Bichon Frise - Kovrdžavi bišon

Njegov èist, beo izgled i besprekorno ponašanje i u najfinijem društvu, ukazuju da je to pas koji voli miran ðivot. Ipak, Bichon Frise je nešto više od suverenog pratioca. Niko ne moðe taèno da kaðe koliko je staro poreklo ove rase. Ipak, zna se da njegovi preci potièu iz 15. veka. To je dakle, prastara rasa, èije ime govori o njenom poreklu. Rasa je verovatno nastala mešanjem maltezera i malih Barbea (u Francuskoj nazivani Barbichon- slatki mali Barbe). Španski moreplovci doneli su sa sobom Bichon Teneriffe (tako su se tada još zvali) poèetkom 15. veka na Kanarska ostrva da bi ih tamo uzgajali i prodavali španskim i italijanskim plemiæima. Francuski vojnici su mnogo ovih malih pasa doneli kuæi kao ratni plen. I uskoro je on postao dvorski pas. Fransoa I uveo je Bišone na evropske dvorove.

Najomiljeniji i najpoznatiji postaje za vreme vladavine Anrija III 1574. godine. Ovom dragom psiæu nije bilo teško da osvoji srca francuskih dama renesanse.
Poklanjana mu je bila sva pažnja, bio je razmažen, ukrašavan mašnicama i trakama i tako je postao luksuzan pas i pas za držanje u krilu. U tom periodu dobio je ime koje ima i danas - Bichon a poil frise (Bichon - bichoner = francuski razmaziti, a poil = odlakan i frise = kovrdžav).
Na portretu Nelly O Brien koji je sredinom 18. veka naslikao Sir Joshua Reynolds, veoma dobro se vidi da je Bišon veæ tada bio šišan. Za vreme Napoleonovih ratova, dame su putovale u pratnji francuske vojske po Evropi, a sa njima i ovi mali psi. Tako su Bišona upoznali i graðanski krugovi. Ipak, dugo mu je trebalo da dobije standard i da ga priznaju. Standard je odreðen 1933. godine, a godinu i po dana kasnije uveden je u rodovnik francuskog kinološkog saveza.
U Nemaèku je uvezeno dva primerka ove rase tek 1955. godine i bili su pogrešno upisani kao bolonjezeri. Tek 1980. godine upisano je u nemaèke knjige pravo ime rase - Bišon frise. Sreæom, ovi beli mališani nikada nisu bila moderna rasa. Možda su baš zbog toga ostali tako otporni i zdravi, sa èvrstim i nepromenjenim karakterom.
On je vrlo ugodan pratilac, ima ujednaèen karakter, nije brbljivac i veoma je inteligentan. To je mali, ali snažan i zdrav pas, sa puno šarma. Igranje je za njega isto tako važno kao i maženje. Ali, najvažnije je za jednog bišona da živi zajedno sa porodicom u èiju svakodnevicu se brzo uklapa.
Ovaj mali pas za pratnju ne traži kuæu sa dvorištem, on nalazi mesta èak i u najmanjem apartmanu. Ali, onda je obavezna svakodnevna šetnja. Ko želi da ima psa kojeg æe samo držati u krilu, ne treba da uzima Bišona.

Mališa je suviše inteligentan, voli da se igra sa vlasnikom, da uèi, da jurca i da se mazi, a ako nije tako, on je duhovno bolestan. Jako voli vodu, pa treba paziti na njega dok se šeta, jer reku, potok ili baru æe brzo spaziti i pre nego što se okrenete - biæe u vodi. Ne možete ni zamisliti koliko je temperamentan dok ga ne vidite kako u šetnji drži korak sa velikim psima.
Ali, on taèno zna na kom mestu kako treba da se ponaša. U hotelu ili restoranu æe ponovo postati mala maca. To ne treba da mu se govori, veæ on taèno zna šta treba da radi da bi ugodio svojim vlasnicima. Èesto on bolje njih razume nego oni njega. Svoj prostor veoma dobro èuva i laje èim se neko pojavi ispred vrata. Svakog posetioca srdaèno pozdravlja, èim se vrata otvore, jer pre svega želi da se igra, ali u prvim minutima nikada ne deluje nametljivo. Kad se svi pozdrave, opet æe leæi na svoje mesto ili u krilo posetioca, ako je to neko njemu drag i prepustiæe se maženju.

Nije teško vaspitavati ga ako se to dosledno sprovodi. To znaèi, ko ne želi da Bišon vuèe i žvaæe cipele unaokolo, to ne sme da mu dozvoli nikada, ni dok je štene, ma koliko on ljupko izgledao.
Bišon je vrlo radoznao, sve ga interesuje i strastvene je i razigrane prirode. Verovatno se zbog toga veoma dobro razume sa decom. Voli pre svega da jurca, ali kad mu to dosadi, otmeno se povlaèi. Nikada ne reaguje agresivno niti ljutito. Naravno, da roditelji treba da objasne deci da Bišon ne može neprestalno da se igra i da mu je potreban i odmor. Koliko je lak za vaspitavanje, toliko je teško održavati njegovu dlaku. Veæ kao štene, potrebno ga je èetkati svaka dva dana èak i onda kada se misli kako to nije potrebno. U dosledno vaspitanje spada i stvaranje efekta navike. Zato æe èetkanje kasnije doživljavati kao nešto prijatno. Oko sedmog meseca æete primetiti kako mu se dlaka brzo uæeba. U tom periodu koji moðe da traje više meseci, treba ga èetkati svaki dan. Tada nega uopšte neæe biti problem. Kupati ga treba retko, jer on nema tipièan pseæi miris, èak ni kada je mokar. Ali, prljav æe biti, kao i svaki drugi pas, posebno ako živi u gradu. Pre kupanja ga treba dobro isèetkati. U krznu ne sme da bude ni jedan èvor. Jer, ako ga uæebanog stavite u vodu, èvorovi æe postati još èvršæi. Tu ne može da pomogne nikakav šampon.
Kritièna mesta su iza ušiju, na bradi i nogama. Na takva mesta treba staviti bebi puder i rasèešljti ih èešljem. Ne treba ga šišati kao pudlu - što mnogi rade. Iako bišon po standardu treba da ima dugu dlaku, ukoliko ne odlazi na izložbe, najbolje ga je ošišati. To je prednost za jednog aktivnog psa i leti i zimi, jer Bishon frise je pravi pas prirode.