Uvoðenjem u proizvodnju novih i kvalitetnih sorti ovog voća osloboðenog neprijatnih bodlji, kupina se po ekonomskom značaju svrstala odmah iza maline i jagode
Kupina ima veliki privredni značaj jer obezbeðuje solidnu zaradu po jedinici površine, naročito u rejonima pogodnim za njeno gajenje. Rano stupa u rod, visoke je rodnosti (preko 30 t/ha), plod je veoma hranljiv, mogućnosti raznovrsne upotrebe ploda, lak plasman, adaptivna na različite uslove gajenja i tipove zemljišta, ima veliki raspon zrenja (30-45 dana) otporna na bolesti i štetoČine, odlična medonosna biljka. Koristi se i u farmaceutskoj industriji zbog dobrih lekovitih svojstava skoro svih njenih delova.
Nedostaci su: izmrzavanje od zimskih i prolećnih mrazeva, naročito u područjima sa nadmorskom visinom iznad 700 m, osetljivost plodova prema truljenju i transportu, obavezno obezbeðenje navodnjavanja, obezbeðenje većeg broja radnika u vreme berbe i dr.
Sa ekološkog aspekta kupina ima brojne pogodnosti.
Zaštita i upotreba pesticida može se svesti na samo neophodnih nekoliko tretiranja, pa da prinos bude zadovoljavajući a kvalitet ploda dobar. Upotreba mineralnih ðubriva može se delom zameniti upotrebom stajnjaka i tako smanjiti zagaðenje zemljišta i dr.
GAJENJE
Za gajenje kupine birati toplije krajeve i južne ekspozicije sa dobro obezbeðenom vlagom u toku vegetacije, naročito zrenja. Plodna i umereno vlažna zemljišta odgovarajuće strukture obezbeðuju dobar porast i obilan rod. Treba izbegavati zabarena i ilovasta zemljišta, zatim kreČna i suva, kao i zemljišta zakorovljena višegodišnjim korovom. Vetroviti tereni takoðe nisu pogodni za kupinu.
Obezbeðenost hranljivim elementima treba da je ista kao i za malinu, a kiselost zemljišta (pH vrednost) treba da je 5,5 do 6,5.
SORTIMENT
U poslednjoj deceniji u proizvodnji kupine u našoj zemlji (oko 1.000 hektara zasada) najzastupljenije su tri sorte bez bodlji: Tornfri (u starijim zasadima), Blek satin i čačanska bestrna (u novijim zasadima).
Tornfri (Thornfree) je američka sorta, sazreva od kraja jula pa sve do oktobra. Veoma je rodna sorta, ali zbog kasnog zrenja Često ne dozri, naročito na višim terenima. Plod je srednje krupan, umereno sladak, okruglasto-izdužen i sjajno crne boje. Pri čuvanju u hladnjačama često vraća boju u crvenu.
Blek saten (Black satin) je američka sorta ranog zrenja (počinje da zri polovinom jula a zrenje završava polovinom avgusta) i visoke rodnosti. Plod je slaði od sorte tornfri. Relativno otporna prema izmrzavanju i žutoj rði.
čačanska bestrna je nova sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Veoma je rodna, sa prinosima preko 30 t/ha. Zrenje poČinje u drugoj polovini jula a završava krajem avgusta i početkom septembra. U uslovima navodnjavanja većina plodova dozri. Plod je vrlo krupan (prosečna masa preko 7 g, a pojedinačni plodovi dostižu i do 15 g) i dosta mekan. Tamno crne boje, vrlo slatkog ukusa i prijatne arome. Pri čuvanju u hladnjačama delimično gubi boju. Daje snažne izdanke, praktično otporna na žutu rðu. Licencno je zaštićena.
Pored navedenih, kod nas se gaje u manjoj meri i Dirksen, Hal i Smutstem sorta.
TEHNOLOŠKI POSTUPCI
Izbor sorte treba uskladiti sa namenom plodova, blizinom tržišta, raspoloživom radnom snagom u odreðenom vremenu sazrevanja date sorte i podudaranjem zrenja sa nekim drugim vrstama ili sortama.
Sadnju kupine obaviti u jesen ili rano s proleća na neophodno dobro i pravilno pripremljenom zemljištu. Pravovremenom i pravilnom sadnjom obezbeðuje se optimalan razvoj sadnica, zadovoljavajući rod već u drugoj i pun rod u trećoj godini. Rastojanje sadnje za kupinu bez bodlji je 3 m izmeðu redova i 1,5 m u redu (3 h 1,5 m) odnosno 2.220 biljaka po hektaru. Kupinu je najbolje gajiti u špalirskom sistemu gajenja uz korišćenje naslona: bagremovih ili betonskih stubova i pocinkovane žice, nešto deblje od one koja se koristi kod maline. Stubovi se postavljaju na rastojanju 5-6 m sa 2 do 3 reda pocinkovane žice na visini od 60 do 180 cm. Naslon se postavlja u drugoj godini posle sadnje. Prvoklasan izdanak kupine za sadnju treba da ima dobro razvijen korenov sistem i 2 do 3 dobro razvijena nadzemna pupoljka, da je certificiran, sortno Čist i zdravstveno ispravan. Koristiti sadni materijal iskljuČivo proizveden kod renomiranih rasadniČara.
U godini sadnje kupine mladi zasad treba pažljivo negovati: uklanjati korove, po potrebi zalivati, izvršiti osnovno ðubrenje kompleksnim mineralnim ðubrivima i stajnjakom pri sadnji, i po primanju prihranu KAN-om. Zaštitu sprovoditi po potrebi uz konsultovanje sa struČnim službama. U prvoj godini razviće se više dobrih izdanaka koji će iduće godine doneti rod.
REZIDBA
Rezidba kupine obavlja se u proleće pre kretanja vegetacije. Za rod se ostavljaju 3 do 4 zdrava i snažna izdanka koji se skraćuju na 20-tak cm iznad poslednje žice odnosno najviše 2 do 2,2 m visine. Bočne grančice se skraćuju na 20-25 cm dužine, odnosno na tri pupoljka. Tako orezani izdanci vezuju se zrakasto za žice. U toku vegetacije kod kupine se, kao i kod maline, obavlja početno zakidanje mladih izdanaka tako da ostavljamo izdanke koji izrastaju početkom maja i najviše 5-6 da bi smo imali potreban izbor za narednu godinu. Kako se izdanci lako lome to treba pažljivo obavljati obradu da ne polomimo ostavljene izdanke. Kad izdanak dostigne visinu od 2,5 m treba ga prekratiti kako bi se pospešilo izbijanje bočnih grana. \ubrenje kupinjaka obavlja se tokom zime sa 600 do 800 kg kompleksnih mineralnih ðubriva NPK formulacije 10:12:26 ili 8:4:24 ili pak 15:15:15. Svake druge godine dodavati po 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka.Prihranjivanje se obavlja KAN-om u koliČini 400-500 kg/ha u dva navrata: prvo početkom aprila po rezidbi i vezivanju kupina a drugo neposredno pre početka cvetanja. Navodnjavanje kupine je obavezna mera posebno u vreme zrenja. U protivnom plod neće dozreti, a prinos će biti drastično smanjen. Navodnjava se u više navrata sa po 50 do 60 litara po kvadratu.
Obrada kupinjaka obavlja se frezovanjem ili kultiviranjem izmeðu redova i okopavanjem ili prašenjem u redu. Broj kultiviranja zavisi od uslova sredine: zemljišta, padavina, količine ðubriva i dr. Poslednja obrada mora biti do sredine septembra, da se ne bi vegetacija produžavala i došlo do izmrzavanja tokom zime.
O programu zaštite kupine i organizovanju berbe pisaćemo u nekom od narednih brojeva.
