriva sa mikroelementima, mogu koristi u folijarnoj ishrani. Osim što je veoma važno imati specifi èan odnos NPK za ukorenjavanje, inicijalni porast i cvetanje i zametanje 1:2:1 do 1:4:1, za vegetativni porast 1:1:1 i za produktivne fonofaze od 2:1:2 do 2:1:4, veoma je važno da azotna komponenta bude pravilno ukomponovana, te da ðubrivo ima adekvatnu hemijsku reakciju i relativno nizak EC (elektroprovodljivost) odnosno nizak sadržaj ukupnih soli. Kao što se iz priložene tabele vidi, u azotnoj komponenti kod nekih formulacija uošte nije sadržan azot u amidnoj formi (N-NH2), dok u drugim èini èak 50 do 65% ukupnog azota. Za vegetativni porast urea je veoma znaèajna i obrnuto za porast plodova u uslovima viših temperatura i jake osunèanosti, mnogo su prihvatljivije formulacije sa dominacijom nitratne forme azota (N-NO3). Ako je vreme nešto hladnije i oblaèno, onda formulacija 16:8:32+2MgO+me odgovara za porast plodova povræa, kao i za porast plodova i formiranje rodnog potencijala jabuèastog voæa. Jagodasto voæe izvanredno reaguje ako u folijarnoj ishrani koristimo Polyfeed 17:10:27+me u poèetnim i 11:11:33+2MgO u kasnijim fazama porasta i berbe plodova.
Kompleksna ðubriva sa aditivima
Folijarna ðubriva sa razlièitim aditivima i lepkovima za èvrsto prianjanje nanetih sredstava na list su novijeg datuma. Bonus NPK 13:2:44 izraelskog proizvoðaèa Haifa Chemicals je u stvari kalijum nitrat 13:0:46, sa dodatkom malo MAPmonoamonijum fosfata. Kalijum i nitratna forma azota imaju u svom delovanju izuzetan sinergistièki efekat, odnosno pojaèano zbirno delovanja. Kalijum je vrlo važan za boju, èvrstinu, sjaj, sadržaj suve materije, sadržaj skroba, šeæera, ukus i kvalitet, ali i za otpornost na fi topatogene jer ulazi u sastav preko 60 enzima koji regulišu imunološki sistem biljaka. Monoamonijum fosfat ima ulogu da snizi pH rastvora na vrednost ispod 6,5, što kako što je veæ navedeno smanjuje površinski napon teènosti i poveæava penetraciju sredstva u list. Kod nekih formulacija kao što je Multi ProteK 0:55:36 u sastav fosforne komponente ulaze i metafosfati, koji petnaestak dana od primene oksidacijom prelaze u fosfonate, odnosno fosetile i deluju kao pomoæno lekovito sredstvo. U biljci se sintetišu diterpeni, salicilna kiselina i antioksidansi poveæavajuæi odbrambenu snagu organizma. Uz to, fosfor se u obliku fosfi ta usvaja folijarno 4 do 6 puta brže nego iz ortofosfata, kreæe se i fl oemom i ksilemom i na taj naèin veoma brzo prevodi biljku iz vegetativnog u generativni porast, a tamo gde nedostatak fosfora ili neko gljivièno oboljenje dovodi do smanjenog zametanja ili prestanka daljeg zametanja (npr.Fusicladium u prethodnoj sezoni kod jabuke, ili Fusarium kod paradajza i paprike), omoguæuje srazmerno visok broj plodova po stablu.
Proste soli osnovnih ili sekundarnih makroelemenata
Mada su u nomenklaturi poznate kao proste soli, to ne znaèi da je primena ovih ðubriva u folijarnoj ishrani manje efi kasna ili manje znaèajna. Kod onih ðubriva kod kojih je pH relativno visok, kao što su npr. kalijum nitrat ili kalcijum nitrat, treba voditi raèuna da se folijarno tretiranje ne obavlja po najaèem suncu, niti na temperaturama vazduha iznad 25oC, jer onda može doæi do bazne hidrolize proteina.
Monoamonijum fosfat i monokalijum fosfat su ðubriva koja se koriste obièno za formiranje rodnog potencijala kod višegodišnjih zasada drvenastih vrsta voæaka, prvo tokom plodonošenja, a drugo obièno krajem vegetacija nakon izvršene berbe.
Kalijum nitrat sa dodatkom magnezijuma ili sa dodatkom cinka koristi se i u ratarstvu, nejèešæe kod krompira i šeæerne repe, ali i u povrtarstvu i voæarstvu. Kalijum sulfat doprinosi ubrzavanju zrenja plodova i zbog toga njegova folijarna primena treba da zameni uobièajenu primenu etrela, ne samo u višnji, veæ i u povrtarskoj proizvodnji.
Kalcijum nitrat se koristi kod svih vrsti povræa koje su osetljive na njegov nedostatak i onih sa plodovima: paradajz, paprika, krastavac, lubenica, ali i kod salate kako bi smo spreèili pojavu rubne paleži kao posledice nedovoljne ishrane kalcijumom. U proizvodnji voæa neophodan je u folijarnom tretiranju jabuke, gde se gorke pege koje se javljaju kod skladištenja plodova uspešno spreèavaju sa 4 do 8 tretmana. Folijarna ishrana kalcijumom neophodna je i u nektarini, breskvi i trešnji, ali i kod svih vrsti jagodastog voæa, bez obzira što one idealno uspevaju na kiselim zemljištima siromašnim u pristupaènom kalcijumu.
Magnezijum nitrat i magnezijum sulfat služe da se ovaj važan sekundarni makroelement unese u dovoljnim kolièinama u asimilaciona tkiva, gde se ugraðuje u makromolekul hlorofi la obezbeðujuæi fotosintetsku aktivnost i na zemljištima sa nedostatkom ovog elementa. Najèešæe su defi citi prisutni na paradajzu, vinovoj lozi, jabuci, ali i kod krompira, citrusa, masline, jagodastih vrsta voæa i dr.
Helatni ili organo mineralni kompleksi makro i mikroelemenata
Organski makromolekuli kalcijum oksida i magnezijum oksida su novija folijarna ðubriva koja se primenjuju najèešæe u vrlo intenzivnoj povrtarskoj i voæarskoj proizvodnji. Poly Ca LSA je teèno, organsko ðubrivo koje sadrži kalcijum oksid u ligninosulfonatnom kompleksu i koje obezbeðuje vrlo brzo i efi - kasno usvajanje kalcijuma lisnom površinom i njegovo kretanje kroz biljna tkiva, a da pri tom ne remetimo odnos makroelemenata, pošto ne sadrži azot. U prvim tretmanima jabuke u fazi veličine plodova lešnika ili oraha veoma je znaèajno ne unositi suvišne kolièine azota kako ne bi provocirali pojavu vodopija. U povrtarstvu je vrlo znaèajno njegovo brzo usvajanje u momentu kada n e p o - sredno p r e d zrenje p a - prike recim o d o ð e do nag l o g s k o k a temperature vazduha i poveæanja evapotranspiracije, usled čega je suva t rulež plodova masovna pojava i na zemljištima bogatim krečom. Helatni kompleksi EDTA, DTPA EDDHA i dr. mogu sadržati samo jedan mikroelement ili sve biogene mikroelementa (Multi Micro Comb) i podjednako se primenjuju i u folijarnom tretiranju i za navodnjavanje. Multi Micro Fe je ðubrivo sa 6% gvožða u EDDHA helatnoj formi, koje biljke lako usvajaju na pH od 1,5 pa do 8 što je vrlo značajno s obzirom da voda kod nas obično ima alkalnu hemijsku reakciju. Bor je veoma značajan mikroelement i u ratarskoj proizvodnji (šeæerna repa, suncokret, soja, uljana repica), ali i u povrtarskoj i voæarsko-vinogradarskoj proizvodnji. Multi Mikro Borfeed je 13%-tno teèno ðubrivo sa borom u organskom rastvaraèu etanol aminu, zbog čega je njegovo usvajanje izuzetno
Biostimulatori
Aminokiseline su novijeg datuma u folijarnoj primeni nakon pojave stresnih uslova, kao što su ekstremne temperature, mrazevi, prevlaživanje, defolijacija gradom, napadima štetoèina ili usled oslabljenosti pojavom biljnih bolesti, mogu veoma doprineti otklanjanu štetnih posledica na fi ziološko stanje biljnog organizma, ali i boljem delovanju primenjenih pesticida, Primenjuju se u kolièini 1,5 do 2,5 l/ha osim sa sumpornim preparatima maks. 1l/1000 l vode. Mešaju se i sa kontaktnim ili translokacionim herbicidima u kolièini 0,5 l/ ha radi njihovog boljeg usvajanja i bržeg i efi kasnijeg delovanja na korove. Na kraju treba priznati da folijarna ishrana nije svemoguće oruðe u savremenoj biljnoj proizvodnji i da nikako ne može da zameni redovno ðubrenje organskim i mineralnim ðubrivima u sistemu zemljoradnje koji se praktikuje na gazdinstvu. Meðutim, u najveæem broju sluèajeva folijarna ishrana doprinosi uveæanju dobiti i profita u daleko veæoj meri u odnosu na novac uložen u nabavku kvalitetnih ðubriva. U izvesnom broju sluèajeva to je i jedino moguæ naèin efi kasne i racionalne primene pojedinih makro i mikroelemenata i stoga folijarna ishrana mora predstavljati obaveznu meru u sistemu ishrane u biljnoj proizvodnji.
autor teksta: Prof. Dr Nebojša Momirović
Poljoprivredni fakultet Zemun
