Svako želi da ima dobro vaspitanog psa, ali put do toga nije uvek lak. Pas ne treba da bude kao čovek, ali vaspitanje je za svakog psa jednako važno kao i za našu decu. Nevaspitan pas je teret vlasniku, okolina je nezadovoljna, a i on sam je nesrećan. Svako ima psa kakvog zaslužuje. Za vaspitanje psa potrebno je mnogo ljubavi, strpljenja, poznavanja načina ponašanja, sposobnosti prilagođavanja. Vaspitanje treba da je dosledno i prilagođeno psu kao vođi čopora. Svaki pas želi da sluša svog vlasnika, često se trudi da svojim ponašanjem osvoji njegovu naklonost, ali često uz samovolju i tvrdoglavost. Pas nije mašina, on je živo biće sa sopstvenim nagonima i što zavisi od rase - znatnom porcijom tvrdoglavosti. Unutar jedne rase postoje individualne razlike između štenadi iz istog legla. Vaspitač i to mora da uzme u obzir.
Nije svaki pas za svakoga. Preduslov za harmoničan zajednički život je slaganje karaktera. Otvoren, aktivan čovek neće biti zadovoljan sa labilnim, nepoverljivim psom, dok mirna zatvorena žena nikada ne može postati nadmoćan vođa čopora svom divljem, temperamentnom psu. Svaki pas, čak i najtvrdoglaviji patuljasti šnaucer, može dobro da se vaspita, samo je različit utrošak vremena. Osnovno je da se dobro razmisli pre kupovine samog psa, jer se uglavnom radi o psima koji su krajnje aktivni, temperamentni i traže mnogo kretanja i posvećenosti.
Ponekad se izdržljivost stavlja na probu ako se želi raditi na vaspitanju bez prinudnih metoda. Pas može da se obuči da postane dobar pratilac svome vlasniku, ali češće čovek želi da dobije dobrog kućnog psa. Oprezno! Antiautoritativno vaspitanje ne sme da se zameni sa odrastanjem životinje bez reda. Previše slobode je štetno. Od kućnog psa se traži da veliku nuždu vrši na za to određenom mestu, da je poslušan u kući, dvorištu i na ulici, po potrebi da trči pored bicikla, da brani svog vodiča ili predmete koji mu pripadaju.
Zavisi od svakog vlasnika šta će da zahteva od svog psa i koliko daleko želi da dogura sa obukom. Svi uglavnom žele da pas ume da se ponaša sa ili bez povodnika. Za takve pse su potrebni sasvim drugi kriterijumi od onih za specijalizovane sportske pse. Ali, kućnim ljubimcima nikad ne smemo dozvoliti punu slobodu. Možda zvuči besmisleno, ali baš ovaj pas, niži po rangu, oseća se dobro tek kada oseti strogo vođenje svoga vlasnika. Ta strogost mu kao životinji čopora daje osećaj sigurnosti i zaštićenosti. Moj snažni gospodar drži dalje od mene sve moje neprijatelje.
Vlasnici koji pažljivo posmatraju svoje životinje znaju da pas u slučaju opasnosti nikad neće potražiti one osobe koje se sa njim najčešće igraju ili maze, već onu čijoj strogoj ruci se najradije povinuju. Važno je da se tačno zna kada i gde može suviše slobode da šteti samoj životinji ili njenoj okolini.
Za one vlasnike koji nabavljaju psa isključivo za svoje lično zadovoljstvo, ipak postoje određena pravila koja će im olakšati vaspitanje i život sa psom. Pogledajmo koji je to čovek gazda u svojoj kući:
- Što pas sme, odnosno ne sme, utvrđuje se istog dana kada dolazi u kuću.
-Sve komande i naredbe se saopštavaju kratko i jasno. Besmislene su učtive forme kao: DOĐI MOLIM TE ili SEDI OVDE MOLIM. Bolje je naređivati sa SEDI! ili DOĐI!
-Pohvala je uvek važnija od kritike. Ako je mali četvoronožac uradio nešto dobro, dobiće pohvalu povezanu sa milovanjem. Znaće tačno po tonu glasa o čemu se radi. Stalna grdnja ga zatupljuje.
-Ponekad je potrebna oštrija kazna. Ali, nikada rukom ili povodnikom. To dvoje treba da mu donosi samo ugodnosti. Presavijene novine će dobro poslužiti zato što šuškaju.
Napori oko održavanja čistoće u sobi počinju u trenutku stupanja šteneta u naš život. Prvi počeci zajedničkog života su najvažniji deo vaspitanja šteneta u kojima se odstranjuju neželjeni uticaji. Određeni red treba da se zna u svim segmentima svakodnevnog života: čistoća, obroci, izvođenje, odmor. Glavna zapovest u ovom periodu glasi: ono što ne želimo da radi odrastao pas, nikako ne smemo dozvoliti štenetu. Potrebe novog stanovnika kuće su male. Prvo treba da se prilagodi odvajanju od majke i braće i sestara u jednom uglavnom skučenom prostoru. U tome će više uspeti ako mu se postavlja što manje zahteva.
Osnovni odgoj šteneta ima samo jedan cilj: Red! A sastoji se od redovnog hranjenja, navike na sopstvenu činiju uvek na istom mestu kao i od stroge zabrane da moljaka i prosi. Ako dolaze gosti, najbolje je da se štene zatvori u posebnu prostoriju. Cesto je teže uticati na ponašanje drugih ljudi nego na ono malog psa.
