Da bi ste pravilno i potpuno nađubrili svoju njivu a posejana kultura dala maksimalne rezultate u prinosima i kvalitetu, morate povremeno obavljati analizu zemljišta
Zadatak stručnih i naučnih radnika iz oblasti poljoprivrede je postizanje visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta, uz minimalno ulaganje materijala, energije i rada i uz njihovu maksimalnu efikasnost, kao i uz zaštitu životne sredine, agroekosistema i biosfere uopšte od štetnih uticaja i zagađenja. Jedna od mera za postizanje ovih ciljeva je i uzimanje uzoraka i analiza poljoprivrednog zemljišta.
Uzorkovanjem i analizom zemljišta na na primer parametre kontrole plodnosti zemljišta poljoprivredni proizvođači dobijaju informaciju o pravilnom đubrenju u smislu vrste i količine đubriva, kao i vremena njihove primene. Ova mera dovodi do značajne racionalizacije upotrebe đubriva u odnosu na, na žalost kod nas zastupljeno, đubrenje bez prethodnih analiza zemljišta.
Značaj pravilnog uzimanja uzoraka zemljišta za analizu je u tome što od toga kako je uzet uzorak (pravilno ili nepravilno) zavise i rezultati analize, te prema tome i ispravnost zaključaka i mera koje se predlažu.
Postoji više sistema uzimanja uzoraka i oni se u većoj ili manjoj meri razlikuju među sobom, ali svim ovim sistemima zajednički su izvesni principi koji se moraju poštovati.