Vrhunski krvoslednik, je zahvaljujući radnim osobinama vremenom prerastao u odličnog goniča. Ova izvorna austrijska rasa je brzo osvojila srca naših lovaca, tako da je trenutno jedan od najzastupljanijih kratkonogih goniča u našim krajevima.
Istorijski osvrt
Godine 1896., u Austriji, osnovan je Međunarodni klub brak jazavičara, i tada započinje rad na poboljšanju rase. 1910. godine klub menja naziv u Klub brak jazavičara a na njegovo čelo dolazi August Baumann, koji je veoma zaslužan za dalji razvoj rase. Upravo njegovom zaslugom, kinološka organizacija Austrije priznala je rasu pod nazivom "alpsko-rudarsko-brdski brak jazavičar", i ona, uz hanoverskog i bavarskog, postaje treća rasa krvoslednika. U svojoj monografiji pod nazivom "Alpsko-rudarsko-brdski brak jazavičar" Baumann daje ukupan prikaz rase, kao i način obuke za lov. Na čelu Kluba on ostaje do svoje smrti, 1938. godine. Gubitkom nezavisnosti Austrije, koja je tada postala deo Hitlerove velike Nemačke, Klub je prisiljen da promeni naziv u "Nemački stručni savez brak jazavičara". Posle Drugog svetskog rata na čelo Kluba dolazi ugledan lovac i kinolog Max Zernatto. Tada Klub radi isključivo na području Austrije, jer saradnja sa čehoslovačkim, poljskim, jugoslovenskim i istočnonemačkim uzgajivačima više nije moguća. Danas je brak jazavičar veoma rasprostranjen lovački pas po celoj srednjoj Evropi, posebno u Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj i Sloveniji, preko koje su na naše prostore i stigli prvi primerci ove rase
.
Radne osobine
Kada u Srbiji govorimo o brak jazavičara, možemo reći da su mišljenja o radnim sposobnostima ove rase izuzetno podeljena. Mnogi ga upoređuju sa autohtonim rasama goniča i zameraju mu kratke noge, radijus kretanja i vremenski kratko gonjenje, što ovi drugi upravo smatraju njegovim vrlinama. Bilo kako bilo, brak jazavičar jeste dobar lovni pas. On je prelazni oblik između čistog jazavičara i goniča sa dugim nogama. Iako pripada grupi krvoslednika, on je pre svega odličan gonič. Kod nas se uglavnom koristi u ravničarskim područjima, gde su se njegove osobine pokazale kao idealne. On je veoma poslušan, pametan i izdržljiv. Kvalitet nosa mu je na zavidnom nivou, tako da sa lakoćom prati trag divljači, bilo da radi kao gonič ili da prati krvavi trag. Lako se nauči obustavi gonjenja, pa je iz tog razloga vrlo upotrebljiv u ograđenim lovištima. Takođe se lako nauči ignorisanju srneće i jelenske divljači. Kada goni, kreće se polako i smireno, tako da se i divljač ispred njega izvlači polako uz česta zastajkivanja, što nam pruža mogućnost za sigurniji odstrel. Ako se lovac ne nalazi u blizini, uporno i glasno oblajava, ali vrlo oprezno i na odgovarajućoj distanci , tako da ne strada kao druge rase. Osim divlje svinje, gde njegove sposobnosti naročito dolaze do izražaja , dobro goni zeca, lisicu, šakala i rado ulazi u borbu sa manjim predatorima. Za rad na krvnom tratju, bilo da radi na dugom povodniku ili pušten, potrebno je da se posebno obučava, što za brakove ne predstavlja veliki problem, što i jeste njegova prevashodna namena.
Nega i smeštaj
Kada je u pitanju smeštaj i ishrana, nije ni malo zahtevan. Lako se privikava na sve vrste smeštaja, mada je boks najbolje rešenje. Vrlo je privržen članovima porodice, tako da se ponaša i kao dobar čuvar. Jako je otporan na bolesti, a životni vek im je oko trinaest godina, pa i duže.
FCI STANDARD BROJ 254
NAZIV RASE: Alpski brak jazavičar
ZEMLJA POREKLA: Austrija
UPOTREBA: Kršan radni pas otporan na vremenske neprilike, idealan za lov u planinama. Koristi se kao tragač ranjene jelenske divljači i kao gonič zeca i lisice.
FCI RAZVRSTAVANJE: Grupa 6. goniči, krvoslednici i srodne rase PODGRUPA 2. Krvoslednici sa radnim ispitom.
KRATAK ISTORIJSKI PREGLED: Već u drevnim vremenima korišćen je lovački pas koji izgledom veoma podseća na alpskog brak jazavičara. Godine 1932., alpsko-rudarsko-brdske brak jazavičare priznala je kinološka organizacija u Austriji kao treću rasu krvoslednika. Rasi je 1975. godine promenjeno ime u alpski-brak jazavičar, a FCI je priznao Austriju kao zemlju porekla. Godine 1991. alpski-brak jazavičar je prebačen iz podgrupe goniča u podgrupu krvoslednika, 6. FCI grupe.
OPŠTI IZGLED: Kratkonog, krupan lovački pas, čvrste i snažne telesne građe, guste dlake i jakih mišića.
VAŽNE RAZMERE: Odnos visine u grebenu 1 dužine tela je 2:3, dok mu je odnos predela lica i lobanjskog dela je 9:10.
PONAŠANJE/KARAKTER: Izraz prijateljski i inteligentan. Neustrašiv.
GLAVA
Lobanjski deo: Lobanja lagano zasvođena, dobro izražena čeona brazda, lagano naglašena zatiljačna kost.
Stop: Izražen.
Predeo iica: Nos: Crn. Vilica: Snažna.
Usne: Priležuće, crnog pigmenta, lagano zaobljen ugao usana.
Čeljusti/zubi: Snažno i potpuno zubalo, makazast ili kleštast zagriz. Zahteva se potpun niz od 42 zuba. Dopušta se nedostatak ukupno dva predkutnjaka Pl ili P2. Nedostatak kutnjaka M3 uopšte se ne uzima u obzir.
Oči: Tamnosmeđe. Očni kapci priležu uz oko, crno pigmentirani. Uši: Visoko usađene, bez nabora, viseće, široke i glatke, srednje dužine (dosežu do očnjaka), dobro zaobljene pri vrhovima. Vrat: Mišićav, ne predugačak.
TELO
Trup: Snažan i dobrih mišića, produžen.
Greben: Umereno izražen.
Leđa: Ravna.
Slabine: Kratke i široke.
Sapi: Jedva koso položene.
Grudi: Duboke i široke sa izraženim predprsjem. Dubina grudi je oko polovine visine grudi u grebenu.
Stomak: Umereno povučen.
Rep: Visoko usađen, debeo pri korenu. Duža dlaka sa unutrašnje strane repa (četkast rep), jedva doseže do zemlje, nošen blago prema dole.
UDOVI
Prednje noge: Ravne i snažne, izgledaju kratko u odnosu na telo. Lopatice: Priležuće, dugačke, koso položene i snažnih mišića. Zadnje noge: Mišićave, snažne i pravilnih uglova. Šape: Prednje I zadnje šape su snažne, okrugle, prsti međusobno zbijeni. Snažni jastučići i crni nokti. Hod/kretanje: Kretanjem dobro pokriva teren, bez cupkanja. Poželjan hod je kas. Koža: Rastegljiva i snažna , bez nabora
DLAKA
Dvostruka dlaka sastoji se od vrlo debele dlake i podlake, koja pokriva celo telo i prileže Boja: Idealna boja je jelenja sa crnim dlakama ili bez njih i crna boja sa jasnim oznakama crveno smeđe boje po glavi, grudima, nogama i sa unutrašnje strane repa. Dopuštena je belina na grudima
VELIČINA
Visina u grebenu: 34-42cm Idealna visina za mužjake: 37-38 Idealna visina za ženke: 36-37
GREŠKE
-bilo koje odstupanje od predhodno navedenih osobina treba smatrati greškom.
-krhke kosti.
-nerazvijeni mišići.
-prešiljata, prekratka ili predugačka glava.
-presvetlo oko, očni kapci koji ne prijanjaju.
-kratke ili šiljate uši.
-labave lopatice.
-loš stav prednjih ili zadnjih nogu
-dlaka prekratka ili pretanka.
-lagano odstupanje od ispravne boje.
Diskvalifikacione greške:
-bilo koje odstupanje koje smanjuje sposobnost za lov.
-nedostatak više od dva predkutnjaka Pl ili P2.
-visina u grebenu manja od 34cm ili veća od 42cm.
-slab temperament.
-nedostatak jednog ili oba testisa.
