Dolaskom novog šteneta u kuću javljaju se razna pitanja: od onih u vezi sa higijenom, spavanjem, ishranom, do onih koje potrebe ima jedno štene. Naravno, pored potrebe za igrom, štene treba i da se odmara, da miruje. Predugo trajanje igre više može da šteti razvoju šteneta, nego što će da mu koristi. Štene ima urođenu potrebu za pravilima, za zabranama u novoj zajednici. Od velike radosti često zaboravljamo da je štenetu potrebno vreme za izgradnju i učvršćivanje poverljivih odnosa. Mladi treba da nauče da se na podsticaj odraslih ponašaju smireno. A to uče već od majke. Ima neumorne i nemirne štenadi koja su stalno u akciji: trče, skaču, grebu, ujedaju. Tu je potrebna odgovarajuća reakcija vlasnika koja će da nauči štene da se smiri. Ne treba ga hvatati za potiljak već pomoću nežnosti i maženja, treba dati obrt trenutnoj situaciji. Vlasnik treba da sedne pored šteneta na pod, stavi ga između nogu i mazi ga. Ako je moguće, pažljivo ga okrene na leđa i češka ga po vratu. Milovanje i reči pohvale kao nagrada dovode do smirivanje situacije.
Preplašenu štenad nikada ne treba silom okretati na leđa. U određenim okolnostima štene može da se opusti samo ležeći bočno pored vlasnika. Najvažnije je da svaki vlasnik nauči da sa štenetom postupa blago, ali čvrsto i da postavlja granice njegovom ponašanju. Svejedno je koliko nešto traje, završetak određuje čovek. Neko će se pitati čemu sve to. Razloga je mnogo: nekada će biti potrebno izvaditi krpelja, očistiti i pregledati uši, iščetkati ga, a tako će naučiti da bude miran i na pregledu kod veterinara. Drugi razlog je što se takvim ponašanjem pospešuje poverenje između čoveka i psa. Štene je naviklo na slične vežbe: već u prvim danima po rođenju majka ga je masirala jezikom dok je ono ležalo na leđima kako bi mu pospešila probavu. Ono leži opušteno, prepušta se majci sa poverenjem, a kasnije doživljava lekciju odraslog člana čopora.
