Da li agresivnost psa zavisi od rase? Kada može da se govori o opasnosti po čoveka ili neku drugu životinju?
Po pravilu, opasnost ne vreba samo od psa, već od para čovek-pas. Jer, nijedan pas nije agresivan samim svojim rođenjem. U tome učestvuje gajenje, vaspitanje, a sa tim u vezi i uslovi držanja koji psa naprave takvim kakav je. Do toga vode dva puta: ciljno gajena agresivnost. Za to je karakteristična spremnost psa da napadne bez prethodne opomene. Ovakvo ponašanje odgajivači postižu snižavanjem osetljivosti na bol. Takvi psi već kao štenci ne spoznaju ni bol ni strah prilikom upoznavanja njihove okoline što u normalnim uslovima dovodi do zaustavljanja inače prisutne agresivnosti u svakom psu.
Na drugom putu agresivnost psa može nesvesno da se podstakne, tako što vlasnik ignoriše bojažljivo ujedanje kod šteneta ili se čak raduje kad ga ovaj gricne. I tako uskoro igra preraste u ozbiljnu situaciju. Takvo ponašanje nikako ne može da se dovede u vezu sa pripadnošću određenoj rasi. Jer, svaki pas može odjednom da postane neurotičan, pa tako i agresivan, ako mu se uskrati svaki kontakt sa srodnicima.
Razlog: psi su navikli da se uklapaju u poredak i hijerarhiju neke zajednice. Viši po rangu može prvi da jede, da spava na udobnijem mestu, a i prvi bira damu. Ovakva hijerarhija ima smisao. Tako se izbegnu stalne svađe u čoporu. Nejasan poredak čini psa nezadovoljnim.
Zato, da vaš pas ne bi tiranisao sve ljude u okruženju, jedno treba da bude jasno: Pas je u porodici na najnižem mestu hijerarhijske lestvice! To mu treba staviti do znanja od najranije mladosti uz određena pravila:
1. Pas kroz vrata uvek treba da uđe poslednji i poslednji da uđe u auto. Vođa čopora uvek ide prvi a slabiji ga slede.
2. Psa treba hraniti uvek posle našeg ručka. Jer i u prirodi prvo jede vođa čopora, a zatim plen prepušta ostalim članovima.
3. Pas mora da ustane i da se skloni s puta kad prolazi čovek. Jer, put određuje vođa čopora.
4. Pas nikada ne srne da legne na vaš krevet, jer mesto gde spava viši po rangu, za njega treba da bude tabu.
5. Ponekad psu treba oduzeti činiju za hranu i napuniti je u njegovom prisustvu. To mu pokazuje da vi odlučujete o njegovoj dobrobiti.
Kada spozna granice dozvoljenog, treba i da se kreće unutar tih granica. Još kao štene treba da stekne iskustva sa drugim psima, kao i da se navikne na druge ljude, kako ne bi kasnije počeo da ujeda. A čovek je taj koji treba da se pridržava navedenih pravila isto kao i pas.
Sto je pas veći i snažniji, to može da bude opasniji po okolinu, ako njegov vlasnik tako želi. Po statistici u takve pse se rangiraju i sasvim normalni psi, kao
što su nemački ovčari. Ipak, oni nisu zavedeni kao borbeni psi. U toj grupi su samo bulterijeri, mastifi, stafordski terijeri, pit bul i slične rase koje su deklarisane kao posebno opasne. Naravno, da je
većina pasa iz grupe opasnih, sasvim pitoma i miroljubiva iako većina ljudi misli obrnuto.
