Rizično je prvi put pustiti psa sa povodnika. Ali, kako da inače nauči da ostane u blizini vlasnika ili da ide pored njega bez povodnika, ako to ne isproba? Isto tako je rizično kada prvi put sretnete mešoviti čopor pasa, pa oklevate da pustite među njih svog psa. Zato što niste sigurni kako će se on ponašati. Ali ni vlasnik nikad to neće saznati ako nikad ne rizikuje da pusti psa van svog uticaja. Psi treba sami da stiču iskustva. Naši zaštitnički instikti često su prejaki pre svega za mlade, nove, nežne, male i plašljive pse. Mi ne želimo da ih poštedimo samo od nesreće, već želimo i da ih sprečimo da naprave nešto pogrešno i zato mi mislimo umesto njih. A kao životinje spremne na prilagođavanje, ta bića se i ponašaju prema našim očekivanjima: odmah se zaustave ako padne povodnik ili ako odu predaleko od vlasnika.
Psi uče da stiču samostalnost u svakodnevnom životu. U nepoznatom čoporu se ponašaju kao podređeni ili reže sa nakostrešenom dlakom na pse koji mu se približavaju. To je đavolji krug u kome vlasnik reaguje zbog sigurnosti, a pas još više gubi volju za samostalnim postupcima. Vlasnik koji tako izigrava majku ili oca svom psu, mora sam sebe da preispita.
Potrebno je da napravi spisak, u glavi ili na papiru, svih vrednih osobina svog psa. Kako je npr. prepoznao po načinu zvona ko dolazi u kuću, kako je sigurno pronašao lopticu zakopanu duboko u snegu i kako tačno zna da će baš sad ići u šetnju. Ima bezbroj sitnica svaki dan koje govore koliko je pas inteligentan, sposoban da uči samostalan. To treba usvojiti, potisnuti svoje sumnje i svakim danom postati popustljiviji. Tako ćete se sve više diviti svome psu i oboje ćete imati život oslobođen strahova.
