BOLESTI PARADAJZA

BOLESTI PARADAJZA

PLAMENJAČA PARADAJZA
Phytophthora infestans

Početni simptomi plamenjače paradajza se ispoljavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vlažnosti vazduha i umerenih temperatura, sa naličja lista se javlja beličasta prevlaka od organa za reprodukciju gljive. U slučaju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, lišće se suši i otpada tako da nastupi potpuna defolijacija. Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju sivozelene vodenaste pege koje, za nekoliko dana, dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju.

Prva žarišta bolesti se najčešće nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz šumski pojas, u hladu ispod drveća i sl. Uglavnom, tamo gde se dugo zadržava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vlažnost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom količinom azota. Posebno je kritično za pojavu plamenjače kišno vreme, umerene temperature, oblačnost i sl.

Prouzrokovač plamenjače (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog razmnožavanja zoosporangije, a polnog oospore. Učestalije je bespolno razmnožavanje gljive stvaranjem spora koje se šire vetrom i vodenim kapima. One klijaju na dva načina. Prvi način je direktno klijanje u začetak hife. Drugi način je da zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora. Pri nižim temperaturama (optimum 12-13 0C i maks. 24 0C) dolazi do indirektnog klijanja pri čemu se oslobađaju zoospore. Do direktnog klijanja dolazi pri višim temperaturama (optimum 24 0C, a maks. 30 0C). Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu. Oospore su rezultat polnog razmnožavanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa.

Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21 0C, a minimalna od 2 0C. Pri temperaturi od oko 29 0C rast micelije se zaustalja. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vlažnosti vazduha od 100% i temperaturi od 21 0C. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3 0C i iznad 26 0C. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12 0C, a za direktnu sporulaciju 24 0C. Za indirektno klijanje potrebno je 1-3 sata, a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. Simptomi na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije.

Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. Na listu, u kapi vode, konidije klijaju direktno ili indirektno dajući prvo zoospore. Kod indirektnog klijanja, kako je gore opisano, iz zoosporangija oslobađaju zoospore čime se infecioni potencijal uvećava. Oslobođene zoospore u kapi vode klijaju ostvarujući zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. Konidije pri višim temperaturama klijaju u začetak micelije zaražavajući biljku na isti način kao i zoospore.

U sušnim uslovima praćenim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena.

Treba znati i to da su pospešujući uslovi za razvoj plamenjače su:

a) noćne temperature ne manje od 7 0C;
b) temperature između 15 i 21 0C pospešuju razvoj pega i sporulaciju, dok se pri temperaturama iznad 29 0C patogen ne razvija;
c) vlažnost lišća (rosa ili kiša) više od 6 časova pospešuje nove infekcije;
d) vlažnost lišća više od 8 časova je veoma kritična.

Masovna pojava bolesti može biti kada su uslovi za razvoj plamenjače pospešujući i od tada treba startovati sa tretmanima.

Suzbijanje bolesti

U uslovima koji pospešuju pojavu plamenjače, gomile izbačenog, zaraženog krompira, predstavljaju početni inokulum za širenje bolesti. Radi uspešnog suzbijanja plamenjače, potrebno je početni inokulum držati na niskom nivou koliko je to moguće.

Mere redukcije početnog inokuluma podrazumevaju sledeće: suzbijanje plamenjače na drugim biljkama što je krompir i sl. Uklanjajne gomila izbačenog krompira iz skladišta, uništavanje samoniklih biljaka krompira, iz razloga što je plamenjača krompira je glavni izvor inokuluma za zarazu sa Phytophthora infestans paradaza.

Prognoza pojave plamenjače, na bazi praćenja meteoroloških parametara potrebnih za razvoj gljive Phytophthora infestans, infekciju i razvoj bolesti, ima izuzetan značaj za efikasnu zaštitu. Za klijanje konidija potrebna je voda, (kiša ili rosa) kao osnovni činilac.

Sl. 2 Simptomi plamenjače paradaza na listu i u polju.

Bolesti paradajza u zaštićenom prostoru

Zbog određenog režima toplote i vlažnosti vazduha, u plastenicima se javljaju posebne kategorije štetočina paradajza. Prvenstveno, to su gljivične bolesti prilagođene visokim temperaturama i zasićenosti vazduha vlagom, a dominantne su:

a) crna ili koncentrična pegavost (Alternaria solani),
b) lisna plesnivost (Fulvia fulva),
c) siva plesan (Botrytis cinerea),
d) bela trulež (Sclerotinia spp.) i
d) uzročnici patološkog venuća i sušenja (Verticillium spp., Fusarium spp. i sl.).

Osim prepoznavanja uzročnika bolesti, pri izboru hemijskih sredstva za njihovo suzbijanje, potrebno je voditi računa o najmanjem broju dana, od primene fungicida do berbe paradajza (karenca), mogućem negativnom uticaju nekih fungicida na oplodnju i mogućem negativnom uticaju na oprašivače (bumbare).

Crna, ili koncentrična, pegavost je na paradajzu potencijalno mnogo opasnija nego za useve krompira, jer se uslovi rasta paradajza prilkom gajenja u zaštićenom prostoru "poklapaju" s optimalnim epidemiološkim uslovima ove bolesti. Prepoznaje se po tamnim (crnim) okruglastim pegama, obima od nekoliko milimetara, do 2 cm. Pege su tipične po tamnim zoniranim krugovima, što se odlično vidi kada, obolelo lišće, gledamo prema izvoru svetlosti. Crna pegavost napada lišće koje trpi od vrućine i nedostatka vode, ili biljka trpi od nekog drugog šoka. Povećanjem broja pega lišće se potpuno osuši. Može napasti stabljiku paradajza u formi izduženih, tamnih lezija koje je mogu potpuno obuhvatiti u prizemnom delu, pa tada biljke brzo propadaju. Crna pegavost se, takođe, javlja na zelenim ili zrelim plodovima paradajza. Razvijaju se udubljena, tamna mesta (do 1 cm u meso), s vidljivim koncentičnim krugovima, dobro "odvojena" od zdravog tkiva.

Plesnivost lista paradajza predstavlja, poslednjih godina, poseban problem kod proizvodnje hibrida paradajza neograničenog rasta u negrejanim zaštićenim prostorima, odnosno, još češće, u grejanim plastenicima i kod hidroponskog načina uzgoja. Razvoj plesni, primarno, određuje osetljivost (neotpornost) hibrida, optimalne temperature vazduha i visoka relativna vlažnost. Optimalne temperature, za zarazu paradajza, su vrednosti 22-24°C, a relativna vlažnost vazduha, pri tome, mora biti veća od 90%.

Plesanivost lista, najčešće, napada lišće paradajza, a ređe mogu biti zaraženi plodovi, cvetovi, peteljke i stabljika. Najpre je napadnuto starije (donje) lišće, jer je pri zemlji relativna vlažnost veća. Karakteristični simptomi ove bolesti se prepoznaju na naličju (donjoj strani) napadnutog lišća u formi maslinasto-baršunastih prevlaka, koje potiču od brojnih sporonosnih (reproduktivnih) organa. Zbog većeg broja infekcija, ostvarenih u relativno kratkom razdoblju, lišće se osuši, a epifitocija može da se završi defolijacijom biljaka.

Slika: Alternarioza na listu paradajza.

Slika:Plasnivost lista paradajza.

Slika:Botritioza paradajza.

Slika:Bela trulež na paradajzu.

Slika:Verticiliozno uvenuće paradajza.

Slika:Fuzariozno uvenuće paradajza.

Paradajz, proizveden u zaštićenom prostoru, trpi manje štete od plamenjače, ili fitoftore, nego kod gajenja na otvorenom polju. Plamenjača se, obično, prvo javlja u "jačim regijama gajenja krompira", prvenstveno zbog jačeg potencijala bolesti u zemljištu. Bolest se prvo pojavi na usevima krompira, a pošto se umnože infektivni patotipovi, plamenjača se, sa krompirišta seli na paradajz. Stoga je praćenje zdravstvenog stanja krompira važno zbog, istovremene, prognoza pojave plamenjače na paradajzu.

Siva plesan je vrlo česta bolest u zaštićenom uzgoju zbog povećane vlažnosti vazduha, manje osvetljenosti, često povećanog đubrenja azotom i ozleda, koje nastaju zbog zakidanja zaperaka. Siva plesan je, ekonomski vrlo čest i značajan, poremećaj plodovitog povrća iz porodica Solanaceae (paradajz, paprika) i Cucurbitaceae (krastavci-salatari, tikvice), a takođe napada zimsku salatu (kristalku i putericu). Glavni znak prepoznavanja bolesti je siva prevlaka na površini napadnutih organa (većinom plodova, stabljike i peteljke). Temperaturni raspon razvoja sive plesni (0-35°C) je preširok da bi, regulacijom toplote, sprečili njen razvoj. Stoga je provetravanje i zagrevanje plastenika, ili staklenika, da bi se smanjila relativna vlažnost vazduha, osnovna preventivna mera protiv sive plesni.

Bela trulež je, kao pre opisana siva plesan, polifagni patogen koji parazitira više stotina biljnih vrsta. U zaštićenoj proizvodnji paradajza, bela trulež se pojavljuje relativno često. Obično, do zaraze stabljike, najčešće, dolazi u prizemnim pazušcima listova. Na mestima zaraze se, prvo, vidi duguljasta vodena pega, koja se brzo povećava i prstenasto obuhvata stabljiku. Oboleli deo tkiva razmekša, dobije svetlosivu boju i odumre. U povoljnim uslovima temperature i vlage, na zaraženim delovima se formira beli pahuljasti micelijum. Bela trulež je bolest nešto hladnijih i vlažnijih podneblja. Optimalne temperature razvoja su 15-21°C, uz visoku vlažnost vazduha.

Trulež korena i prizemnog dela stabla je bolest koja se sve češće javlja pri proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru. Prouzrokovač je gljiva Phythophora nocotiae. Parazit se održava u zemljištu i u zaraženim ostacima. Gljiva prodire u stablo mladih biljaka paradajza u prizemnom delu. Prvi simptom je uvelost biljaka, zatim dolazi do truleži prizemnog dela stabla, a ubrzo do propadanja cele biljke. Preventivne mere borbe su veoma značajne, ali je neophodna i hemijska zaštita, koja podrazumeva između ostalih, i primenu preparata Rival 607 SL. Preporučuje se zalivanje biljaka 2 do 3 dana pred rasađivanje i jedno do dva zalivanja u razmaku 7 do 10 dana nakon rasađivanja. Primenjuje se u koncentraciji 0.15% do 0.20%, uz utrošak vode 0.2 litra pripremljenog rastvora po biljci.

Pored navedenih bolesti nadzemnih organa, pojavljuju se i patološki uzročnici venuća i sušenja paradajza, ali se njihov problem rešava plodoredom, sterilizacijom zemljišta pred sadnju i primenom određenih fungicida sistemom “kap po kap” (npr. Quadris SC, Folicur 250 EW).

Visoki hibridi paradajza se beru sukcesivno, ili u više navrata, a prvi znaci navedenih bolesti se, često, pojavljuju početkom plodonošenja, ili tokom berbe. Stoga se u takvim proizvodnim prostorima i uslovima proizvodnje smeju koristiti samo određena hemijska sredstva, dopuštena za primenu u zaštićenom uzgoju, uz propisanu karencu, koja nije veća od 7 dana. Karenca je broj dana koji mora proći, od primene hemijskog sredstva za zaštitu bilja, do početka berbe plodova paradajza.

Samo sadnjom otpornijih kultivara (hibrida), postizanjem optimalnog sklopa, kvalitetnim provetravanjem, uravnoteženim đubrenjem, prepoznavanjem i uklanjanjem zaraženih biljnih organa iz proizvodnih prostora, može se umanjiti pojava i razvoj gljivičnih oboljenja. Potrebna je stalna kontrola i oprez proizvođača paradajza, jer, u relativno kratkom periodu, neželjene bolesti mogu, potpuno, uništiti proizvodnju (npr. plamenjača, plesanivost lista i sl).

Pri izboru fungicida, za preventivnu zaštitu paradajza u plastenicima, prednost dajemo sledećim preparatima: Signum DF (0,1 %) (crna ili koncentrična pegavost, siva plesan, bela trulež) (Karenca = 3 dana), Equation PRO WG (0,04 %) (plamenjača, crna ili koncentricna pjegavost) (Karenca = 7 dana); Electis WG (0,18 %) (plamenjača, crna ili koncentricna pegavost) (Karenca = 7 dana); Quadris SC (0,075-0,1 %) (plamenjača, crna ili koncentricna pegavost, pepelnica) (Karenca = 3 dana); Teldor SC 500 (0,15 %) (siva plesan, bela trulež) (Karenca = 4 dana).

Slika: Simptomi truleži korena - Phythophora nocotiae.

Slika: Simptomi truleži ploda - Phythophora infestans.

Izvori za prikaz paradajza:
Slike:
The Diagnosis of Mineral Deficiencies in Plants by Visual Symptoms, Dr. Siva Sabaratnam Plant Pathologist
Tekst:
Specijalno povrćarstvo, Prof. dr Ružica Lešić,
Puning tomato: prevod sa engleskog Katarina Marković, dil.ing.
Pepino mosaik virus: Branka Krstić, Nataša Đukić, Aleksandra Bulajić i Bojan Dudak
Poljoprivredni fakultet Zemun, Institut “Srbija” Centar za pesticide i zaštitu životne sredine Beograd - Zemun
www.zastitabilja.org/plamenjaca i drugi sajtovi