ULJANA REPICA

ULJANA REPICA

AGROTEHNIKA PROIZVODNJE ULJANE REPICE

Najvažnija primena uljane repice je u: proizvodnji ulja, ishrani stoke i u novije vreme proizvodnji biodizela.
Sadržaj ulja u smenu kreće se do 45%. Nusproizvodi su sačma i pogača, koje sadrže 20% belančevina i ugljenih hidrata, 8% ulja, mineralne materije, vitamine i druge korisne materije. Može se koristiti za zelenu krmu, u svežem stanju, ili kao silaža.
Vredna je pčelinja paša. Pogodna je za zeleno đubrenje i idealna je „treća“ kultura, za razbijanje dvopoljnog plodoreda kukuruz - pšenica.

Zahtevi prema klimatskim uslovima i zemljištu

Uljana repica najbolje uspeva na dubokim, humusnim, kalcijumom bogatim, ilovasto-glinastim zemljištima.
Vrlo dobre rezultate daje i na nešto vlažnijim, ali prozračnim i hranivima bogatim, zemljištima. Ne pogoduje joj plitka, siromašna, kao ni suva i peskovita, zemljišta. Uvek treba imati na umu da repica „ne zna plivati“, odnosno da će, na parcelama sa stagnirajućom vodom, biti potpuno uništena.
Repica zahteva neutralnu, do slabo alkalnu reakciju zemljišta, pH 6,6-7,6, ali dobro uspeva i na zemljištima kisele reakcije, do pH 4,5.
Kultura zahteva dobro snabdevanje vodom,a vreme pupljenja, cvetanja i nalivanja zrna, najkritičnije su faze za vodu.

Plodored

Obavezno je gajenje u plodoredu;
zbog mogućeg većeg napada bolesti i štetočina ne gaji se na istoj parceli 4-5 godina.
Pošto se seje veoma rano, najbolji predusevi su: rano povrće, rani krompir, strne žitarice (ječam), ozimi krmni usevi.
U uskom plodoredu treba izbegavati gajenje suncokreta, soje, kao i kulture iz iste porodice. Ona je dobar predusev za žitarice.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta zavisi od pretkulture.
Pošto su strne žitarice najčešća pretkultura, odmah posle žetve, treba obaviti prašenje strništa, na dubinu 12-15 cm. Najkasnije 2-3 nedelje pre setve, treba obaviti oranje 25-30 cm, zajedno s dodavanjem đubriva za osnovno đubrenje, a posle oranja obavezno je zatvaranje brazdi, zbog čuvanja vlage. Na taj način će se zemljište, do setve, dovoljno slegnuti i, pred setvu će, jedan ili dva prolaza setvospremača do dubine setve, osigurati kvalitetnu pripremu, kao i ujednačeno i brzo nicanje.

Đubrenje

Najsigurnije, najtačnije i najracionalnije đubrenje odrediće se, ako se obavi analiza zemljišta.
Za izgradnju 100 kg suve materije, uljanoj repici treba osigurati:
7 kg N2,5 kg P2O5,10 kg K2O.
U prinos od 3,5 t/ha ugradi se:
245 kg N, 88 kg P2O5, 350 kg K2O.
Đubrenjem bi trebalo dodati:
140-160 kg/ha N, 80-120 kg/ha P2O5, 160-180 kg/ha K2O.

Pravilo đubrenja

1.Oranjem zaorati 1/2 namenjenog đubriva za osnovno đubrenje P2O5 i K2O (NPK 7:20:30; 8:26:26; 6:18:36...), kao i 1/3 azotnih đubriva (UREA).
2.Predsetveno, treba dati drugu polovinu fosfornih i kalijumovih đubriva.
3. U proleće, kroz prihranu, dodaju se ostale 2/3 N đubriva:
I. prihrana u početku proletnjeg porasta, neposredno pre izbijanja prvih cvetnih pupoljaka
II. prihrana 2-3 nedelje posle prve prihrane (ne kasniti).

Tab. 1 Primer đubrenja uljane repice.

Setva

Optimalni rok za setvu: 25 avgusta – 5. septebra

Ni rana, ni kasna setva, ne pogoduju razvoju uljane repice i prolasku kroz zimsko razdoblje vegetacije.

Od sorte zavisi i sklop:
* Linijske sorte zahtevaju sklop u setvi 100 biljaka/m2, sklop u žetvi 50-70 biljaka/m2.
* Sintetske sorte zahtevaju sklop u setvi 90 biljaka/m2, sklop u žetvi 40-60 biljaka/m2.

Dubina setve je 1-2 cm, samo u uslovima suše i na laganim zemljištima 2,5 cm; u takvim uslovima, dobro je obaviti valjanje.
Seje se na razmak između redova 20-30 cm, jer se, naječešće, seje žitnim sejačicama; uz zatvaranje svakog drugog ulagača semena, razmak obično iznosi 25 cm.

Primer izračunavanja setvene norme:
Sorta Eurol (sklop u setvi 100 semenki/m2).
Masa 1.000 semenki = 5 g
Očekivano nicanje 80%
Setvena norma = (100x 5):80 = 6,25 kg/ha

Zaštita od bolesti

Uljanu repicu, u vegetaciji, mogu napasti mnoge bolesti. Naročito su se raširile crna pegavost, suva trulež i rak repice. Odluku o tretiranju useva treba doneti posle pregleda useva, u zavisnosti od stanja useva, vrednosti proizvodnje, pretkulturi, gustini sklopa, zakorovljenosti, kao i pogodnosti vremenskih prilika za pojavu i širenje bolesti.

Kila uljne repice
(Plasmodiophora brassicae)

Sl. 2 Simptomi kile na repici.

Kila uljane repice je bolest koju izaziva protist Plasmodiophora brassicae. Bolest se, relativno lako, prepoznaje po karakterističnim simptomima i tačnu dijagnozu je, najčešće, moguće postaviti pregledom biljaka. P. brassicae napada, uglavnom, koren uljane repice, a retko se javlja u prelaznom delu stabljike. Ovaj parazit podstiče hipertrofiju biljnog tkiva u kojem je prisutan, tako da se, na korenu zaražene biljke, počinju stvarati tumoraste nabrekline. Tumori su, na početku, bele boje, posle toga poprime tamniju nijansu. Na donjem delu stabljike su, uglavnom okruglasti, dok su na korenu nepravilnog oblika i daju izdancima korena kvrgav izgled.

Potvrda dijagnoze moguća je samo mikroskopskim pregledom simptomatičnog biljnog tkiva. Na tankom preseku hipertrofiranog dela korena moguće je uočiti cistogene plazmodije, ili trajne sporangije parazita. Najlakše je uočiti trajne zimske sporangije. Ovi organi patogena, često, u potpunosti ispunjavaju biljne ćelije, a uočavaju se u vidu gustih nakupina, sitnih kuglastih struktura. Plazmodijumi se uočavaju nešto teže, u odnosu na trajne sporangije. Biljne ćelije, u kojima su prisutni plazmodijumi, ispunjene su gustrom granuliranom protoplazmatskom masom parazita, pa ih je, na taj način, moguće primetiti između ostalih, nezaraženih ćelija.

Vlažna trulež korena
(Phytophthora megasperma)

Sl. 3 Trulež uljane repice.

Vlažna trulež korena uljane repice je bolest koju izaziva pseudogljiva Phytophthora megasperma. Simptomi ove bolesti nisu specifični i dijagnozu nije moguće postaviti na osnovu simptoma. Uzročnike truleži korena, u većini slučajeva, moguće je determinisati, samo posle izolacije biljke.

Bilje zaražene P. megasperma pokazuju zastoj u rastu, na njima se listovi suše i, ponekd, otpadaju, a koren ili delovi korena, poprimaju smeđu boju, te postaju vodenasti i mekani. Vlažna trulež može upućivati na napad P. megasperma, ali za tačnu dijagnozu, biljke treba analizirati u laboratoriji.

P. megasperma, u zaraženom biljnom tkivu, gotovo redovno, stvara velik broj oospora, pa je pažljivim mikroskopskim pregledom preseka korena, ovu strukturu, u korenu, moguće uočiti. Ukoliko se, u korenu, pronađu oospore, dijagnoza se, u praksi, može postaviti i kao uzročnik bolesti može se navesti „Phytophthora sp.“. Izolacija i determinacija Phytophthora vrsta iz biljnog tkiva nije jednostavna i, u većini slučajeva, zahteva specijalističko znanje, pa je prisutnost oospora u biljnom tkivu, kriterijum koji, u praktičnoj dijagnostici, može biti osnovni kod dijagnostike bolesti korena.

Alternarioze uljane repice

(Alternaria brassicae, A. brassicicola, A. raphani). Uljanu repicu napada više gljiva iz roda Alternaria, a bolesti, izazvane ovim gljivama, nazivaju se alternarioze. Kako, na osnovu simptoma, nije moguće utvrditi koja Alternara vrsta je izazvala zarazu, bilo koja bolest uljane repice, izazvana gljivama iz roda Alternaria, naziva se alternarioza. Uljanu repicu može napasti Alternaria brassicae, A. brassicicola, A. raphani.

Sl. 4 Simptomi alternarioze uljane repice.

Ove vrste se mogu javiti na pojedinoj biljci istovremeno, ali obično, jedna od njih dominira u određenom području.

Simptomi alternarioze na uljanoj repici, relativno su lako uočljivi, i u praksi je dijagnozu, često, moguće postaviti na osnovu vizuelnog pregleda biljaka. Alternaria vrste napadaju nadzemne delove uljane repice u svim fazama razvoja biljke. Na zaraženim delovima biljke javljaju se tamnosive, do gotovo crne, pege.

Na osnovu simptoma nije moguće uočiti koja Alternaria vrsta je uzročnik bolesti, pa se kao dijagnoza, obično, navodi Alternaria spp. Dijagnozu je moguće potvrditi i precizirati u laboratoriji. Simptomatični delovi biljaka mogu se, odmah, pregledati stereomikroskopski, ili mikroskopski, kako bi se pronašle konidije koje se stvaraju na pegama i lezijama.

Zbog svoje veličine, konodije Alternara brassicae, mogu se, izuzetno dobro, uočiti pod stereomikroskopom.

Alternaria vrste dobro rastu na većini hranjivih podloga koje se koriste u mikologiji, pa je ove gljive, sa uljane repice, moguće relativno jednostavno izolovati.

Sl. 5 Simptomi Phoma sp., pre zime i posle u proleće.

Zaštita od štetočina

Uprkos velikom broju štetočina, na uljanoj repici se, redovno u širokoj proizvodnji, suzbijaju: repin buvac, repičina pipa, repičina lisna osa i repičin sjajnik.

Sl. 6 Repičin sjajnik.

Sl. 7 Repičina pipa.

Prvi se, u jesen, javljaju buvaci; najčešće ih ne suzbijamo, jer je zaštita semena insekticidom dovoljna odbrana od ove štetočine, ali sprovodimo zaštitu, ako kod nicanja repice, na dužnom metru, ima više 0,5 odrasla oblika – imaga, ili na m2 više od 2 imaga.

Veće, znatnije štete, u jesen, prave larve – pagusenice – lisne ose; ako uočimo let tih osa, možemo se pripremiti za zaštitu. Zaštita se sprovodi ako, po biljci, uočimo više od 0,5 larvi, ili 50 po m2; tretiranje treba izvesti dok su one što manje.

U proleće se javljaju repine pipe, a njihove larve buše stabljiku i dovode do deformacija; prag za suzbijanje je 1 pipa na 5 biljaka.

Čim se pojave cvetni pupoljci, javlja se najvažnija štetočina, „repičin sjanik“ i njegovo suzbijanje je obavezno, u nekim godinama, čak i dva puta. On izgriza pupoljke i time sprečava stvaranje semena. Kada se, na jednoj vršnoj cvasti, dok je još prekrivena lišćem, uoči 0,8-1 sjajnik, kreće se u zaštitu.

Sl. 8 Repičina lisna osa.

Žetva

Sl.9 Žetva.

Određivanje vremena žetve uljane repice jedan je od najosetljivijih momenata u proizvodnji, jer od njega zavisi prinos. To je posledica neujednačenog cvetanja, pa se koumuške neujednačeno formiraju i dozrevaju. Dozrele komuške lako pucaju, pa se seme iz njih osipa i gubi, na štetu prinosa. Žetva se obavlja kad je seme u donjim komuškama smeđe boje i tvrdo, a u srednjim počinje smeđiti. To je period od sredine do kraja juna. Najpovoljnija vlaga u žetvi je 15 do 10%. Žetva se obavlja žitnim kombajnima, uz određene adaptacije i upotrebu adaptera na hederu, uz što manji broj obrtaja vitla, da bi se smanjili gubici u žetvi. Očekivani prinosi semena uljane repice kreću se od 2,5 do 3,5 t/ha.

Diseases in Winter Oilseed Rape, Agricultural Foundation
Ivan Han, dipl.ing.agr.,Siniša Hrgović,dipl.ing.agr. www.agros.hr