Njegovo zanimanje je pratilac lovaca, omiljen je i kao kućni pas, ali na žalost, još se suviše često na njemu vrše eksperimenti. Uprkos njegovom praktičnom formatu i izraženoj dobrodušnosti, bigl ipak nije pas za svakoga. Skoro svako dete zna da je Snoopy lik iz stripa - bigl. Ljudi ga baš često ne prepoznaju, a njegove štence često zamenjuju sa basetom. Ime Beagle se prvi put pominje 1475. godine. U početku se to ime odnosilo na male lovačke pse, bez obzira koje rase oni bili. Jer svi pojmovi znače - malen (staroengleski Begle, ili keltski beag ili starofrancuski beigh). Poreklo rase nije baš sasvim razjašnjeno. Neki tvrde da potiče od antičkih, grčkih goniča, koji su najpre stigli u Rim, a odatle u Englesku. Drugi smatraju da su ih u Englesku doneli Normani, pa prema tome mešani su sa Southern Hounds iz južne Francuske. Od njih treba da imaju dobar njuh i veliku lovačku strast. Treći smatraju da im je potencijalni predak stari engleski pas za lov u čoporu Talbot, belo izdanje psa Sv. Huberta.
Bigl je najmanja vrsta goniča. Više vekova unazad, ovi psi su se jako razlikovali od oblasti do oblasti. Pored teških pasa koji su ličili na baseta i brzih lakih primeraka, bilo je i oštrodlakih tipova. Ukrštani sa foksterijerima bili su posebno oštri i korišćeni su za lov na lisice i jazavce. I veličina im je bila različita - između 30 i 42 cm. Većina biglova je već tada imala poznatu trikolor boju, a bilo je i skoro belih primeraka. Kao psi za lov u čotoru (hajkači) bigl je postao popularan tek oko 1800. godine, pošto je tada i bogato englesko građanstvo, a ne samo plemići, bilo u mogućnosti da sebi priušti lovačke hajke. Na jedinstven izgled bigla uticao je Engleski bigl klub kao i na donošenje standarda 1890. godine.
Danas je bigl uglavnom poznat samo kao kućni pas. Nažalost, njegova dobra podnošljivost drugih pasa i njegova dobra narav, doneli su mu lošu sudbinu. Danas je to pas koji se najčešće koristi u laboratorijama za eksperimente.
Ova rasa je veoma pokretna, voli promene, sportove za pse, trčanje za biciklom i duge šetnje. Ako mu to nije omogućeno, može da postane mrzovoljan i neuravnotežen, iako je mali rastom, ne treba ga držati zatvorenog u stanu. Ne voli da bude sam, jer je to pas odgajan za lov u čoporu, a zbog toga je pogodan i kao drugi pas u kući. Porodica ne može da mu bude dovoljno velika.
Bezgranično voli decu, čak se odlično slaže i sa ostalim domaćim životinjama.
Obuka bigla nije tako jednostavna, lako brzo i lako uči, vrlo često pokazuje tvrdoglavost. Tvrdom obukom se ne postiže mnogo, ali se pohvalama i nagradama može dosta toga postići. On stalno pokušava da svojim šarmom gazdu mota oko malog prsta. Zato nije za popustljive ljude. U njegovom vaspitanju je potrebna izvesna strogost, pre svega doslednost, inače će sa gazdom raditi šta mu je volja. Zbog jako izraženog lovačkog nagona ne treba ga puštati da svuda slobodno trči. Zato bi najbolje bilo da u samom startu završi neku dobru školu za pse. Vlasnik bigla treba da ima stvarno dobre nerve, jer ne postoji ništa šta sa biglom ne može da se doživi. U trenutku će nestati i vlasniku jedino preostaje samo da čeka. Tako je i sa njegovim stalnim, enormnim apetitom. U momentu će preći preko stolova i klupa, isprazniće korpe za papir ili će pregledati torbe.
U vreme slobodnog trčanja ne mame ga samo zečevi, već i gomila komposta može da bude jako privlačna. Ukratko, bigl živi prema motu da sve što je za jelo, treba da se proba. Nažalost, postoji opasnost od trovanja. Zato ga stalno treba držati na oku. Sklon je gojenju što može da izazove lenjost atipičnu za bigla, a time i zdravstvene probleme. Inače, ova rasa je otporna i dugovečna. Zbog kratke dlake, jednostavno se neguje, jedino što relativno duge i preklopljene uši treba redovno čistiti. Osim toga, neki od njih su skloni pojavi suzenja očiju. Dakle, temperamentnog bigla treba da drže ljudi koji imaju dovoljno vremena, volje, doslednosti, ali i humora.
Bigl se i danas u Engleskoj vodi u lov na zečeve ili kuniče i to u čoporu. Čopor može da se sastoji od 40 ili više pasa koji treba da su iste veličine i boje. Svi biglovi tipično laju i tako obaveštavaju lovca o tragu koji prate. U nekim predelima ovaj mali četvoronožac pomaže i u lovu na leteću divljač. Osim toga, koristi se i kao brak gonič, a zajedno sa hrtovima u hajci na zečeve. U Americi preveliki primerci bigla idu u lov na rakune i lisice. U Nemačkoj se bigl dokazao i kao krvoslednik.
STANDARD, Engleska
Opšti izgled: Robustan, kompaktan pas, odaje utisak kvaliteta, ne deluje brzo.
Karakteristike: Veseo pas čija je narav okrenuta ka lovu, pre svega zeca čiji trag prati. Odvažan, živahan, sa ustrajnošću i dolaženjem do cilja. Bistar, inteligentan i uravnotežene naravi.
Narav: Ljubak i bistar, bez znakova ujedljivosti ili plašljivosti. Glava i lobanja: Srednje dužine, snažna, bez grubosti, finija kod ženki, bez namrgođenog čela i nabora na glavi. Gornji deo glave je blago zaobljen, srednje širok, sa blago izraženom potiljnom kosti. Nosna pečurka široka, prvenstveno crna, ipak je kod svetlijih pasa dozvoljeno odstupanje u pigmentu. Dobro otvorene nozdrve.
Oči: Tamno braon ili boje lešnika. Prilično velike, niti upale niti napolje isturene, postavljene prilično daleko jedno od drugog sa ljupkim, privlačnim izrazom.
Uši: Duge, na donjem delu zaobljene. Kada se povuku napred, dopiru gotovo do nosnog ogledala. Nisko usađene, tanke. Prednja ivica nošena priležući simetrično na obraz.
Zubalo: Snažne vilice sa perfektnim, pravilnim i potpuno makazastim zubalom, pri čemu gornji sekutići, bez slobodnog prostora, natežu na donje i zubi stoje vertikalno u vilici.
Vrat: Izražajno dug, omogućava psu lak rad sa niskim nosem na tragu. Blago zasvođen sa nešto podguŠnjaka.
Prednje noge: Plećke dobro unazad postavljene, ne preopterećene. Prednje noge ravne i vertikalne, postavljene dobro ispod psa. Dobra masa sa okruglim kostima koje se do šapa ne smeju stanjivati. Kratko šaplje. Čvrsti laktovi, niti unutra, niti napolje postavljeni. Visina lakta približno je jednaka polovini visine grebena.
Telo: Leđna linija ravna i vodoravna. Grudni koš se prostire do ispod laktova, rebra dobro zasvođena i dobro se protežu unazad. Kratke slabine, ipak dobro izbalansirane, snažne i gipke, bez da su preterano izdignute.
Zadnje noge: Mišićava butina. Koleno dobro uglovano. Čvrst i nizak skočni zglob. Međusobno paralelne.
Šape: Čvrste, dobro zatvorene, dobro uzglobljene sa snažnim jastučićima. Nokti kratki.
Rep: Snažan, srednje dug. Visoko usađen, radosno nošen, ali ne zavijeno iznad leđa ili od korena ka napred nagnut. Dobro odlakan, posebno na donjoj strani.
Kretanje: Ravna leđa bez znakova uvijanja. Slobodan, dalek iskorak. Ravno, bez visokog podizanja nogu. Jasan potisak zadnjih nogu. Zadnje noge u kretanju ne smeju biti uske. Prednje noge ne smeju veslati niti se ukrštati.
Dlaka: Kratka, gusta i otporna na vremenske uslove.
Boja: Sve priznate boje kod pasa sa izuzetkom jetrene braon boje. Vrh repa beo.
Veličina: Poželjna minilana visina grebena 33 cm, poželjan maksimum 40 cm.
Greške: Svako odstupanje od gore navedenih tačaka, smatra se greškom čije je ocenjivanje u tačnoj proporciji sa stepenom izraženosti. NB. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum.
Danas je bigl uglavnom poznat samo kao kućni pas. Nažalost, njegova dobra podnošljivost drugih pasa i njegova dobra narav, doneli su mu lošu sudbinu. Danas je to pas koji se najčešće koristi u laboratorijama za eksperimente.
