POSTAVLJANJE ZASADA i
NEGA U GODINI SADNJE
Nastavak teksta..."Sorte ribizle".
Priprema zemljišta
Sa pripremom zemljišta treba krenuti krajem leta na onim terenima na kojima će se zasad postaviti u jesen, ili što je moguće ranije u proleće, kada se zasad podiže u proleće. Zaostale površinske useve treba uništiti herbicidom širokog spektra. Leje treba obrazovati pre sadnje. Sadne leje treba uzdignuti na visinu od 25 do 30 cm, a rastojanje pri osnovi treba da bude od 1,2 do 1,8 m. Ovo je naročito korisno ukoliko je zemljište teško i vlažno, jer sadnjom na lejama obezbeđuje se dobra drenaža. Poželjno je da oformljene sadne leje budu ujednačene, što obično podrazumeva duboko oranje, tanjiranje ili drljanje, kao i freziranje, kako bi se razbili krupniji busenovi. Najbolje je redove postaviti u pravcu severjug, da bi se omogućila maksimalna izloženost suncu, a vetrovi obezbedili dobru ventilaciju i protok vode u zasadu. Može se dogoditi da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga uzgajivači moraju sami odlučiti koji faktor može stvarati poteškoće na određenom terenu.
Sadnja
Slike a) i b) : Sadnica i sadnja.
 |
 |
Razmak izmedu sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje, zbog obezbeđivanja adekvatanog broja sadnica. Razmak izmedu redova zavisi od opreme koja će se koristiti, kao i od toga da li je neophodno postavljati naslone u zasadu.
Uobičajeno rastojanje između redova kreće se između 2,5 i 3 m, a između sadnica u redu 60 – 120 cm. Prostor između naslona kod crvene ribizle mora da bude toliki da omogući nesmetanu obradu međuredog prostora, odnosno košenje, prskanje i berbu. Rastojanje između redova kod crne ribizle može da varira, u zavisnosti od neophodnog prostora za košenje, obradu i mehanizaciju.
Koliko će biti rastoranje u redu zavisi od bujnosti gajene sorte, uzgojnog oblika i vrste zemljišta, kao i od plodnosti zemljišta. Na primer, crna ribizla je obično bujnijeg habitusa, tako da se sadi na većem rastojanju.
Bujne sorte koje se gaje na težim, plodnijim zemljištima takođe treba saditi na većem rastojanju unutar reda. U fazi pune zrelosti, red u zasadu ribizle treba da je popunjen u pogledu broja, odnosno količine lisne površine. Što se tiče crvene ribizle, prinosi su veći ukoliko su redovi uži, a i pojava oboljenja je manje izražena nego kada ima manji broj širih redova. Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10.000 m2 (1 ha) podeljeno sa 2,5 m izmedu redova podeljeno sa 0,6 m između sadnica jednako je 6.667 sadnica (10.000/2,5/10,6=6.667 sadnica).
Za postavljanje zasada najbolje je koristiti sadnice 1 – 2 godine starosti, orezane do visine od 15 – 25 cm. U rasadnicima se obično mogu nabaviti sadnice sa golim korenom, ili sadnice gajene u kontejnerima. Ove druge preživljavaju manji stres prilikom presađivanja, mada sadnice sa golim korenom su obično zadovoljavajuće i ekonomski isplativije. Idealno je sadnice poručiti na vreme, kako bi bile spremne za jesenju sadnju, jer ribizla rano počinje da se razvija sa dolaskom proleća, uglavnom pre nego što se krene sa pripremom sadnih leja. Zasadi postavljeni u jesen obično imaju dobro kretanje u proleće i dobru bujnost u prvoj godini rasta. Kada nije moguće doći do sadnica u jesen, ili kada su u jesen uslovi za sadnju nepovoljni (ekstremno suva zemlja), moguće je postaviti zasad i u rano proleće. Sadnja u jesen podrazumeva primenu malca kako bi se izbegle ekstremne promene u pogledu temperature i zemljišta tokom zime koje bi mogle da dovedu do uzdizanja zemljišta i propadanje sadnice.
Sadnice ribizle treba zasaditi neznatno pliće nego u rasadniku, 30 cm u dubinu i 40 cm u širinu, da bi se bolje primile. Koren bi u sadnu jamu trebalo rasprostreti po širini, a stabljiku iznad površine zemlje orezati na 15 do 25 cm visine.
Presađenu sadnicu treba dobro zaliti. Kod zasada većih površina, duž sredine reda može se obrazovati brazda dubine 30 cm, i sadnice postaviti duž reda. Nanošenje kore i strugotine može biti korisno u pogledu smanjenja zastupljenosti korova, zadržavanja vlage i održavanja niže temperature zemljišta.
Najbolje je saditi u jesen, jer ribizla vrlo rano kreće sa vegetacijom (drugi autori preferiraju ranu prolećnu sadnju zbog mogućnosti smrzavanja mladih sadnica i korena zimi). Korenove žile treba prikratiti, a sadnice namočiti preko noći u smešu vode, stajskog đubriva i ilovače. Vrhove treba skratiti na 3-4 pupoljka, a ako se sadi u jesen skratiti treba tek na proleće. Saditi treba oko 5cm dublje nego je sadnica bila u rasadniku, kako bi račvanje bilo ispod zemljišta. Ukoliko sadnica ima samo jednu granu, posaditi je treba tako da 3-4 pupoljka budu u zemlji. Prve godine nakon sadnje treba skidati sve cvetove kako ne bi iscrpili biljku. Prve godine povremeno zalivati. Uzgoj u nizinama moguć je uz navodnjavanje. Od zametanja plodova do berbe ribizle treba 25 lit.vode/m2.
Sadnja na uzdignutim lejama i postavljanje mulca u vidu crnih plastičnih folija umesto nanošenja kore ili strugotine može biti korisno za ribizlu. Međutim, u godinama kada su temperature više, plastična folija može da dovede do povećanja temperature zemljišta do neprihvatljivih granica.
NEGA U GODINI SADNJE
Navodnjavanje
Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje, kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije.
Preporučuje se sistem zalivanja „kap po kap“, a trebalo bi ga postaviti tokom sadnje. Kasnije se ovaj sistem može prispojiti nižim delovima naslona (ukoliko se naslon koristi), da bi se produžio vek trajanja sistema.
Tenziometar je najbolji način kontrole vlažnosti zemljišta.
Prihrana sadnica
Zemljište treba dobro pripremiti pre sadnje, što podrazumeva usklađivanje organskog sastava zemljišta na osnovu prethodno obavljenog testiranja zemljišta. Kod ribizle zasađene u jesen nije neophodna prihrana veštačkim đubrivima prilikom sadnje, već se to može obaviti i u proleće.
Sadnicama zasađenim u proleće biće od značaja prihrana neposredno nakon sadnje. Ribizli odgovara azot u svim oblicima raspoloživih mineralnih đubriva. Mogu se primeniti amonijum sulfat, urea ili kompleksna đubriva. Treba razmotriti upotrebu amonijum sulfata, ili nekog drugog mineralnog đubriva, kada je voda za navodnjavanje visoko alkalna, kako bi se regulisala kiselost zemljišta.
Tokom prve dve godine, nizak nivo N je obično dovoljan kada je u okviru 11,5 g čistog N po žbunu (115 g 10-10-10 min. đubriva, 55 g amonijum sulfata, 25 g urea-e) primenjen nakon otprilike 4 nedelje nakon sadnje. Procenat azota u uobičajenim veštačkim đubrivima prikazan je u tabeli.
Testiranje zemljišta može da pokaže da primena azota nije neophodna u godini sadnje, naročito kod težih zemljišta.
 |
Slika: Nedostatak kalijuma - početna faza.
 |
Ribizla za optimalan rast traži umerenu količinu azota, ali zato su potrebe za kalijumom velike.
Nedostatak kalijuma zapažamo kao uvijanje rubova listova. Poželjno je svake godine dodati u jesen mineralno đubrivo NPK 5-20-30 S, 20 g po sadnici. Ovakav oblik đubriva sadrži sumpor umjesto hlora, što je važno jer ribizla ne podnosi hlor. Zemljište ispod sadnica poželjno je nastirati kompostom ili slamom kako bi se duže očuvala vlaga i spriečio rast korova. Na taj način i izbegavamo redovno okopavanje koje je nepoželjno jer je koren ribizle plitak i lako se ošteti.
Suzbijanje korova
Suzbijanje korova pre sadnje i odžavanje mladog zasada bez korova je od presudnog značaja za uspostavljanje visoko produktivnog zasada. Koren ribizle je plitak, i pored korova teško dolazi do hranljivih materija i vode. Prisustvo korova takođe umanjuje dejstvo mera za suzbijanje štetočina i ometa berbu. Obezbedite da prostor oko sadnice (u prečniku od 1 m) bude bez korova, što se može postići kombinovanjem obrade, malciranja i primene herbicida.
Plitka obrada zemljišta (2,5 do 5 cm dubine) može se primeniti naročito u međurednom prostoru za suzbijanje mnogih korova. Međutim, preterana obrada može se negativno odraziti na strukturu zemljišta i dovesti do erozije i stvrdnjavanja zemlje. Treba biti naročito oprezan pri obradi zemljišta u neposrednoj blizini sadnice, da se ne bi oštetio koren. Kod obrade prostora unutar reda, mehanička obrada se može dopuniti primenom različitih materijala za malciranje.
Može se koristiti organski malc, kao što su strugotina, piljevina, kora ili kompost od otpadaka koji treba naneti u sloju debelom do 10 cm. Naročito treba obratiti pažnju kod suzbijanja višegodišnjih korova, posebno onih koji se prepliću sa korenjem ispod površine zemlje, jer se oni mogu brzo raširiti i na organski malc. Korišćenje ovih preparata može dovesti do nedostatka azota u sadnicama, pošto se mikrobi koji razlažu preparat „bore“ sa biljkama za raspoložive količine azota. Treba obratiti pažnju na prihranu sadnica kako bi se ovo izbeglo.
Alternativno se može koristiti plastična folija ili trake od tkanine koje se rasprostiru preko reda ili leje. Ovaj postupak koristi se uglavnom kada se žbunovi ribizle gaje individualno, ili u kordunicama, kod gajenja crvene ribizle. Crna ribizla, koja se bere ručno, takođe se može uzgajati individualno u žbunu, što je uobičajenije od gajenja u sistemu glejnog horizonta, koji se primenjuje kod mehanizovane berbe. Korišćenje plastične folije se pokazalo kao praktičnije, i istraživanja ukazuju na prednosti ovog sistema u pogledu prinosa, sa ili bez jalovog ugara u međurednom prostoru. Trake od tkanine se mogu koristiti, ili samostalno ili u kombinaciji sa malcem koji stoji kao prepreka širenju korova. Obično su skuplje, ali propuštaju kišu i izdržljivije su od plastičnih traka.
Održavanje međurednog prostora
Uobičajeno je da međuredni prostor ostane nezasađen i bez korova, ili se na njemu mogu zasaditi višegodišnji ili sezonski usevi kasnije u godini podizanja zasada. Zasađivanje površinskih useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i oticanje hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu određenih bolesti i štetočina. Površinski usevi takođe utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje sadržaja organskih materija i, generalno, doprinose održavanju i privlačnijem izgledu zasada. Međutim, neka istraživanja ukazuju da primena jalovog ugara doprinosi povećanju prinosa.
Mešavina združenih useva (trave roda Festuca (vijuk), višegodišnja ražna trava (Lolium perenne) i prava livadarka (Poa pratensis) najbolja su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost zemljišta, nisku potrošnju hranljivih materija i vode, i lako održavanje višegodišnjih useva, iako se vijuk, detelina ili obična trava mogu sejati samostalno.
Treba se truditi da višegodišnji usevi ne zađu u red, sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od žbuna maline. Površinske useve treba redovno kositi, kako bi se ovo sprečilo.
Sezonski površinski usevi, kao što su raž, ražne trave i ječam takođe se svake godine mogu posejati između redova, i tada služe kao prirodni malc. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oštećenja korenovog sistema ribizle.
Slika: Lolium perenne.
 |
Slika: Poa pratensis.
 |
POSTAVLJANJE NASLONA
Gajenje žbunova ribizle bez naslona smatra se standardnim, konvencionalnim načinom gajenja u komercijalnoj proizvodnji. Međutim, gajenje u sistemu kordunice se češće koristi kod crvene ribizle, u zasadima sa većom gustinom gajenja, a sa ciljem poboljšanja suzbijanja štetočina i povećanja efikasnosti berbe. Naslon bi trebalo postaviti u godini sadnje, tako da se izdanci mogu orezivati i usmeravati u željeni položaj. Kod sistema kordunice, do 3 izdanka orezuju se tako da predstavljaju glavni plodonosni izdanci u horizontalnoj ravni naslona. Redovi se nalaze na rastojanju od 2 m, a sadnice unutar reda na rastojanju 0,6 do 1 m. Na severnoj strani svakog potencijalnog izdanka, na dubini od 0,6 m postavljaju su kosnice (minimalne visine 2,6 m). Čelični žičani stubovi prečnika 1,9 – 2,5 cm, galvanizirana električna cev obično su dobri u funkciji kosnica. Žica (2 – 3 žice) zateže se između kosnica da bi se obezbedila stabilnost i potpomoglo orezivanje lateralnih (bočnih) grana.
Formiranje uzgojnog sistema počinje orezivanjem jednogodišnjih izdanaka. Dok su izdanci još u periodu mirovanja, odabira se neki uspravan i čvrst izadanak koji će poslužiti kao glavni. Preostali izdanci se eliminišu. Pošto ste odabrali izdanak, orežite ga gotovo do pola, tačnije do tačke neposredno iznad jakog pupoljka. Ukoliko ima lateralnih (bočnih) izdanaka na glavnom izdanku odsecite ih tako da ostane samo jedan pupoljak. Uklonite sve izbojke u nivou zemlje odmah nakon pojavljivanja. Kako izdanak raste, pričvrstite ga za kosnice. Koristite pantljike koje neće oštetiti ili napraviti prorez na kori izdanka. Kada glavni izdanak dostigne visinu od 45 cm, uklonite sve bočne (lateralne) izdanke do oko 15 cm iznad nivoa zemlje.
Tokom prvih nekoliko perioda dormancije odsecite centralnu vođicu tako da zadržite jednu polovinu prirasta iz prethodne godine, orezujući neposredno iznad jakog, naglašenog pupoljka. Ukoliko postoje lateralni izdanci koji ili nisu u dobrom položaju ili su slabiji eliminišite ih, kao i ostale bočne izdanke do 3 pupoljka koji su okrenuti ili na dole ili prema spoljašnosti. Na ovaj način potpomaže se razvoju horizontalnih grana. Orezivanje izdanaka pod ovim sistemom obavlja se tokom leta, o čemu će kasnije biti reči. Varijacije ovog sistema gajenja kod kojih se koristi obliku lepeze mogu se takođe koristiti, ali samo kod manjih zasada, zbog visokih troškova radne snage. Crne ribizle se mogu uzgajati pod istim sistemom, mada njihova naglašena bujnost otežava okolnosti, tako da se obično ne uzgajaju sa naslonom, već bez njega, ili u obliku glejnog horizonta.
ORGANIZACIJA SEZONSKE PROIZVODNJE
Prolećna rezidba
Slika: Grm ribizle neorezan.
 |
Slika: Grm ribizle orezan.
 |
Slike a) i b): Orezivanje ribizle.
 |
 |
Rezidbom se eliminišu stariji, manje rodni izdanci i obezbeđuje prostrana kruna, što olakšava suzbijanje štetočina i berbu. Rezidbom se takođe podstiče novi prirast i stimuliše razvoj novih izdanaka. Ribizla rod donosi pri dnu jednogodišnjih izdanaka, kao i na mladim rodnim izdancima na starijem rodnom drvetu, pri čemu najbolja rodnost je na novom prirastu rodnog drveta starog 3 – 4 godine. Nakon 3 – 4 godine, produktivnost starijih izdanaka opada, i treba ih postepeno proređivanjem zamenjivati mladim prirastom. Generalno, svim bujnim izdancima treba omogućiti da rastu i plodonose, a slabije, polomljene ili polegnute izdanke treba eliminisati. U vezi sa tim, naročito kod crvene ribizle postoje raličite varijacije, u zavisnosti od primenjenog uzgojnog oblika. Rezidbu bi trebalo obaviti početkom proleća (osim kod sistema kordunice), a sistem rezidbe zavisi od korišćenog uzgojnog oblika. Za rezidbu treba koristiti oštre, higijenski ispravne alate, kako ne bi došlo do oštećenja i kako bi se umanjilo širenje oboljenja. Neželjene izdanke treba eliminisati što bliže nivou zemlje, kao i one koji su polegnuti. Oštećene ili obolele izdanke treba skratiti neposredno iznad bočnog izdanka ili jakog pupoljka, ili ih treba u potpunosti ukloniti. Orezane izdanke treba ukloniti iz zasada i po mogućstvu spaliti, da ne bi došlo do širenja mogućih oboljenja i insekata. Kod orezivanja crvene ribizle treba naročito voditi računa da se ne oštete mladi rodni izdanci na kojima ribizla najviše plodonosi.
Uzgojni sistem bez naslona
Kod ribizle, cilj je godišnje održavati 3 – 4 jaka nova izdanka po žbunu i eliminisati svake godine isti broj starijih izdanaka. Kod ovog sistema, na zrelim žbunovima ostaje od 9 do 12 izdanaka (po 3 – 4 izdanka na svakom od starijih (jednogodišnjih, dvogodišnjih i trogodišnjih) izdanaka). Po mogućstvu, izdanke stare 4 godine treba ukloniti. U prvoj godini nakon postavljanja zasada, prilikom rezidbe može se ostaviti 6 do 8 zdravih, jednogodišnjih izdanaka, a treba ukloniti sve obolele, slabe ili oštećene izdanke. U drugoj godini, treba orezati sve osim 3 – 4 najbujnija dvogodišnja izdanka i 4 – 5 bujnih jednogodišnjih izdanaka.
Ovaj obrazac rezidbe treba primenjivati tokom 3 i više godina, dok se ne postigne odgovarajuća forma i struktra žbuna koja će se dalje održavati. Sličan je princip kod crne ribizle, s tim što treba imati u vidu njihovu veću bujnost. U prvoj godini zadržava se 10 – 12 izdanaka, a stariji izdanci se eliminišu posle druge godine. Najplodonosniji su jednogodišnji i dvogodišnji izdanci (odnos 50 : 50).
Slika: Ribizla - špalirno gajenje.
 |
Slika: Formirana ribizla”stablašica”.
 |
Osnova za kalemljenje je zlatna ribizla i na nju se kaleme one ribizle koje želite da gajite. Zlatna ribizla se koristi jer ne stvara klasični grm, već raste u obliku malog drveta.
Sistem kordunica
Za crvenu ribizlu gajenu u sistemu kordunice potrebna su 1 – 3 glavna izdanka (do 2 m) sa horizontalnim rodnim granama u pojedinačnoj ravni. Svake godine izdanci se vezuju za kosnice, čime se podstiče usparavan rast izdanaka.
Mladi izdanci i bočne grane koje se ukrštaju s drugim granama se eliminišu. Kod ovog sistema, svaki rodni izdanak koristi se nekoliko godina pre nego što će se zameniti novim lateralnim izdankom. Tokom prvih nekoliko godina, kod orezivanja u periodu mirovanja centralna vođica se skrađuje na način da se zadrži polovina prirasta iz prethodne godine, čime se podstiče razvoj lateralnih (bočnih) grana. Nakon što centralna vođica postigne željenu visinu, svake godine, krajem leta skraćuje se do jednog pupoljka prirasta iz te godine. Koristeći ovaj metod, tokom više godina može se održavati visina samo jednog izdanka.
Sistem glejnog horizonta
Crna ribizla se često gaji na ovaj način. Sadnice se sade na manjem rastojanju u redu (0,6 – 0,75 m), čime se podstiče raširena forma izdanaka. Ovaj sistem uzgajanja primenjuje se uglavnom kada je berba mehanizovana. Prilikom rezidbe, važno je zadržati elastične, uspravne izdanke, a one koji rastu pod uglom manjim od 450 u odnosu na površinu zemlje treba eliminisati.
Oprašivanje
Ribizla je jedna od voćnih vrsta sa najranijim vremenom cvetanja, tako da se kod nje mogu javiti poteškoće sa oprašivanjem ako je proleće hladnije i obiluje padavinama. Crvena ribizla je obično samooplodna i nije joj potrebno unakrsno oprašivanje, ali se zametanje i krupnoća plodova može povećati ako se u zasad uključi 1 – 2% žbunova sorti oprašivača. Crna ribizla je u mnogo manjem stepenu samooplodna, i obično podrazumeva potrebu za naizmeničnom sadnjom više različitih sorti, kao i korišćenje, pčela kako bi se obezbedilo adekvtno oprašivanje. Košnice (2 – 4 po hektaru) treba postaviti u zasad u periodu kada se cvetni pupoljci otvore oko 25%. Kod hladnijih, vlažnih i/ili vetrovitih vremenskih uslova potrebno je više košnica. Postavite košnice u središnji deo zasada, i pokosite sve površinske useve ili divlje cveće. Mnoge vrste divljeg cveća su za pčele privlačnije od cvetova ribizle. Pored košnica postavite i posude sa vodom i u nju stavite štapić, kako bi pčele koje upadnu u vodu mogle da izađu. Obratite pažnju da u vreme cvetanja, odnosno oprašivanja, kada su pčele aktivne, u blizini zasada ne koristite pesticide koji mogu da utiču na pčele, čak i pesticide sa dugim intervalom rezidua. Metil paration, malation i srodni insekticidi veoma su toksični za pčele. Ako je neophodno obaviti prskanje to svakako treba uraditi u kasnim večernjim satima, kada pčele nisu aktivne.
Slika:Oprašivanje pčelama.
 |
Zaštita od mraza
Ribizla spada u grupu kontinentalnih voćnih vrsta sa najranijim vremenom cvetanja, i osetljiva je na prolećne mrazeve. U odnosu na ostale faktore koji utiču na prinos, prolećni mrazevi imaju najveći uticaj na smanjenje prinosa. Mraz tokom samo jedne noći može u potpunosti da uništi prinos. Ribizla obično cveta pre poslednjeg mraza, naročito rane sorte. Zaštita od mraza je obično obavezna kod izuzetno ranih sorti na lokalitetima na kojima se prlećni mrazevi mogu očekivati u više navrata.
Ukoliko je zaštita od mraza neophodna, primenjuje se veštačka kiša, jer se cvetovi moraju posuti vodom da bi efekat bio vidljiv. Dokle god na cvetovima ima vode, temperature će se zadržati na 0°C, jer voda oslobađa toplotu pre nego što se pretvori u led. Cvetovi ribizle obično podnose temperature do 2 stepena ispod tačke ledenja. Ovaj vremenski razmak izmedu ledenja vode i oštećenja omogućava da se zasad u potpunosti prekrije ledom, i cvetovi i sadnice ipak zaštite. Međutim, ukoliko je mlaz vode koji se izliva na cvetove nedovoljan, temperatura će sići ispod tačke oštećenja, i tako izazvati još veća oštećenja. Neophodno je kontinuirano izlivanje na sadnice najmanje 25 – 38 mm vode na sat. Nemojte prekidati navodnjavanje ujutru pre izlaska sunca, i pre nego što led počne da otpada sa biljke, ili počne da se prirodno topi. Potrebno je od 420-550 L/min po hektaru da bi se obezbedila adekvatna zaštita. Vetrovito vreme uzrokuje gubljenje toplote, čime se zaštita od mraza umanjuje. Pod ovakvim uslovima potrebne su veće količine vode. Veštačka kiša nema efekta u uslovima kada je vetar ekstremno jak, jer gubljenje toplote može biti izraženije nego prilikom zamrzavanja vode. Osetljivost cvetova na mraz različita je u različitim fazama razvoja cveta. Otvoreni ili delimično otvoreni cvetovi su mnogo osetljiviji od čvrsto zatvorenih. Osim toga, cvetovi u razvoju bolje podnose mraz nego oni koji su otvoreni. Potreba za zaštitom od mraza uslovljena je i drugim vremenskim uslovima. Veća je verovatnoća da će mirna, vedra noć stvoriti uslove koji izazivaju oštećenja, jer se toplota brzo gubi, i temperatura cvetova može biti niža od temperature u neposrednom okruženju biljke. Može se očekivati da će mrazevi koji nastupaju posle perioda toplog vremena izazvati veća oštećenja od onih koji slede iza perioda svežijeg vremena, zbog intenziviranog rasta biljaka. Temperaturu treba pratiti na delu zasada koji se nalazi na najnižoj visinskoj tački, kako bi se moglo zaključiti o potrebi zaštite od mraza. Delovi zasada na nižoj visini biće hladniji od okruženja, a mogu biti značajno hladniji u odnosu na vazduh oko objekata. Uz to, zaštitu od mraza treba primeniti ranije ukoliko je relativna vlažnost vazduha niža, jer je tačka pojave rose niža u takvim noćima, kada se niže temperature i mogu očekivati.
Slika; Značajan nedostatak K2O
 |
Kod ribizle je lakše izračunati količinu veštačkog đubriva po žbunu, jer se ribizla ne širi dalje sa mesta na kom je posađena.
Za zreo žbun (5 godina i više) obično je potrebno približno oko 28 g čistog azota godišnje, što se može obezbediti iz više izvora. Za žbunove mlade od 5 godina potrebno je otprilike 20% posto manje azota. Preporučuje se da se vrši testiranje zemljišta svake druge godine, u cilju optimizacije programa ishrane biljaka. Sadržaj hranljivih materija u tkivu biljaka prikazan je u tabeli.
Tabela: Sadržaji odgovarajućih hranljivih materija u tkivu lista dobijenih analizom listova žbunova ribizle.
 |
Najuobičajeniji nedostatak je nedostatak azota, naročito kada se koristi malc na biljnoj bazi. Simptomi se ogledaju u žutilu na listovima, slaba bujnost i zakržljao rast. Nedostatak kalijuma ogleda se u ukovrdžavanju oboda listova i pojavi nekrotičnih pega na zrelijim listovima. Može doći i do pojave prevremene obojenosti nedoraslih plodova. Potreba za fosforom je obično velika ukoliko se žele dobri prinosi. Ružičasta obojenost listova i prevremeno opadanje lišća je indikator nedostatka fosfora. Ostale hranljive materije ne predstavljaju naročito ograničavajući faktor, mada se u nekim slučajevima i to može dogoditi.
Azotno mineralno đubrivo treba primeniti u dva navrata, u vreme kretanja pupoljaka u proleće, i u periodu zametanja plodova. Kalijum i fosfor mogu se primeniti u jesen ili proleće, u kombinaciji sa azotom. Ribizla je osetljiva na hloride, tako da ne treba koristiti kalijum hlorid.
Kod sadnica koje nisu navodnjavane treba primeniti manju količinu hraniva nego kod navodnjavanih. Primena stajnjaka se ne preporučuje za ribizlu koja se plasira na tržište svežih proizvoda, usled mogućnosti prenošenja bolesti preko hrane. Ako se stajsko đubrivo ipak koristi, treba da bude dobro kompostirano, zbog smanjenja rizika.
Navodnjavanje
Ribizla nema naglašenu potrebu za vodom, ali, uopšteno govoreći, navodnjavanje će joj biti od koristi, obično 2,5 cm nedeljno, tokom čitavog perioda vegetacije. Navodnjavanje pogoduje naročito sadnicama ribizle koje se gaje na lakšim zemljištima. Potrebe ribizle za vodom mogu se obezbediti kroz padavine i navodnjavanjem.
Ukoliko je moguće, treba izbegavati „veštačku kišu“, jer se na taj način prenose oboljenja i umanjuje kvalitet plodova. Postojane kap-po kap trake postavljaju se u središnji deo reda, povrh organskog malca ili ispod plastične folije, čime se obezbeđuje neposredno navodnjavanje sadnica.
Berba
Od 60 – 70% procenata ukupne berbe ribizle obavlja se ručno. U mnogim oblastima gajenja crne ribizle prihvaćena je mehanizovana berba, kako bi se smanjila potreba za ručnom berbom. Crvena ribizla može da se bere i mehanizovno, ali za posledicu ima oštećenja na plodovima koji se zbog toga moraju ili zamrznuti ili prerašivati.
Savremene mašine za berbu funkcionišu tako što se kreću niz red i otresaju bobice na prenosnu traku. Kod ove vrste berbe, preporučuje se konsultacija sa proizvođačima u svrhu koordinacije sistema proizvodnje.
Vreme sazrevanja ribizle kreće se između 2 – 4 nedelje, u zavisnosti od sorte i vremenskih uslova. Kada su potpuno zrele, bobice ribizle su meke, aromatične, u potpunosti obojene, bez imalo zelene boje pri peteljci. Što se tiče veleprodajnog tržišta, najbolje vreme za berbu plodova ribizle je neposredno pre nego će plod dobiti svoju najtamniju boju, i pre nego će pokazati znake omekšavanja. Plodovi koji se oberu pre perioda punog zrenja imaće bolju trajnost od onih koji su potpuno zreli ili prezreli u vreme berbe. Dobra praksa kod proizvodnje ribizle za svežu potrošnju jeste obuka berača da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno. Crvena ribizla se obično bere onda kada svetla boja pokožice poprimi gotovo krajnju nijansu boje. Ukupan sadržaj rastvorljivih materija obično se kreće izmedu 9,5 i 14% u vreme kada ih treba brati. Crvena ribizla ima osetljivu pokožicu, i bere se bez dodirivanja bobica na grozdu, odsecanjem peteljke od izdanka, pri čemu treba obratiti pažnju da se nijedna bobica ne ošteti.
Slika: Mehanizovana berba ribizle.
 |
Berači mogu ubrane bobice odlagati direktno u plastične posude za maloprodajno tržište koje se mogu direktno prosleđivati u hladnjaču i plasirati na tržište. Plastične posude od čiste Clammshell plastike, dimenzija 100 – 150 g, smatraju se standardnom ambalažom za veleprodajno tržište.
Ove posude su jeftine, omogućavaju brzo hlađenje plodova i providne su. Na dno posude može se staviti upijajuća podloga koja apsorbuje višak vlage i sok koji iscuri. U jednom pakovanju grozdove ribizle treba postaviti u malom broju slojeva. Precizni izgled posude treba utvrditi na osnovu zahteva kupaca. Posude od stiropora još uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno maloprodajno tržište, mada treba izbegavati reštekaste posude u kojima se ribizla može oštetiti.
Plodovi za preradu se mogu brati u veće posude, sa ili bez peteljke. Berba ribizle može se obavljati u dva navrata, ukoliko želimo da ih oberemo kada su potpuno sazrele, iako će većina bobica ostati na žbunu od 1 – 4 nedelje nakon pune zrelosti, a da pritom ne izgube na kvalitetu. Za neposredno, lokalno tržište bobice ribizle treba brati kada su u punoj zrelosti, dok one koje će se transportovati treba brati pre pune zrelosti. Plodovi ribizle koji će se koristiti za pravljenje želea i pasterizaciju obično se beru neposredno pre nego će sazreti, jer je sadržaj pektina u tom stadijumu najviši. Bobice se smežuraju i postaju mekane kada prezre. Peteljke plodova za preradu ne treba ukloniti sa plodova, jer bi sok iz bobica iscureo. Plodovi crne ribizle treba u potpunosti da budu crne boje, bez tragova zelene boje pri peteljci u vreme berbe. Ukupan sadržaj rastvorljivih materija obično se kreće izmedu 15 i 26%, u zavisnosti od sorte, vrste tržišta za koje se bere i namene. Bobice crne ribizle su čvršće od crvenih sorti, i mogu se brati ili pojedinačno ili u grozdovima. Mehanizovana berba koristi se kao poslednja mera, za plodove koji su preostali na žbunu.
Do truleži plodova dolazi kada su plodovi vlažni u toku berbe. Bobice treba brati i pakovati samo kada su suve. Nikada ribizlu ne berite kada je kiša, i ne ispirajte ih pre ili prilikom pakovanja. Čim se posuda napuni plodovima treba je ostaviti u hladovini kako bi se plodovi ohladili, a potom u hladniju prostoriju ili frižider, barem na svakih sat vremena.
Hlađenje i čuvanje
Bobičasto voće bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha ( 0°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade do blizu 0°C, palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -0,5°C – 1°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 - 95%, i uz slab protok vazduha, radi smanjenja stepena dehidratacije. Trajnost plodova crvene ribizle je i do skoro 20 dana, a crne ribizle samo desetak dana. Više temperature vazduha i niža vlaga negativno će se odraziti na trajnost bobica.
Transport
Proračun je da se oko 40% obranih plodova izgubi na putu od ‘njive do trpeze’. Veliki deo ovog gubitka posledica je loše manipulacije plodovima posle berbe, uključujući i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjuje se i procenat gubitka. Bobičasto voće bi trebalo održavati u hladnim uslovima, upakovano u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajući pritom da leže na podu, ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može dostići cak i 11°C. Isto tako, gajbice ne treba postavljati iznad zadnjih točkova kamiona, kako bi se izbeglo truckanje. Da bi se palete fiksirale, mogu se dodatno prepakovati, ili se mogu obmotati pantljikama. Ukoliko za to postoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču.
Međutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura se ne može održati ispod 4°C, a da se plodovi pritom ne zalede. Usled toga, maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu. Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača.
Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u smislu njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom ribizlom. Poželjan je lični kontakt između prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.
U nastavku tekst..."Suzbijanje štetočina".
