SVETSKO PRVENSTVO U RADU ZA SLUŽBENE PSE
TORINO

0d 06. do 09. septembra 2007. u Torinu je održano prvenstvo sveta u radu službenih pasa po programu IPO3. Na ovom prvenstvu taakmièili su se najbolje obuèeni psi svih rasa, njihovi treneri i vodièi iz 29 zemalja sveta.
Prvo mesto osvojio je takmièar iz Amerike bugarskog porekla Ivan Balabanov sa psom rase malinoa Quenny Ot Vitosha, mužjakom starim nepunih šest godina iz odgajivaènice Ot Vitosha Malinois. Qenny je sin Turcodos-a van de Duvetorre i vodi poreklo od belgijskih radnih malinoa. Ivan je sa ovim psom osvojio ove godine u Francuskoj 1. mesto na svetskom prvenstvu u radu belgijskih ovèara. Drugo mesto je uzeo èeški takmièar Martin Pejša sa èetvorogodišnjim crnim nemaèkim ovèarom Lord Z Lipin, 3. mesto je osvojio austrijanac Friedrich Steiner sa psom rase malinoa Aladin von der Grafschaft Helfenstein, sinom èuvenog Klemm-a vom Roten Falken, pas koji uskoro puni osam godina, 2004 godine u Austriji je pobedio na prvenstvu sveta za belgijske ovèare.
Od 108 takmièara kvalifikovalo se 70. Za kvalifikaciju je potrebno da u sve tri discipline takmièar od maksimalnih 100 poena osvoji makar 70 ili više. Veæina od onih koji se nisu kvalifikovali za dalje rangiranje prema bodovima, poene su izgubili u disciplini A - rad psa na praæenju traga, najtežoj disciplini. U ovom delu ispita pas treba precizno da prati trag stariji više od sat vremena koji je ostavilo nepoznato lice, a pri tom je trag, radi otežavanja praæenja pre polaska psa pregazilo drugo nepoznato lice. Pas u toku praæenja ne sme da skrene sa traga, ne sme da krene za pogrešnim tragom, a na tragu treba da pronaðe predmete koje je odbacilo lice u begu èiji trag prati.
Ako se izraèuna prosek svih ocena koje su ovi vrhunski obuèeni psi iz celog sveta dobijali pojedinaèno iz svojih “školskih predmeta”, vidi se da je njihova poslušnost ocenjena proseèno sa 85 poena, odbrana i napad sa 79, a tragaèki deo sa samo 66 poena. Može se reæi da se ovih 108 pseæih vitezova, kada bi nastupali kao tim, ne bi kvalifikovalo jer svi zajedno nemaju proseènu ocenu veæu od 70 u svim disciplinama. Kada se to desi deci u školi da veæina u razredu dobije negativnu ocenu, obièno je potrebno preispitati metodologiju uèenja ili kriterijum ocenjivanja. Ako bismo na taj naèin gledali, možda je vreme da se i u ovom sportu razmisli o promeni procedure takmièenja.
Mnogo pasa koji su vrhunski u poslušnosti i obrani i napadu nisu vrednovani odgovarajuæe jer nisu dobri tragaèi. Takodje i obrnuto, odlièni tragaèi èiji je rad na praæenju i otkrivanju pravo èudo nisu istovremeno atraktivni u vežbama poslušnosti niti žestoki u akciji napada. Psi koji prate više sati star trag i pri svim vremenskim uslovima pronalaze najsitnije i najskrivenije predmete na tragu i mirno ih markiraju, moraju imati mirniji temperament i dobru koncentraciju.
Iako je ovo takmièenje otvoreno za sve rasne pse, odnosno mogu da se takmièe psi svih rasa (jedini uslov je da su eksterijerno pozitivno ocenjeni i da im je visina preko 45cm), u Torinu su nastupili predstavnici samo tri rase: nastupilo je 59 nemaèkih ovèara, 47 belgijskih ovèara - malinoa i 2 erdel terijera.
Prošle godine u Sloveniji meðu apsolutno brojèano dominantnim malinoama i nemaèkim ovèarima, pojavila su se samo èetiri psa drugih rasa (veliki šnaucer, erdel terijer, rottweiler i doberman). 2005. godine u Bredi u Holandiji osim malinoa i nemaèkih ovèara takmièili su se jedan erdel i jedan veliki šnaucer. 2003. godine u Belgiji sve ostale rase u dresuri je predstavljao samo jedan veliki šnaucer. Nemaèka 2002 - samo jedan doberman itd. Ovako oèigledna superiornost ove dve rase kada je u pitanju lakoæa u obuci predstavlja pouku kako treba pristupiti odgoju i selekciji unutar rase da bi se dobio upotrebljiv pas.

Zanimljivo je da se meðu ovim psima nalazi mnogo onih kojima nisu poznati svi preci iz porodiènog stabla, nisu izvoðeni na izložbe. Mnogi psi su visinom iznad dozvoljene granice, nepravilno nose rep ili uši ili imaju neke druge eksterijerne nedostatke što oèigledno ne zabrinjava ni njihove trenere, ni publiku, niti sudije, a pogotovo ne njih same. Vrlo su veseli, vredni, zdravi i sreæni, u fizièkom smislu fascininantno sposobni, inteligentni, jedva èekaju da doðu na red da izvršavaju razne složene zadatke, èini se da im je najteže da se suzdrže i da ne krenu pre komande.
Ovo govori o razlièitom naèinu razmišljanja u radnoj kinologiji u odnosu na izložbenu. Pošto je kod nas izložbena kinologija neuporedivo zastupljenija od radne, verovatno da smo se mi pitali, ne bi mnogi od ovih pasa ni izašli na takmièenje.

Ako bi se merio uspeh po rasama, prosek ocena za malinoe od 68 (rad na tragu), 85 (poslušnost) i 80 (odbrana i napad) u odnosu na nemaèke ovcare 64 - 85 - 77 pokazuje da su malinoe bili bolji u radu na tragu i odbrani i napadu (discipline A i C) dok su u poslušnosti bili podjednaki.
Takmièenje se odvijalo na stadionu za laku atletiku Primo Nebiolo praktièno u centru grada u jednom od najlepših parkova Torina. Okružen drveæem sa svih strana i pregledan sa tribina obezbedio je izuzetno prijatnu atmosferu. Obzirom da se ovakva takmièenja odvijaju najèešæe na sporednim sportskim objektima, ovo je iznenadilo i uticalo pozitivno na dobru atmosferu i na dobru poseæenost publike.
Publika je pozdravaljala svaku dobru akciju ili simpatièan detalj u ponašanju i radu vodièa ili psa bez obzira na to da li je to savršeno taèno prema programu i da li se visoko boduje. Sudije je zanimala preciznost, a publika je uživala u atraktivnim akcijama.
Jedina neprijatnost sa ovog takmièenja je što su organizatori morali više puta da prozivaju preko mikrofona pojedine poštovaoce ovog sporta da iskontrolišu automobile u kojima su ostavili svoje ljubimce, da li se nalaze u hladu. Nakon više poziva policija Torina je pripretila da ce poèeti da odnosi kola koja se nalaze na suncu ukoliko su u njima psi. Kad je došlo u pitanje da se plati kazna za parkiranje i šlep služba, tek su se tada izvesni kinolozi setili svojih pasa.
Prvi deo obeležen kao disciplina A - praæenje traga, sudio je sudija Jaroslav Hodek iz Èeske, drugi deo (disciplina B), odnosno vežbe iz posušnosti sudio je Danac Svolgaard Nielsen, a treæi deo (disciplina C), odnosno vežbe odbrane i napada sudio je Francuz Jean Bruna.
Nažalost niko od naših predstavnika nije uèestvovao na ovom takmièenju ove kao i niz prethodnih godina. Sledeæe takmièenje je u Belgiji 2008., zatim u Austriji 2009., pa 2010. u Finskoj. Nadamo se da æe Srbija imati takmièare na nekom od ovih narednih takmièenja.
Osim što se nadamo, mogli bi nekad i da kupimo loz!