ZAŠTITA RUŽA OD BOLESTI I ŠTETOČINA
Tokom leta važna je zaštita ruža od bolesti i štetočina. Postoje mnoge bolesti i štetočine koje napadaju ruže, što zavisi od mesta gajenja i vremenskih prilika. Važno je pravovremeno uočiti bolest i štetočinu, prepoznati je i što pre izvesti zaštitu. Iako su ruže u punom cvetanju, a cvetovi krupni i mirisni, neophodno je pratiti izgled lišća, jer se na njemu najprije pojave znakovi bolesti ili napadi štetočina.
Najčešće bolesti ruža:
Pepelnica (Sphaeroteca pannosa) je gotovo najčešća bolest ruža, a raspoznaje se po tipičnoj beličastoj boji. Vršni listovi, pupoljci i mladari izgledaju kao da su posuti brašnom, a listovi se i kovrdžaju. Razvoju ove bolesti pogoduju vlažno vreme, nagle promene temperature, nedostatak svetla, pa cak i preterana upotreba đubriva.
List gubi sposobnost fotosinteze pri čemu se biljka slabije razvija i cvet gubi na tržišnoj vrednosti.
 |
 |
Suzbijanje pepelnice: kod pojave prvih simptoma tretirati sa: BAYCOR WP-25, BAYLETON, ANTRACOL, RUBIGAN, SAPROL, SABITHANE
Plamenjača (Pseudoperonospora sparsa) se javlja na naličju lista kao pepeljasta prevlaka ili belo-sive mrlje, te ubrzo izaziva nekrozu i opadanje lista. Često je mešaju s pepelnicom. I dok su kod pepelnice zaraženi biljni delovi prekriveni pepeljastim prevlakama koje se daju ukloniti trljanjem, kod plamenjace je lice lišca prekriveno smedocrvenim mrljama, a naličje sivkastim prevlakama, odnosno sproronosnim organima, konidiofore sa konidijama.
Uočljive su i promjene na peteljkama i izbojcima u vidu tamnih pega raznih veličina. Uznapredovala bolest uzrokuje opadanje lišća vec kod laganog protresanja grana. Zaražene biljne delove ukloniti i spaliti. Izbegavati zalivanje po lišću jer ce vlaga potpomoći razvoju kako plamenjače, tako i ostalih bolesti ruža.
 |
Suzbijanje plamenjače: Preventivno može pomoći prihrana sa većim udelom kalijuma.Od fungicida se preporucuje STAR 80 WP (0,25%) ili RIDOMIL GOLD MZ 68 WP u koncentraciji od 0,25 %
 |
Crna je pegavost (Marsonnina rosae) česta i dosta opasna bolest koja napada lišcće ruže. Prepoznaje se po okruglastim i zvezdastim pegama tamnosmeđe-crvene boje, koje u poodmaklom stadiju pocrne. Javljaju se na gornjoj strani lista i prečnika su od 2-12 mm. Gljiva zlučuje gas etilen, koji kasnije izaziva žućenje listova i njihovo otpadanje. Zbog toga, vec u junu, možemo naći karakteristične slike ogoljelih grmova ruža. Patogen prezimljuje na otpalom lišcu ili na granama ruže pa je važno sakupljati otpalo lišće i orezivati zaražene grane. Otpale listove bi trebalo skupiti i spaliti kao bi se suzbila dalja zaraza i širenje ove bolesti.
 |
Suzbijanje:
U podrucjima gdje se češće javlja treba redovito prskati, od juna do kraja septembra (Dithan M-45, Antracol, Baycor, Bayleton special)
Siva trulež se pojavljuje na ružama za dužeg vlažnog, toplog vremena. Na listovima se primjećuju sive, plesnive prevlake, koje s vremenom potamne, list trune, a cvetni pupoljci otpadaju pre otvaranja. Zaštita se obavlja sumpornim preparatima i otkidanjem zaraženih pupljaka.
 |
 |
Najčešće štetočine ruže:/
Od štetočina ruža najčešće napadaju lisne vaši, koje najviše mlado lišce, pupoljke i cvetne peteljke. Vaši bledozelene boje, čvrsto se priljube uz biljku i sišu sokove iz napadnutih delova biljke, te se list i cvet deformišu, venu i suše. Pojavljuju se svake godine, a pogotovo po toplom i vlažnom vremenu. Imaju više generacija tokom jedne godine. Zaštitu treba sprovesi čim se primeti njihova pojava na mladom lišću, je osim što sami nanose štete biljci, još su i prenosnici virusnih bolesti. Uklonjene delove zaražene biljke treba odmah spaliti, jer na njima vaši prezimljuju zimski stadijum, te se napad pojavljuje ponovno u proleće. Ružina osica je takode česta štetočina na ružama. To je oko 10 mm dugačak insekt. Svoja jajašca odlaže u vršne izbojke. Iz jajašca se izlegu plavzelene gusenice s crnim bradavicama, koje se hrane ružinim listovima. Crveni pauk je još jedna česta štetočina na ružama. Pojavljuje se na gornoj strani oko žilica lista kao žuckastobela tačka, dok se na donjoj strani lista mogu nazirati vrlo sitni crveni pauci u beloj paučini. Napadnuti listovi se suše, žute i otpadaju.
 |
 |
 |
 |
 |
Najcešće viroze ruže:
Na ruži je opisano nekoliko vrsta virusa medu kojima su najznacajniji: virus žutog mozaika ruže, virus crtičavosti ruže i virus uvenulosti ruže. Nadzemni vektori ovih virusa nisu do sada poznati, pa je očevidno da se virusi održavaju i šire zaraženim sadnicama. Zaraza sadnica potiče od pupoljaka ili kalem-grančica koje se uzimaju sa zaraženih matičnih biljaka. Sejanci divlje ruže kao podloga su u ovom pogledu bezopasni, pošto se ovi virusi ne prenose semenom
Posebnu grupu virusa ruže sačinjavaju nepovirusi:
virus mozaika gušarke i virus latentne prstenaste pegavosti jagode. Oni se prenose nematodama u zemljištu i manjeg su značaja od prethodne grupe virusa.
S obzirom na mogućnost širenja virusa, osnovne mere za zaštitu ruža od virusnih zaraza su sledeće: za proizvodnju koristiti zdrave sadnice; zdrave sadnice proizvesti samo iz pupoljaka i kalem-grančica sa zdravstveno proverenih matičnih biljaka; zemljište za proizvodnju sadnica dezinfikovaiti, radi suzbijanja vektorskih nematoda.
Žuti mozaik ruže (Rose yellow mosaic)
Žuti mozaik ruže je rasprostranjena viroza čiji je prouzrokovacč najviše proučavan. Po različitim simptomima poznat je još ili samo kao mozaik ili infektivna hloroza ruža. 1z zaraženih biljaka izdvojeni su virus ruže, koji izazivaju pomenute tipove oboljenja. Prirodni domacini virusa su: Rosa multiflora i R. canina. Na zaraženom lišću su vrlo različiti simptomi oboljenja. To su difuzne ili jasno ograničene pege, po izgledu prstenaste, poluprstenaste ili nepravilne i često međusobno spojene. Na liskama nastaju i hloroticne linije duž glavnog nerva u obliku hrastovog lišća; ponekad se hloroza i žutilo protežu takođe duž glavnog nerva. Zaraženo lišće je izmenjenog oblika i nešto sitnije. Proizvodnja i korišćenje zdravih sadnica je osnovna mera u zaštiti ruže od virusnih zaraza, pošto su drugi načini njegovog prenošenja još nepoznati.
Virus crtičavosti ruže (Rose streak virus)
Virozna crtičavost ruže rasprostranjena je u SAD i Evropi. Izaziva je virus čije su osobine nedovoljno proučene. Simptomi oboljenja su različiti i mogu se svrstati u tri osnovne grupe.
Za prvu grupu su karakteristične mrke prstenaste pege i mrka prugavost duž nerava na razvijenom lišću, kao i mrke ili zelenkaste prstenaste šare na stablu. U drugoj grupi su simptomi u obliku zelenih i mrkih šarenih pega na lišću koje kasnije opada. Treca grupa simptoma je uglavnom karakteristicna po žutozelenoj prugavosti nerava i vodenastim prstenastim pegama na stablu. Simptomi mogu biti različiti prema kultivarima, ruže.
Prirodni domaćini virusa su ruža (Rosa multflora) i druge vrste iz istog roda. Virus se prenosi jedino kalemljenjem, pa je zato proizvodnja bezvirusnih sadnica osnovna mera u zaštiti biljaka.
Virus uvenulosti ruže (Rose wilt virus)
Uvenulost ruže izaziva virus čije su osobine malo proučene. Oboljenje se javlja na raznim vrstama biljaka iz roda ruža (Rosa sp).
Prvi simptomi oboljenja zapažaju se na lišću mladih lastara. To su okrugle i eliptične nekrotične pege na lišću koje se povija unazad. Zaraženo lišće postaje crvenkasto i opada. Vrhovi lastara pocrne, a zatim izumiru i celi lastari. Progresivni procesi nekroze duž lastara izazivaju uvenulost biIjaka, pa se po ovom simptomu oboljenje naziva uvenulost ruže. Zaražene biljke mogu privremeno prizdraviti, ali na kraju ipak uvenu.
Virus se prenosi kalemljenjem, a podaci o njegovom mehanickom prenošenju i prenošenju biljnim vašima su nedovoljno pouzdani. Zdrave sadnice, kao i kod drugih virusa ruže, osnovna su mera za proizvodnju zdravih biljaka. Na ruži se, kako je rečeno, javljaju i nepovirusi: virus mozaika gusarke i virus latentne prstenaste pegavosti jagode. Virus mozaika gusarke izaziva prosvetljavaje nerava i prstenastu pegavost na lišću ruže. Tipični simptomi zaraze virusom latentne prstenaste pegavosti jagode su suženi i smanjeni zalisci ruže. Oba ova virusa se prenose u zemljištu nematodama iz roda Xiphinema, pa je potrebno dezinfikovati zemljište nematocidima, kako bi se sprečila aktivnost vektora u prenošenju virusa
 |
 |
 |
 |
 |
