Zaštita kukuruza od korova, bolesti i štetočina

Zaštita kukuruza od
korova, bolesti i štetočina

Zaštita kukuruza od korova

Korovi u kukuruzu mogu u znatnoj meri uticati na smanjenje prinosa. Svojim prisustvom oni konkurišu kukuruzu u borbi za svetlo, hranu i vodu.

Istovremeno pogoduju razvoju bolesti i štetočina. Zbog toga se intenzivna proizvodnja kukuruza ne može zamisliti bez pravovremenog i efikasnog suzbijanja korova. Kukuruz ima u početku vegetacije vrlo spori rast, a to pogoduje razvoju korova. Radi toga je posebno važno zaštiti kukuruz od korova u početnim fazama razvoja. Preventivna borba protiv korova počinje već predsetvenom obradom. Osim obradom zemljišta može se preventivno delovati na razvoj korova adekvatnim plodoredom, čišćenjem poljoprivrednih mašina kojima je moguće preneti seme ili vegetativne delove korovski biljaka.

Ako se preventivnim merama nije izbeglo zakorovljavanje, tada se mora prići suzbijanju korova. U borbi protiv korova koriste se mehaničke i hemijske metode. Mehaničke metode borbe koristi se pre i posle setve.

Korovne biljke najlakše je mehaničkim putem uništiti dok su u fazi klice. Predsetveno se koriste: tanjirače, setvospremači, drljače, kultivatori, a nakon setve rotacijske kopačice, međuredni kultivatori i ostalo. Koriste se različita hemijska sredstva – herbicidi. U praksi se sreće veliki brojem korovnih vrsta koje se međusobno razlikuju po građi vegetativnih organa, načinu razlikovanja i fiziologiji. Zato je borba protiv korova hemijskim sredstvima vrlo kompleksna. Svaki preparat deluje samo na jednu vrstu ili grupu korova, dok na ostale korove ne deluje (selektivnost). Zbog toga se u praksi najčešće koristi kombinacija nekoliko hemijskih preparata koji zajednički imaju širok spektar delovanja (pre setve se inkorporiraju u setveni sloj zemljišta, sa setvom ili posle setve, ali pre nicanja, te dopunsko tretiranje poslije nicanja sve do razvoja 7-9 listova).

Zaštita useva kukuruza od bolesti i štetočina

Tokom vegetacije kukuruz je izložen napadu velikog broja bolesti i štetočina, koji u nekim godinama nanose velike štete.

Palež klijanca – klicu i mladu biljčicu napadaju parazitske gljivice iz redova Fusarium, Helminthosporium, Aspergillus, Penicillium, Pythium i drugih. Kod jače zaraze dolazi do propadanja mladih biljaka. Zaraza potiče najčešće iz zemljišta ili iz zaraženog semena. Mere borbe su upotreba zdravog i zaprašenog semena, plodored, obrada zemljišta, đubrenje i ostalo.

Najznačajniji štetočine su žičnjaci. Žive u zemljištu 3-4 godine hraneći se korenjem biljaka, katkada oštećuju seme ili pregrizu klicu, ubušuju se u gomolj krompira i koren mrkve. Najveće štete prave larve duže od 1 cm, a mogu narasti oko 3 cm. Tokom zime zavlače se dublje u zemljište.

U periodu, kada se zemljište dovoljno zagrejalo da se može izvršiti pregled parcela i doneti odluka da li je potrebno provesti zaštitu kukuruza i kako.

Na parceli manjoj od 1 ha iskopamo 4 - 5 jama 25 x 25 cm dubine jednod ašova, na parceli površine 1 - 3 ha, 6 - 10 jama, a na parceli vecoj od 3 ha, 10 - 20 jama, zavisno o ujednačenosti parcele. Iskopana zemlja izbacuje se na foliju, rukama drobi do grudica manjih od 1 cm i preglda. Posebno brojimo pronađene žičnjake, a posebno druge štetočine.

Sve pronađene štetočine iste vrste zbroje se i pomnože sa 16 (jer u 1 m2 ima 16 jama veličine 25 x 25 cm), podele s brojem iskopanih jama i tako se dobije broj štetočina po kvadratnom metru.

Važan je temeljan pregled zemljišta jer već jedan pronađeni žičnjak znači zarazu od 16 žičnjaka /m2.

Ukoliko smo pronašli više od 3 - 5 žičnjaka/m2 trebamo sprovesti suzbijanje. Ovde zadovoljava setva semena kukuruza koje je tretirano insekticidom. Ukoliko smo pronašli više od 5 - 20 žičnjaka/m2 zadovoljava tretiranje u red ili traku (za primjenu granuliranih insekticida moramo imati depozitor učvršćen na sejačici), a ukoliko smo pronašli više od 25 - 30 žičnjaka/m2, treba tretirati čitavu površinu parcele. To treba obaviti neposredno pred setvu prskanjem ili rasipavanjem (zavisno koji smo insekticid odabrali). Insekticid treba nakon primene inkorporisati u zemljište. Prilikom primene treba se pridržavati uputstva priloženih uz svaki pojedini insekticid.

Siva pegavost lista - opasna bolest kukuruza

Uzročnik ove bolesti je gljiva Helminthosporium turcicum. Prve znakove ove bolesti možemo naći na donjim listovima kukuruza koji je dosegao visinu od oko 120 do 170 cm. Bolest je vrlo opasna ako se u jačoj meri razvije kada je kukuruz u stadijumu svilanja i metličanja. Kasnija zaraza nastala šest nedelja nakon svilanja ne utiče na rod. Bolest se jače razvija u starijem tkivu, pa starenjem tkivo kukuruza posta je osetljivije na napad ove bolesti. Kod pojedinih hibrida u poodmaklom stadiju razvoja potpuno se osuši i odumire lisna masa, što se potkraj avgusta i u septembra može vrlo dobro uočiti. Razvoju ove bolesti pogoduju umereno topli i vlažni klimatski uslovi, s temperaturama od 17°C do 30°C, a to ujedno pogoduje rastu i razvoju ove gljive. Jak (epifitotični) razvoj ove bolesti možemo očekivati pri umerenim temperaturama, obilnim i čestim padavinama, jakom rosom tokom vegetacije što bi posebice moglo biti opasno za usev kukuruza namijenjen za silažu. Osim neposredne štete, ova bolest uzrokuje i posredne štete koje se očituju u povećanoj osetljivosti napadnutih biljaka na gljive uzročnike truleži stabljike. Medu njima su najpoznatije one iz roda Fusarium.

Fuzarijske bolesti kukuruza

Obuhvataju fuzarijsku trulež semena i palež klijanaca, fuzarijsku trulež stabljike i fuzarijsku trulež klipa kukuruza. Sve spomenute bolesti uzrokuju gljive iz roda Fusarium. Simptomi fuzarijskih bolesti na klijancima i stabljici kukuruza nisu dovoljno specifični da omoguće tačnu dijagnozu samo na osnovi vizualnog pregleda. Simptomi fuzarioza na klipu karakteristični su i prepoznatljivi, no u mnogim slučajevima u polju nije moguće utvrditi koja Fusarium vrsta je odgovorna za zarazu. Klipovi zaraženi Fusarium vrstama često su prekriveni micelijem gljive koji se razvija ispod komušine. Klipovi zaraženi s F. graminearum najčešće su prekriveni micelijem sa ružičastim nijansama. Klipovi zaraženi s F. verticillioides ili F. proliferatum prekriveni su bjeličastim micelijem. Klipovi zaraženi s F. subglutinans najčešće su prekriveni su bijeličastim micelijem itd. Kukuruz zaražen fuzariozom sadrži mikotoksine koji su štetni po zdravlje životinja.

Sl.Ogoleli deo parceleusled napada žičara.