Proizvodnja vina pocinje berbom grožda i zato posebnu pažnju treba obratiti na vreme kada grožde brati. Pocetak berbe je bitan i kod ostalog voca, a pošto je vino "pice nad picima" onda bi grožde kao plod vinove loze bilo "plod nad plodovima", pa zato nije ni malo slucajno što se rec "berba" može naci kako u knjigama o vinogradarstvu i vinarstvu tzv. strucnim, tako i u knjigama pesnickim. Generalno pravilo glasi "da se grožde bere u stanju tehnološke zrelosti", jer tada ima najpovoljniji hemijski sastav, a prvenstveno se misli na sadržaj šecera od koga nam zavisi kolicina alkohola (etanola) u buducem vinu. Medutim, grožde pored šecera, bojenih, mirisnih i drugih hemijskih supstanci, sadrži i organske kiseline, koje ce prilikom prerade preci u širu a kasnije ce se oko polovine njihove kolicine naci u vinu. Ovo je posebno bitno jer kod belih vina kiseline daju pitkost i svežinu. Bela vina sa malo kiselina na ukusu se karaktericu kao bljutava, ili "tupa", a sa druge strane, lakše se kvare. Tehnološka zrelost grožda, tj. momenat kada treba pristupiti berbi, može se ustanoviti organoleptickom i fizickom metodom.
Ekselov širomer Organolepticka metoda ne zahteva nikakvu opremu, ali traži veliko iskustvo, njome se na osnovu izgleda lišca na cokotu, i samog ukusa grožda donosi sud o pocetku berbe. Fizicka metoda za utvr|ivanje momenta berbe grožda se zasniva na korišcenju refraktometra ili Eksleovog širomera. Eksleov širomer je izraden od stakla, vretenastog je oblika, u gornjem delu je sužen i tu se nalazi skala sa Eksleovim stepenima (Oe), dok je u donjem delu proširen, gde se nalazi termometar i sacma koja daje težinu širometru. Postupak merenja je dosta jednostavan. U menzuru od 250 ml (staklenu ili plasticnu) sipa se groždani sok - šira, nakon cega se uroni širomer. Ocitavanje Eksleovih stepeni vrši se u nivou tecnost, tj. na mestu gde površina tecnosti "sece" skalu širomera. Prilikom ocitavanja Eksleovih stepeni (Oe) treba ocitati i temperaturu sa termometra na donjem delu širomera. Ukoliko je temperatura šire 150C ne treba vršiti nikakvu korekciju, vec se uzima da šira ima onoliko Eksleovih stepeni koliko smo i ocitali na širomeru. Ukoliko je temperatura šire iznad 150C za svaki stepen iznad ove temperature na ocitanu vrednost Eksleovih stepeni dodajemo još po 0,2 stepena Ekslea.
