Nema uspešne biljne proizvodnje ako ne poznajemo mogućnosti i osobine zemljišta na kojem želimo da započnemo neku proizvodnju. Biljke trpe kada u zemljištu nekih elemenata nema ali i onda kada ih ima previše
Na mnogim domaćinstvima ni do dana današnjeg, niko i nikada, nije poslao svoje zemljište na hemijsku analizu a mnogi i ne pretpostavljaju koliko je to važno. Poneko je to i učinio, ali samo da sazna kiselost svoje njive ili sadržaj osnovna tri elementa biljne ishrane, azota, fosfora i kalijuma (NPK). I ne sanja da biljkama takođe nije dobro ako u zemljištu nema i nekih drugih makro i mikro elemenata a ima ih preko 12. Sem tri pomenuta makroelementa tu su i magnezijum (Mg), kalcijum (Ca) i sumpor (S) kao i elementi koji su neophodni bar u tragovima: bor (B), kobalt (Co), bakar (Cu), gvožđe (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn).
Osim ovih, postoje takođe elementi mineralnog ili organskog porekla neophodni za razvoj biljaka za koje uopšte u prirodi ne postoje adekvatne zamene. Ako u zemljištu nema nečega što je biljci neophodno, ona to ubrzo i pokaže na listu ili plodu a mi najčešće pomislimo da je u pitanju neka bolest.
Pa i jeste bolest, ali fiziološka, nastala samo nedostatkom nekog hemijskog elementa u zemljištu.
Zato je važno, ukoliko želite visoku i sigurnu proizvodnju, naročito u većem obimu, da pošaljete zemljište na širu analizu, kako biste predupredili pojavu neke od fizioloških oboljenja i izbegli velike štete. Za ovakvu vrstu analize, koja će vam, sem ovih pokazatelja, otkriti i da li vaše zemljište sadrži po zdravlje štetnih materija za određenu proizvodnju, opremu i atest ima samo Laboratorija za agroekologiju u Novom Sadu. Možda ste već i čuli, u Evropsku Uniju nije moguće izvesti bilo koju namirnicu koju ne prati overena analiza zemljišta na kojoj je rasla.
Ima mnogo primera fizioloških bolesti biljaka u praksi. U želji da pomognemo onima koji se bave biljnom proizvodnjom iznećemo osnovne moguće posledice nedostatka ili suviška pojedinih hraniva (njih dvanaest) kod biljaka.
Ishrana biljaka i njihovi prinosi zavise mnogo i od antagonizma između pojedinih hraniva. Tako na primer fosfor utiče na raspoloživost gvožđa, bakra, cinka i kalcijuma. Azot utiče na raspoloživost bora kalijuma i bakra a kalijum na raspoloživost magnezijuma i tako dalje. Nedostatak nekog elementa utiče na raspoloživost drugih ali i višak utiče takođe na raspoloživost drugih elemenata ishrane pa je važno da hraniva ne budu u nedostatku ali ni u višku.
I kiselost zemljišta znatno utiče na raspoloživost hraniva i njihovog uzimanja od strane biljaka. Tako u kiselim zemljištima čija je pH vrednost ispod 5,0 (u Župi na primer) vinova loza hronično pati od ne-ishranjenosti fosforom, kalijumom, su-mporom, kalcijumom a ima dovoljno gvož-đa, mangana, bora, bakra i cinka.
Zbog nepoznavanja stvarnog sadržaja svih elemenata u zemljištu, biljna ishrana preko lista (folijarno đubrenje) mora uvek biti na minimumu. Ishranjenost biljaka i visina prinosa određena je nedostatkom jednog hraniva a ne od raspoloživosti drugih bitnih elemenata (NPK) hraniva.
