MORAČ - FOENICULUM VULGARE MlLL.
Morač se uglavnom gaji radi plodova iz kojih se dobija etarsko ulje, mada se negde koristi i kao salata. U ove biljke postoje jednogodišnje i višegodišnje odlike, ali višegodišnje sadrže veću količinu etarskog ulja od jednogodišnjih, pa su značijnije za gajenje. Pored etarskog, u plodovima morača nalazi sejoš 12- 18 % masnog ulja, 4 - 5 % šećera i 16 - 21% belančevina.
Etarsko ulje morača je bezbojno ili malo žućkasto, prijatnog mirisa, blagog ukusa, u početku sladunjavo a docnije nagorko. U etarskom ulju glavni sastojak je anetol (50 - 70%). U medicini se koristi kao sredstvo za popravljanje mirisa, za čajeve i za jačanje apetita. U narodnoj medicini ceo nadzemni deo ove biljke koristi se kao lek protiv bolova i grčeva u stomaku. Plodovi ove bi1jke koriste se i u pekarstvu. Posle odvajanja etarskog ulja, uljane pogače upotrebljavaju se za ishranu stoke kao krepka hrana. Etarsko ulje ove biljke koristi se i u veterini i kozmetičkoj industriji.
Postoje dve odlike ove biljke: jednogodišnja i višegodišnja.
Za gajenje značajnije su višegodišnje odlike morača. Jednogodišnji morač, odlikuje se vretenastim korenom, slabo razgranatim stablom visine do 80 sm. Nasuprot jednogodišnjem, višegodišnji morač ima moćno razvijen vretenast koren, iz kojeg izbija veći broj razgranatih stabljika, visine 1,5 do 2 m. Lišće mu je složeno perasto, jako urezano i usko; donje lišće ima dugačke drške sa širokim rukavcem, dok je srednje i gornje postavljeno na kratkim drškama. Cvetovi su sitni, žute boje, skupljeni u krupne štitolike cvasti. Višegodišnji morač u odnosu na jednogodišnji cveta docnije, a period cvetanja mu je dug, traje od jula do oktobra. Sasvim razumljivo, zbog ovoga i neravnomerno sazreva. Plod morača se sastoji iz dve semenke koje se u višegodišnjeg lako odvajaju.
Gajenje. Iako jednogodišnji morač može da uspeva u vrlo različitim uslovima, najbolje rezultate pokazuje u južnim toplim krajevima. Prema niskim temperaturamaje vrlo osetljiv. Potre-be u svetlosti su mu takoðe velike. Nasuprot jednogidišnjem, višegodišnji morač izdržava mrazeve i do -200 C. Što se tiče zemljišta i jedan i drugi morač mogu uspevati na raličitim zemljištima, izuzev preterano vlažnih, a kao najbolja zemljišta za njih smatraju se duboka i plodna, neutralne reakcije. Jednogodišnji morač treba gajiti plodoredu.
Najbolje rezultate daje posle okopavina, strih žita i jednogodišnjih mahunarki. Višegodišnji morač se gaji van plodoreda. Ova biljka ostaje na istom zemljištu tri do pet godina, a zatim novi zasad treba podići na drugom zemljištu, najbolje na kojem su gajene okopavine.
Pri gajenju i jednog i drugog morača treba posebnu pažnju pokloniti ðubrenju fosfomim i kalijumovim ðubrivima. Zbog toga pri gajenju ove dve biljke treba upotrebljavati kompleksno ðubrivo u kojem preovladaju fosfor i kalijum. Za ovu svrhu od kompleksnih ðubriva podesno je ono u kojem je NPK u odnosu 8 : 24 : 16. Ovo ðubrivo treba upotrebiti u količini 300 - 400 kg/ha. I prihranjivanje useva se vrši na isti način, azotnim ðubrivom u količini od 150 - 200 kg/ha, i to u dva navrata. No, napominje se da višegodišnji morač treba, pošto se posle žetve očisti od ostataka stabljike, još jdanput poðubriti kompleksnim ðubrivom koje sadrži fosfor i kalijum u odnosu 25 : 25, sa 200 kg/ha po hektaru.
I jedan i drugi morač razmnožavaju se semnom direktnom setvom. Jednogodišnji morač se seje u redove na rastojanju 40 - 50 sm, a višegodišnji na 60 - 70 sm izmeðu redova. Seme se seje plitko (2 - 3 sm). Kao najpodesnije vreme za setvu smatra se kraj marta i početak aprila. Za setvu jednog hektara potrebno je semena: jedogodišnjeg morača - oko 20 kg, a višegodišnjeg - oko 15 kg.
Nega se sastoji u valjanju površine posle setve, meðurednom kultivacijom , prihranjivanju i suzbijanju bolesti i štetočina. Valjanjem se ubrzava klijanje semena i nicanje biljaka. Kultivacija se izvodi jedan do dva puta i to mehanizovano. Što se tiče bolesti i jedan i drugi morač napadaju plamenjača i pepeljnica, ali im ne nanose veće štete. Pored toga, pojavljuje se, ali reðe, bolest truležnica korena, a ponekad i vilina kosica. Zaštita od viline kosice vrši se istim preparatima koji se upotrebljavaju i kod lucerke.
Žetva morača vrši se u tehnološkoj zrelosti. No, ovu zrelost je vrlo teško odrediti, jer sazrevanje plodova nastupa vrlo neujednačeno. Kao najpodesnije vreme za žetvu smatra se kad većina plodova počne da prelazi iz zelene u zelenožutu boju. Zato se usev mora češce kontrolisati. Za odreðivanje najpodesnijeg vremena žetve najbolje je da se uzimaju uzorci (probe) i da se stave da se suše. Ako se posle sušenja plodovi jako smežuraju, sa žetvom treba još pričekati. Žetva se obavlja tako što se seku stabla ispod najnižih grana i slažu u rukoveti, ili se kose traktorskom kosačicom. Posle kosidbe stabla se ostavljaju na parceli 4 -6 dana da se suše i da plodovi dozru. Vršidba zrelih plodova obavlja se na običnim vršalicama za žito ili kombajnima. Vršalicu treba podesiti da dobro izdvaja plodove, ali da ih vetar ne nosi u plevu. Po završenoj vršidbi plodove treba dosušiti smeštanjem u suve i promajne prostorije. Sušenje se može obaviti i u sušnicama na temperaturi od 400C. Osušene plodove morača, zatim. treba odmah prodati ili podvrći destilaciji. Prinos plodova po hektaru: u jednogodišnjeg morača kreće se oko 800 kg, a višegodišnjeg 1000 - 2000 kg, što zavisi od starosti zasada, uslova uspevanja i načina gajenja. Prinos etarskog ulja kreće se od 40 - 60 kg/ha.
Sl.1 Biljka morača
KIM - CARUM CARVI L.(Fam. Apiaceae)
Sl. 2 Cvast i seme kima
Ova se biljka gaji radi plodova i etarskog ulja. Sadržaj etarskog ulja u plodovima kreće se 4-6%. Plodovi, odnosno seme kima upotrebljava se u pekarstvu i poslastičarstvu, a etarsko ulje u industriji likera, u parfimeriji i u medicini. Etarsko ulje ove biljke je bezbojno ili bledožuto. Odlikuje se karaketerističnim mirisom, a glavni mu je sastojak karvon. Sadržaj karvona u etarskom ulju kreće se od 53%.
Pored etarskog ulja, plodovi kima sadrže i masno ulje (10-16% ), koje se upotrebljava u industriji sapuna, i oko 18-20% belančevina. Kao divlja biljka, kim raste na planinskim livadama, ali se susreće i pored puteva.
Kim je dvogodišnja biljka. U prvoj godini života stvara samo bokor lišća, a u drugoj iz njega izbijaju uspravna cvetonosna stabla. Lišće je na stablu naizmenično rasporeðeno, a po obliku je trojno perasto. Cvetovi u kima su sitni i složeni u štitastu cvast. Plod je složen i u njemu se nalaze po dve semenke.
Gajenje. Kim uspeva u vrlo različitim uslovima. Stoga se gaji gotovo svuda, naročito u sevenijim krajevima Evrope. Naročito mu godi veća vlažnost vazduha, dok mu suvi i hladni vetrovi nanose znatne štete. Može se gajiti na vrlo različitim zem1jištima, ali mu najbolje odgovaraju rastresita, duboka, umereno vlažna i plodna zemljišta.
Kim ne treba gajiti uzastopno duže vreme na istom zemljištu. Najbolje je ako se ova biljka vraća na isto zemljište tek posle četiri do pet godina. Najbolji predusevi za kim smatraju se ðubrene okopavane.
Obraðivanje zemljišta za kim vrši se obavezno ujesen što ranije i što dublje (25 - 30 sm), i ðubrenje mineralnim dubrivima. Pri gajenju kima veoma je značajno ðubrenje fosfornim dubrivima, jer ona utiču na povećanje količine etarskog ulja u plodovima i na njegov kvalitet. Od mineralnih dubriva, za kim treba upotrebljavati kompleksno dubrivo, u kojem je odnos izmedu NPK kao 7:22:14, u količini 250 - 300 kg/ha. Jednu polovinu ovog ðubriva treba uneti u zemljište pri dubokom oranju, a drugu pri pripremanju zem1jišta za setvu. Pored osnovnog ðubrenja, pri gajenju kima vrši se i ðubrenje u obliku prihranjivanja. Ono se obavlja pri izvoðenju drugog kultiviranja, i to sa oko 100-120 kg/ha. Ðubrivo najpre treba rasturiti izmeðu redova, a zatim prašačima izmešati sa zemljom. Kim se može sejati direktno na stalno mesto, ili razmnožavati rasadom. Bolje je da se razmnožava direktnim sejanjem semena. Setvu treba izvršiti rano u proleće - još u martu. Setva se vrši u redove na rastojanju 30-40 sm izmeðu redova. Za setvu hektara potrebno je 7-8 kg semena. Seme se seje plitko - gotovo na samoj površini, te stoga, da bi se ubrzalo klijanje semena i nicanje biljaka, posle setve površinu njive treba povaljati. No, napominje se da se kim može gajiti tako što se usejava u neki zaštitni usev, najčešce u pivski ječam. Pri gajenju na ovaj način postiže se to da se u prvoj godini sa zasejane površine dobije prinos ječma, jer kim, kao dvogodišnja biljka, plodove donosi tek u drugoj godini.
Nega useva sastoji se u prašenju, plevljenju i prihranjivanju. Prašenje i plevljenje se obavlja na isti način kao i kod drugih useva. O prihranjivanju je bilo govora ranije, samo se ovde napominje, ako se kim gaji kao čist usev, onda pomenute mere nege treba izvesti i u prvoj i u drugoj godini života biljke. Medutim, ako je kim usejan u zaštitni usev, nega se sastoji u primeni istih agrotehničkih mera samo se one izvode pošto se izvrši žetva zaštitnog useva.
Od bolesti, kim napada plamenjaća, a od štetočina-kimov moljac. Pomenuta bolest ne nanosi velike štete kimu. Meðutim, larve kimovog moljca mogu u velikoj meri da oštete usev. Stoga ga treba obavezno uništavati, što se postiže zaprašivanjem useva hemijskim preparatima. Prvo zaprašivanjc useva treba izvršiti čim se primete gusenice ove štetočine u cvastima kima, a drugo za 8-10 dana posle prvog.
KORIJANDER - CORIANDRUM SATIVUM L. Fam. Apiaceae
Korijander se gaji radi plodova u kojima se nalazi etarsko ulje; ono se upotrebljava za izradu kolonjske vode, sapuna, likera i drugih proizvoda. Sadržaj etarskog ulja u plodovima ove biljke kreće se od 0,15 do 0,20%. Glavni sastojak ovog ulja je lineol ili korijandrol. Pored lineola, u etarskom ulju ove biljke nalazi se još pinen, bameal, limonen,. graniol i dr. Plodovi korijandera, pored etarskog ulja, sadrže još 13-15 odsto masnog ulja, 15-18 odsto belančevina i 5-7% mineralnih materija. Etarsko ulje iz plodova ove biljke dobija se destilacijom vodenom parom. Uljane pogače, posle izdvajanja ulja, predstavljaju krepku hranu za domaće životinje. Korijander je jednogodišnja biljka, vretenastog korena i razgranatog stabla. Bočne grane završavaju se cvastima. Pojedinačni cvetovi su sitni, skupljeni u štitolike cvasti, a plodovi su okrugli, sitno žuto smeðe boje. U njima se nalaze po dve semenke. S obzirom na veličinu semena razlikuju se sitnosemeni i krupnosemeni korijander. Sitnosemeni korijander ne treba gajiti, već samo krupnosemeni, jer je rodniji od sitnosemenog. Cvetanje biljaka počinje juna i traje sve do kraja jula. Gajenje. Korijander je biljka skromna u pogledu uslova uspevanja. Može da izdrži mrazeve jačine od 16-180C ispod nule. Što se tiče potreba u vlazi, one su dosta velike. Najveće potrebe za vlagom pokazuju u doba porasta stabla i cvetanja. Potrebe korijandera u zemljištu nisu velike. Može se gajiti na siromašnim zemljištima, ali samo da nisu kisela ili preterano alkalna i zakorovljena. Ipak, najbolje mu odgovaraju duboka i rastresita zemljišta. Ovu bi1jku obavezno treba gajiti u plodoredu i to posle ðubrenih okopavina, a na isto zemljište ne treba je vraćati tri do četiri godine.
Obraðivanje zemljišta - Pri obraðivanju zemljišta naročitu pažnju treba obratiti uništavanju korovskih biljaka. Priprema zemljišta za setvu vrši se u proleće i to što ranije. Ðubri se obično samo miNeralnim ðubrivima, i to poglavito onim koja sadrže samo fosfor i kalijum. Za ovu svrhu najbolje je tipotrebiti kompleksno ðubrivo sastava NPK kao 0 : 15 : 15, u količini 200-250 kg/ha. Polovinu od ove količine ðubriva treba upotrebiti pri dubokom oranju, a drugu pri pripremanju zemljišta za setvu. Za prihranjivanje se primenjuje azotno ðubrivo, u količini 100-120 kg/ha. Prvo prihranjivanje sa polovinom azotnog ðubriva treba izvtiiti sa prvim prašenjem, a drugo - sa drugim.
Korijander se razmnožava semenom, direktnom setvom na stalno mesto. Setva se vrši u redove na rastojanje 40-45 sm red od reda, a seme se seje plitko na 2-3 sm dubine. Setvu treba izvšiiti što ranije u proleće, po mogućstvu u prvoj polovini marta. Za setvu hektara potrebno je 20-25kg semena. Nega useva sastoji se u valjanju zemljišta odmah posle setve, uništavanju pokorice, prašenju, prihranjivanju i suzbijanju biljnih bolesti i štetočina. Valjanje, uništavanje pokorice i prašenje obavija se kao i za druge useve. Što se tiče bolesti, korijander napadaju cerkospora, zatim još gljivice iz rodova Plazmospora, Puccinija i Tumularija. Protiv pomenitih bolesti, pored obaveznog gajenja korijandera u plodoredu, setve zdravog semena, primenjuje se još dezinfekcija semena preparatima za ovu svrhu. Pored pomemitih g1jivica, korijander napada još vilina kosica. Zbog toga ovu biljku ne treba gajiti na zemljištima na kojima su bile lucerka ili crvena detelina zaražene ovim parazitom. Najvažnije štetočine koje najčešće napadaju korijander u skladištu je insekat Stenogobium paniceum L.
Žetva korijandera, pošto neravnomemo cveta pa prema tome i neravnomerno sazreva, vrši se kada plodovi iz zelene boje preðu u žutomrku. Žetva se obično izvodi ručno - košenjem. Ako su u pitanju veće površine, žetva se može vršiti i mehanizovano - kombajnima. Posle kosidbe, usev treba ostaviti na njivi da se osuši i seme dozri, a zatim ga prevući radi vršidbe, što se radi ukoliko žetva nije obavljena kombajnom, na vršalicama za žito. Ovršene plodove treba smestiti na suvom i hladnom mestu i čuvati ih do prodaje. Prinos korijandera kreće se 10001500 kg/ha plodova.
.gif)
Sl. 3 Seme korijandera
MIROÐIJA - ANETHUM GRAVEOLENS L. Fam. Apiaceae
Miroðija se gaji poglavito kao biljka za začin koji se koristi u domaćinstvu i konzervnoj industriji, zbog svog specifičnog mirisa.
Ali se ona upotrebljava i kao čaj koji potpomaže lučenje mleka, pojačava znojenje i protiv grčeva u stomaku. Od ove biljke se koristi nadzemni deo cvet i plodovi. U svima svojim nadzemnim delovima sadrži etarsko ulje (u stablima i lišću oko 0,5%, a u plodovima 3 - 4%). U suvom stanju sadržaj ulja je nešto veci - 1,5 - 2,5 %. Glavni sastojak u etarskom ulju je karvon (40 - 70%). Pored karvona, sadrži još i limonen i feladren. Pored etarskog ulja, u plodovima se nalaze još masno ulje (14 - 16%) i belančevine. Pošto se destilacijom izdvoji ulje, ostaci (uljane pogače) predstavljaju krepku krmu za domaće životinje.
Miroðija je jednogodišnja zeljasta biljka, koja se odlikuje slabo razvijenim vretenastim i plitkim korenom. Stablo joj je uspravno, razgranato i izbrazdano. Lišce joj je različitog oblika na pojedinim delovima stabla. Listovi u donjem stablu su krupniji, a u gomjem sitniji. Inače, oni su višestruko perasto deljeni. Listovi su u vrhu stabla i bočnih strana končasti. Cvetovi su sitni, skupljeni u štitolike cvasti, koje izbijaju u vrhu stabla i bočnih grana. Oni su žute boje ili žutozelenkaste. Plod je jajolikog oblika. U njemu se nalaze po dve semenke. Cvetanje ove biljke traje dugo i neujednačeno, a isto tako i sazrevanje plodova.
Gajenje
Mirodija se može gajiti u vrlo različitim uslovima, ali joj najbolje odgovara umereno toplo i umereno vlažno podneblje. Jedino joj ne odgovamju podvodna i kisela zemljišta, kao i teška i zbijena. Najpodesnija zemljišta za miroðiju su duboka i plodna baštenska zemljišta.
Mirodjiju treba obavezno gajiti u plodoredu. Najbolji predusevi za ovu biljku su jednogodišnje mahunarke i ðubrene okopavine. Lucerka i crvena detelina nisu dobri predusevi za miroðiju. Ona se može uspešno gajiti i kao postni usev, posle berbe ranog povrća i drugih ranih useva, ali je u tome slučaju u suvim krajevima treba gajiti uz navodnjavanje.
Obrada zemljišta. Pri obradivanju zemljišta treba posebnu pažnju pokloniti uništavanju korovskih biijaka.
Ðubrenje zemljišta za ovu bijku je neophodno, jer ona daje veliku količinu nadzemne mase, a koren joj je slabe usisne moći. Na zemljištima koja su za prethodne useve ðubrena stajskim dubrivom, za ðubrenje treba pod miroðijom upotrebiti samo minerano ðubrivo. Meðutim, ako to nije slučaj, onda se ðubrenje možc vršiti i stajskim ðubrivom, ali u manjoj količini - sa oko 20 1onalha. Pored toga, stajsko dubrivo treba da je u što zgorelijem stanju. Od mineralnih ðubriva treba upotrebljavati uglavnom kompleksno ðubrivo u odnosu NPK kao 15 : 15: 15 u količini od 300 - 350 kg/ha. Ukoliko se vrši ðubrenje i stajskim ðubrivom, onda ovu količinu kompleksnog ðubriva treba smanjiti na polovinu. Pored osnovnog i predsetvenog ðubrenja, vrši se i prihranjivanje i to sa azotnim dubrivom, u količini od 200 - 250 kg/ha. Jednu polovinu ove količine treba primeniti pred prvu kultivaciju, a drugu - pred drugo.
.gif)
Miroðija se razmnožava semenom direktnom setvom. Seje se u neprekidne redove na razmaku 20 - 40 sm izmeðu redova. Za setvu hektara potrebno je 8 - 12 kg semena. Seme se seje plitko na 2 - 3 sm dubine. Setvu treba obaviti polovinom aprila. Ako se miroðija gaji kao postrni usev, treba je posejati odmah posle žetve prethodnog useva. Negovanje miroðije se obavlja na isti način kao i negovanje korijandera. Što se tiče bolesti, miroðiju napada najčešce rða, a od štetočina lisna vaš. No rða joj ne nanosi veće štete, a protiv lisne vaši upotrebljavaju se hemijska sredstva.
Žetva miroðije radi korišćenja celokupne nadzemne mase vrši se kad se zametnu plodovi u centralnom (središnom) štitu. U ovo vreme stabljike su potpuno zelene, a prizemno lišće počinje da opada. Žetva se vrši košenjem biljaka na visinu 10 sm od zemlje. Pokošenu masu treba osušiti, što se postiže rasporeðivanjem u tankom sloju u promajnim i zasenjenim prostorijama. Sušenje traje 4 - 6 dana. Sušenje u sušnicama vrši se na temperaturi od 400C.
Pri sušenju treba voditi računa da se osušenoj masi sačuva zelena boja. Osušena miroðija može se za tržište pripremiti i ukišeljenja u buradima - pulpiranjem. Žetvu miroðije za proizvodnju etarskog ulja treba izvršiti u ono vreme kada - veći deo plodova počinje da prelazi iz zelene u žutosmedu boju. Žetva se vrši običo kosačicama. Za proizvodnju semena miroðiju treba žnjeti kada se seme nalazi pri kraju žute zrelosti. Docnije žetvu ne treba vršiti, jer se seme lako osipa. Iz istih razloga žetvu treba obavljati ručno. Požnjeven usev povezuje se u snopiće koje treba odmah preneti u suve prostorije radi sazrevanja semena.
Vršidba se obavlja na vršalicama pri čemu ove treba podesiti da dobro čiste seme, ali da ga vazdušna struja ne nosi u plevu. Ovršeno seme se čuva u suvim i hladnim prostorijama. Etarsko ulje iz plodova ove biljke dobija se destilacijom, a isto tako i iz nadzemne mase. Plodove miroðije za destilaciju treba prethodno samleti. Prinos mirodije po hektaru iznosi: 10 - 15000 kg sirove mase ili 2000 - 4000 kg suve; 800 -1300 kg semena; 50 -70 kg etskog ulja (iz nadzemne mase) ili 23 - 50k:g ovog ulja iz plodova.
