Rana proizvodnja paradajza zasniva se na proizvodnji pikiranog rasada. Gusti rasad se ne preporučuje za ovaj način proizvodnje.
Setva kvalitetnog semena odabranih sorti ili F1 hibrida paradajza vrši se od sredine januara (za plasteničku proizvodnju), do kraja marta (za otvoreno polje), u tople leje, mlake leje, tople leje u plastenicima, leje u plastenicima i otvorene leje, u sandučiće ili različite tipove kontejnera, sve u zavisnosti od vremena setve, načina proizvodnje, i temperaturnih uslova. Za ranu sadnju u plastenicima setva je u drugoj polovini januara, za sadnju na otvorenom za ranu proizvodnju krajem februara, za sadnju za punu sezonu krajem marta, a za kasnu u aprilu ili maju.
U zavisnosti od reona paradajz se seje od 20 januara do 5 februara za plasteničku proizvodnju. Za zasejavanje koriste se drveni sandučići 45 h 30 ili 50 h 35 cm, dubine 8-10 cm, koji se pune kompostom. Kompost treba da predstavlja smešu substrata treseta, peska i pregorelog stajnjaka, i u novije vreme ispitivanja su pokazala da dodavanje 25% zeoplanta setvenom substratu daje uzuzetne fizičke osobine. Kompost treba da je dezinfikovan, bazamid granulama, metil bromidom, formaldehidom ili vodenom parom.
Kada se napune sandučići navlaženim i poravnjanim kompostom, drvenim markerom se označe redovi na 3-4 cm i u jedno sanduče se zaseje 1 gram semena. Seme se pokriva sa prosejanim kompostom u debljini od 1,5-2 cm. Dobro je malo pritisnuti kompost po površini kako bi se uspostavio kontakt semena sa zemljištem. Površina se blago zalije se kantom koja ima ružu. Sandučići se pokrivaju folijom sve dok seme ne počne da niče i posle toga se skida. Seme niče za 5-7 dana.
Ukoliko se rasad seje direktno u toplu leju za 1m2 treba utrošiti 8-10 grama semena.
Zasejavanje se izvodi u staklenicima ili plastenicima u kojima je formirana topla leja.
Koji su uslovi za nicanje?
Pojava ponika je momenat nicanja paradajza i predstavlja kritičan momenat. Pojavom kotiledonih listova tempetatura vazduha mora se sniziti na 15-16oC dnevna i 12-13 noćna i smanjiti vlažnost zemljišta. Posle nedelju dana temperatura se povećava na 18-20oC dnevna kada je sunčano i 16-18oC kada je oblačno vreme, i noćna 14-16oC. U ovom periodu treba voditi računa i o vlažnosti kako zemljišta tako i vazduha. Vlažnost mora biti dovoljna kako bi biljke nikle, ali posle samog nicanja vlažnost i temperaturu treba sniziti, jer suvišna vlaga i temperatura mogu dovesti do tzv. »padanja« rasada. “Padanje” rasada izazvano je delovanjem patogenih gljiva koje napadaju prizemni deo stabla (Phytium sp., Rizohtonia sp,) i dobro bi bilo da se takav rasad zasuši i naknadno zalije rastvorom cineba ili još bolje previkura N. Ukoliko su se pojavile oaze zaraženih biljaka, njih treba počupati, zemljište zasušiti, ponoviti tretman sa previkurom kako se infekcija ne bi širila na celo sanduče ili leju. U periodu nicanja neophodno je intenzivno provetravanje kako bi se snizila temperatura u objektu gde gajimo rasad paradajza i zemljište dovoljno prosušilo. Oko 20 dana od nicanja rasad se gaji u sandučićima i onda se pikira.