Jagoda je u svetu prisutna već vekovima. Prvi zapisi potiču iz vremena Rimskog carstva, kada su konzumirani plodovi divljih formi (Fragaria vesca). U srednjem veku na dvoru Luja XIV organizuje se uzgajanje iste vrste. Ozbiljnije širenje jagode započinje tek nakon stvaranja hibrida Fragaria x ananassa u 18. veku. Intenzivna proizvodnja organizuje se polovinom 20. veka nakon razvoja novih sorata unutra Fragaria x ananassa i različitih tehnologija.
Od samog početka kultiviranja jagode, čovek je izdvajao i razmnožavao biljke koje su imale njemu poželjne karakteristike. Ukrštanjem čileanske (Fragaria chiloensis) i virdžinijske (Fragaria virginiana) jagode u 18. veku. To je rezultiralo dobijanjem hibrida jagode od kojih potiče većina sorata koje danas gajimo. Kako bi se poboljšale pojedine osobine postojećih sorata jagoda, sprovode se brojna oplemenjivanja širom sveta. Jagode se izdvajaju po svojoj popularnosti, zbog relativno malog prostora neophodnog za rast i razvoj i brzog ulaska u rodnost.
Kvalitetni sadni materijal je osnovni uslov za ostvarivanje uspeha u gajenju. Izuzetno je važno poznavati tehnologiju proizvodnje sadnog materijala i realni potencijal rodnosti istih u pojedinim uslovima.
U današnje vreme kao najvažnije tipove sadnica jagoda izdvajamo sledeće:
1. zelene sadnice, ohlaðene sadnice dobijene iz bokora (frigo),
2. čekajuće sadnice (WB) i
3. kontejnerske sadnice (TP).
U novije vreme spominju se i sadnice nastale iz semena,
pod posebnom kontrolom ("ekološke").
Sadni materijal jagode obično se proizvodi u rasadniku. Sortiment Kod gajenja jagode od velike važnosti je odabrati odgovarajuću sortu i tip sadnice. Zavisno od sistemu gajenja odabire se najprikladnija tehnologija uzgoja. Stoga treba dobro poznavati svojstva pojedine sorte kako bi izabrali onu najprikladniju i postigli zadovoljavajuće rezultate. Osnovna podela sorata je na one koje su jednorodne (kratkog dana) i one višerodne tj. koje donose rod u više navrata.
Na tržištu je tako sve veći izbor sorti različitog vremena dozrijevanja, kvaliteta ploda, otpornosti na bolesti i sl. Izbor pogodne sorte vrlo je važan, ali i prilično težak korak u samom gajenju. Postoji puno različitih tipova zemljišta, a i klimatske prilike se razlikuju zavisno od područja.
Tehnologija gajenja. Kada govorimo o tehnologijama gajenja jagode, onda u prvom redu mislimo na sve agrotehničke i pomotehničke mere koje provodimo u zasadu. Te mere obuhvateju postupke od pripreme za sadnju, samu sadnju, ðubrenje, uklanjanja starog lišća i sl., a sprovode se do krčenja zasada. Za koju tehnologiju gajenja ćemo se odlučiti zavisi od uslova sredine i tržišta. Korišćenjem novih tehnologija postižu se u proizvodnji jagoda brojne prednosti, kao što su povećanje rodnosti i kvalitete plodova.
Uzgoj jagode u stiroporskim saksijama
Rast jagode počinje u proljeće pri temperaturi iznad 50 C, a 14 do 20 dana nakon listanja, u aprilu počinje cvatnja i traje 10 do 25 dana, zavisno od vremenskih uslova. Svaka sorta jagode u gajenju ima specifične zahtjeve za fotoperiodom i temperaturama u periodu obrazovanja generativnih organa, a o tome će zavisiti potencijal rasta i rodnosti biljke. Sorte jagoda koje su danas u proizvodnji, uglavnom su samooplodne, te ne trebaju druge sorte oprašivače u zasadu. Bolji rod se postižu ukoliko osiguramo insekte za oprašivanje (najčešće pčele ili bumbari).
Vreme zrenja u najvećoj meri utiče na rentabilnost gajenja. Vreme zrenja u navećoj meri je sortna osobina.
Mogućnost čuvanja jagode u hladnjačama omogućio je ubiranje dve berbe sa iste površine u okviru jednogodišnjeg sistema gajenja. Važno je primeniti praktićna iskustva pri ovakvom načinu gajenja, a ona se odnose na uklanjanje fruktifikacionih prirasta sa cvetnim elementima neposredno nakon sadnje. Na taj način bokor jagode bolje razvija nove cvetne grančice, koje obezbeðuju više kvalitetnih plodova. Jagodnjaci formirani od „frigo materijala“ su produktivni, plodovi sazrevaju ranije, a na povoljnim terenima beru se 2 - 3 navrata. Frigo materijal je skuplji i zahtevniji u sistemu gajenja jagode.
Samo stalnim unapreðenjem postojećih saznanja u tehnologiji koju imamo, moguće je opstati na sve zahtevnijem tržištu.
Sistemi gajenja
Ako uzmemo u obzir mesto gde se biljke nalaze, jagoda se u svetu uzgajaju na različite načine. Tako razlikujemo gajenje jagode na otvorenom i u zaštićenom prostoru, a kod kojih postoje brojne modifikacije. Ako gledamo gde je smešten koren biljke tada postoji klasičano gajenje u zemljištu i onaj u kojem se umesto zemljišta koriste različiti supstrati ili hranljivi rastvori (hidroponika). Bokori jagode bez zemljišta mogu se nalaziti u horizontalnom ili vertikalnom rasporedu.
Sadni materijal
Sadni materijal jagode proizvodi se u rasadniku.
Kvalitetni sadni materijal je osnovni uslov za ostvarivanje uspeha u proizvodnji. Izuzetno je važno poznavati tehnologiju dobijanja sadnica i realni potencijal rodnosti u pojedinim uslovima.
UVOD U HIDROPONSKI UZGOJ JAGODA
tu podrazumeva gajenje u zaštićenom prostoru na posebnom supstratu, uz precizno doziranje potrebnih hranjiva i vode u skladu sa fenofazom biljke i uslova gajenja. Postoji nekoliko sistema hidroponskog uzgoja. Oni se razlikuju u konstrukciji objekta (plastenici, staklenici), smještaju biljke, razmacima sadnje, odabiru sortimenta i tipovima sadnica.
Veliki je broj prednosti ovog načina uzgoja:
Berba izvan glavne sezone ovog voća (u skladu s time i cena je veća)
Mogućnost više berbi u jednoj godini
Visoki prinosi po jedinici površine sa kvalitetnijim plodovima
Biljke su podignute od zemljišta i tako je smanjena opasnost od bolesti i štetočina i prljavštine
Smanjena upotreba različitih pesticida
Olakšana biološka zaštita (predatori, biopesticidi)
Olakšana je berba (veća efikasnost)
Zapošljavanje radne snage u poljoprivredi
Kao glavni nedostatak možemo izdvojiti:
Visoka ulaganja u proizvodnju
Male greške u procesu proizvodnje dovode do velikih gubitaka
Subotice firma „MILETIĆ“. Na taj način se i kod nas produžila sezona potrošnje ovog voća.
Kod hidroponskih gajene jagode postiže dobar kvalitet ploda, pri čemu je sadržaj vitamina C veći u poreðenju s plodovima na otvorenom polju. Manja je vrednost odnosa suve materije i ukupnih kiselina, a nešto svetlija nijansa boje hidroponski gajenih plodova može se povezati s kraćim danom tokom kasne jeseni i manjim intenzitetom prirodnog svetla u periodu dozrijevanja plodova. Luminiscencija i intenzitet pigmenta boje ne razlikuje se značajno izmeðu plodova.
Osvjetljenje u hidroponskom uzgoju jagoda
Svetlost je neophodna za odvijanje procesa fotosinteze biljaka. To je proces u kojem biljka uz pomoć biljnog pigmenta hlorofila, sunčeve setlosti, vode i ugljen-dioksida, stvara hemijsku energiju u obliku šećera, i kiseonika. Produkti fotosinteze koriste se kao hrana biljci i omogućuju oslobaðanje slobodnog kiseonika.
Biljni pigmenti apsorbiraju samo odreðene talasne dužine, a ostale reflektuju. Tako npr. hlorofil apsorbuje ljubičastu, crvenu i plavu boju, dok zelenu reflektuje. Gajenje biljaka izvan sezone, tj. kada je intenzitet osvetljenja manji i nema dovoljno sunčeve svetlosti za normalno odvijanje fotosinteze moguć je, ako se biljci osigura dodatni izvor svetlosti, odreðenog spektra i jačine, koji odgovara prirodnoj sunčevoj svetlosti. Razlikujemo više sistema za osvjetljavanje. Postoje posebne fotosintetske lampe koje su prilično skupe, a omogućuju fotosintezu kada su dani kratki ili kada je duže vreme oblačno. Obično se koriste one jačine 400 W.
Osim fotosintetskih lampi koriste se i drugi tipovi lampi, koje imaju drugu namjenu. Tako postoje lampe za skraćivanje perioda mirovanja (dormantnosti).
Kompjuterski sistem u hidroponskom gajenju jagoda
Kompjuterski sistem su deo opreme u objektu s ovim načinom proizvodnje. Postoje različita rešenja kompjuterskih sistema s pripadajućim programima. Princip rada temelji se na povezivanju ovog sistema s različitim mernim aparatima (sonde) koji registruju pojedine parametre. Na osnovu prikupljenih informacija i zadanih vrednosti u kompjuterskom sistemu dolazi do automatizacije različitih operacija, kao što je regulacija:
1. temperature
2. navodnjavanja
3. ishrana
4. provetravanje
5. osvjetljenje
6. vlažnost
7. koncentracije CO2
Regulisanje temperature kod gajenja jagoda u zaštićenom prostoru
Kako bi se postigli najbolji prinosi pri gajenju jagoda u zaštićenom prostoru biljkama je potrebno osigurati optimalne uslove. To se postiže osiguravanjem odgovarajućih temperatura, kao i količine svetlosti u različitim stadijumima rasta i razvoja.
Kod biljaka koje daju plod u rano proljeće, tokom januara ili na početku februara obično osiguravamo temperaturu od najmanje 120 C danju, a tokom noći oko 80C. Otvaranjem cvetnih pupoljaka temperatura se postepeno povećava. Kada se počinju formirati zeleni plodovi, optimalne dnevne temperature su 16-200C, dok je noćna oko 100C. U vreme cvetanja potrebno je provetravati zaštićeni prostor kada temperatura preðe 200C. Visoke temperature tada mogu prouzrokovati zaostajanje biljaka u rastu, kao i kasniju pojavu deformsanih plodova. Provetravanjem se ujedno utiče na smanjenje vlažnosti u zaštićenom prostoru, a tako se i smanjuje rizik od pojave različitih vrsta bolesti (npr. siva plesan). Kod biljaka koje donose plodove krajem leta ili u jesen, potrebno je osigurati što nižu temperaturu, sve do faze sazrijevanja plodova. Temperatura ne bi smela preći 240C. Više temperature mogu negativno uticati na oprašivanje cvetova, veličinu plodova jagode i na sam prinos. Početkom septembra, pa sve do kraja berbe, dnevna temperatura trebala bi iznositi oko 160C a noćna 100C. Krajem berbe temperatura se spušta na 12 do 140C tokom dana, odnosno 80C noću, i to 3 do 4 nedelje. U tom vremenu regeneriše se vrat korena i podstiče maksimalna diferencijacija generativnih pupoljaka koji će dati plod sledeću godinu. Kroz zimsko razdoblje biljke jagode je potrebno izložiti nižim temperaturama zbog prekidanja dormantnosti. Time se utiče na bolju vitalnost biljke, a i na vreme sazrevanja plodova. Tako npr. za Elsantu to razdoblje iznosi od 30 do 35 dana, a temperatura je ispod 70C.
Zaštita jagoda u hidroponskom uzgoju
Kod gajenja jagoda u hidroponici javljaju se iste bolesti i štetočine kao i kod gajenja na polju. Kontrolisani uslovi oneogućuju pojavu nekih bolesti i štetočina, koji su česti na otvorenom polju. Meðutim u zaštićenom prostoru postoje uslovi koji su za pojedine bolesti i štetočine još povoljniji, nego u gajenju na otvorenom polju. Iz tih razloga proizvoðač mora biti na oprezu i reagovati na vreme, kako bi sprečio veće štete. Štetočine koji se najčešće javljaju kod hidroponskog uzgoja jagoda su lisne vaši, grinja (Tetranychus urticae), jagodina grinja (Tarsonemus pallidus), itd. Poznato je da štetočine zapažaju boje. Različite insekte privlače različite boje. Tako npr. vaši i muve privlači žuta boja, osice bela boja, itd. Vešanjem obojenih, lepljivih traka (tzv.vizuelni mamci) znatno se može uticati na broj insekata, pa čak u nekim slučajevima i izbeći korišćenje hemijskih sredstava. Moguće lociranje njihovih žarišta kako bi se sprovelo lokalno tretiranje, a izbeglo tretiranje čitavog zasada.
Trake se vešaju tako da su svojim donjim delom u visini vrha biljke. Premazane su lepilom, insekticidom ili njihovom kombinacijom. Boja ih privlači i oni se zalepe na traku, ili ih insekticid ubije. U suzbijanju insekata koriste se i predatori. Pri korištenju predatora treba voditi računa o vremenu unosa i o uslovima u zaštićenom prostoru, tj. treba im osigurati optimalne uslove za razmnožavanje. Tako se u suzbijanju baštenske grinje koriste različite vrste predatorskih grinja. Najčešće se koristi Phytoseilus persimilis. Ova grinja se najbrže razmnožava pri temperaturi od 15 do 300 C, a vlaga ne sme pasti ispod 60 %. Što znači ako se unese prerano, nema nikakve koristi. Hemijsko tretiranje se u pravilu koristi, ali treba voditi računa o predatorima kao i polinatorima, a koji su uneseni u zaštićeni prostor. Jedna od metoda zaštite od štetočina je i uništavanje korova oko zaštićenog prostora, koji su njihovi česti domaćini i predstavljaju izvor zaraze. Topli i vlažni uslovi kakvi obično prevladavaju u zaštićenom prostoru, pogoduju pojavi različitih bolesti. Najčešće bolesti koje se javljaju kod uzgoja jagoda su dati su u ovom prikazu.
U zaštićenom prostoru moguća je regulisanje temperature i vlažnosti, i na taj način je moguće uticati na sprečavanje neke od bolesti. Osim tretiranja botricidima, indirektna mera suzbijanja sive pliesni je i smanjenje vlage u objektu kao i uklanjanje zaraženih biljnih dijelova, kako bi se sprečilo širenje bolesti na druge zdrave delove biljke i na susedne. Upotrbom fungicida duge karencije (Ronilan), proizvedena jagoda je krupna je i vrlo lepog izgleda, a ukusa na pesticid. Za istu bolest (botritize) postoje prikladniji botriticidi kraće karencije (Teldor).
Za razliku od sive pliesni, pepelnici, koja se obično javlja krajem leta, pogoduje niža relativna vlažnost vazduha. U ovom slučaju indirektna mera suzbijanja, je povećanje vlažnosti vazduha. Preventivna mera u suzbijanju truleži korenovog vrata je zdrav sadni materijal. Prednost hidroponskog uzgoja u sprečavanju širenja ove bolesti je u tome što svaka saksjija ili vreća sa supstratom ima vlastitu kapaljku, kojom prima vodu i hranjiva. Prostorna izolacija biljaka onemogućuje širenje zaraze putem vode.
Korova kod hidroponskog gajenja nema, što znači da nije potrebno koristiti herbicide, što je još jedna od velikih prednosti hidoponskog gajenja jagoda.
Pepelnica jagode javlja se se svuda gde se gaji jagoda kako na otvorenom polju tako i u zaštićenom prostoru.To je pretežno folijarna bolest. Gljiva beličaste boje prekriva list i time se smanjuje fotosinteza, što dovodi do defolijacije biljke. Pruzrokovač (Sphaerotheca macularis) - je obligatni parazit, što znači da preživljava samo u živim organima odnosno na lišću. Listovi se saviju, deformišu prelaze u crvenkasu boju, a plod ukoliko se zarazi ostane mali i nedozreo. Gljiva sporuliše na lišću odakle se odvijaju sekundarne zaraze. Otporne sorte, promajna i ocedna mesta su preventiva za suzbijanje pepelnice jagode.
Siva plesan - (prouzrokovač Botrytis cinerea) - ( Botritioza)je opšti naziv za oboljenje kako povrća tako i voća i cveća koji u pojedinim godinama (2005 npr.) masovno i značajno dovode do propadanja, ponekad i čitave proizvodnje. Obično počinje da se pojavljuje na tek zametnutim plodovima, pa do pune zrelosti, kao i u hladnjačama, odnosno uskladištenim plodovima. Razvija se u uslovima visoke relativne vlažnosti i nižih temperatura u doba vegetacije, sa svojom sivkastom prevlakom na plodu. Za samo 48 sati može dovesti do potpune truleži, kada su plodovi jagode neupotrebljivi. Uglavnom zaraza počinje od donjih plodova bliže zemljištu. Spore se lako prenose vazduhom ili kišom. U zaštićenom prostoru neophodno je provetravanjem obezbediti bolji protok vazduha i time redukovati povećanu vlažnost, kao i ukloniti sve biljne ostatke koji su oboleli od sive plesni kako ne bi dalje širili prouzrokovača.
Antraknoza jagode Antraknoza jagode manifestuje se tamnim smeðim udubljenjima naročito na plodu iako gljiva napada i druge delove biljke kao što su koren, peteljka i cvet. Napadnute biljke zaostaju u porastu. Gljiva Colletotrichum spp. kolonizira list i peteljku, naročito koren u rasadniku, tako da je zdrav sadni materijal jedan od načina da se ova bolest izbegne. Mere suzbijanja su u zasadu jagode, često nisu dovoljno efikasne.
Trulež korijenovog vrata (Phytophthora cactorum) javlja se u umerenim regionima na većim plantažama jagoda, kada je toplo i vlažno vreme. Posebno je izražena na slabo dreniranim zemljištima. Gljiva se razvija na plodu od peteljke prema vrhu ploda i strukture je vlažne truleži.
Boja je smeða do tamno-smeðe do purpurne boje zavisno od stanja zrelosti ploda. Plodovi su gorkog ukusa. Spore ostaju u zemljištu, kada ponovo u kišnim periodu prouzrokuju zarazu.
Nastiranje zemljišta folijom je jedna od metoda prevencije ove bolesti kao i iznalaženje otpornih sorata jagode.
