Proizvodnja ružinog cveta na otvorenom polju i zaštićenom prostoru

Proizvodnja ružinog cveta na otvorenom polju i zaštićenom prostoru

Ruža spada među najstarije ukrasne cvetove koje je prihvatio čovek. Sa razvojem civilizacije, razvijala se i ona, prateći u korak sve razvojne faze savremenog čoveka. Zahvaljujući preduzimljivim selekcionistima i ljubiteljima, prešla je okeane i kontinente, sjedinjujući u novim sortama sve svoje najbolje osobine i kvalitete, tako da danas ljubiteljima stoji na raspolaganju preko 30000 sorti ruža svih boja, nijansni i uzrasta.

U dalekoj prošlosti, pre tri i više hiljada godina, na prostoru Bliskog Istoka (Persija i Mesopotamija), u drevnoj Kini i Japanu, kasnije u staroj Grckoj, Rimu i Egiptu gajene su ruže. One su u tim starim zemljama imale veoma veliki značaj. To su bile ruže koje su uzete neposredno iz prirode i dugo gajene po vrtovima staroga sveta. Tokom dugog vremena gajenja došlo je i do izvesnih promena na tim ružama, usled odabiranja i spontanih promena nasleđa. Tako je još onda počeo komplikovani proces koji je kroz mnoge vekove dao današnje mnoštvo vrtnih ruža.

U prvo vreme ruže su se razmnožavale iz semena, položenicama i deljenjem bokora. Dolazilo je do spontanih međusobnih ukrštanja, blisko srodnih formi, ali pravog smišljenog rada na njihovom oplemenjavanju bio je tek počev od kraja 17 veka.

Počev od 18 veka, Evropa je bila stecište svih do tada postojećih ruža, kako gajenih tako i uzetih iz slobodne prirode, donešene su ruže iz Indije, Kine, Kašmira, Japana, Mandžurije i Koreje zatim iz Amerike. Počelo je njihovo smišljeno i plansko ukrštanje sa evropskim ružama kao i ružama sa bliskog istoka, koje su u to vreme u evropi već bile odomaćene. Postoje zbirke ruža u francuskoj, engleskoj, nemačkoj i drugim zemljama koje obuhvataju po nekoliko hiljada sorti.

industrijsku proizvodnju. Uložena su ogromna materijalna sredstva ne samo u selekcionisanje i prozvodnju novih sorti, već i u poboljšanje kvaliteta podloga, proizvodnju semena za podloge, specijalnih đubriva za ishranu biljaka, zaštitinih sredstava protiv bolesti i štetočina, ambalaže za držanje i gajenje biljaka itd

Od ove delatnosti živi danas veliki broj radnika, bilo kao proizvođaci podloga, kalemova ili cvetova bilo kao prodavci ili aranžeri. Ruža je i danas, kao i u davna vremena, još uvek jedan od najlepših ukrasnih cvetova u vrtu svakog domaćinstva bilo da je ono u selu ili gradu, a u svečanim danima i prilikama i u njihovom stanu - bilo kao zasađena ili gajena biljka bilo kao rezani cvet. U sivilu savremenih, betonskih gradskih četvrti, na balkonima stanova gradskog stanovnika ruža predstavlja jedan od najvažnijih elemenata osveženja i njegove veze sa prirodom.

OSOBINE RUŽA

Ruža je drvenasta žbunasta biljka koja raste u prirodi na vrlo širokom prostranstvu severne zamljine polulopte u različitim klimatskim uslovima. Sve ruže a ima ih više stotina samoniklih "divljih" sorti", rastu u formi niskog ili visokog žbunja od 20 cm pa do više metara. Po načinu rasta razlikujemo uspravan i puzav, u zavisnosti od sposobnosti izbojaka da sami stoje ili im treba potpora.

U klimatskim uslovima naše zemlje ima nekoliko desetina formi samoniklih ruža. Neke od njih su čiste sorte, a neke su nastale spontanim prirodnim ukrštanjem. Te samonikle ruže rastu po šumskim proplancima na ivicama šume po livadama i kraj puteva, od niskih rečnih dolina pa do visokih planinskih regiona. .

Iz toga se vidi da ruža nije mnogo probirljiva na zemljište i da je prilagodena različitim klimama. Jedino ne voli zasenjena mesta i mrazne doline i u takvim uslovima ne uspeva.

Botanički, ruže spadaju u vrlo bogatu familiju Rosaceae - gde spadaju, izmedu ostalog, i sve naše voćne vrste. Na osnovu ispitivanja fosilnih ostataka, može se zaključiti da su preci ruža naseljavali zemlju pre više od 30.000 godina. Negde pre toga perioda se, verovatno, izvršila diferencijacija ruža i pod uticajem klimatskih oscilacija razvijena je i proširena ova brojna i raznolika grupacija - rod Rosa.

Samonikle ruže rastu samo na severnoj zemljinoj polulopti. Sa druge strane kako "divlje" subspontano, tako i "plemenite" gajeno, doneo je čovek u želji da svoju okolinu obogati i ulepša. U vezi sa njihovim poreklom, različite ruže prilagođene su samo odredenim klimatskim i zemljišnim uslovima. Tako imamo ruže koje su izdržljive na zimu, koje bolje podnose sušu, koje podnose mali alkalitet u zemljištu, a neke dobro rastu samo na manje ili više kiselom zemljištu.

O ovoj osobini ruža naročito treba voditi računa kod izbora podloge na koju ćemo kalemiti ruže. Najvitalnije su, pa prema tome i najbolje one podloge koje se mogu naći kao samonikle u samom regionu gde želimo da gajimo plemenite ruže. Isto tako, pojedine oplemenjene, hibridne ruže, kao plemke različito se odnose prema raznim uticajima. Selekcionisti se trude da dobiju takve ruže koje pored lepote i produktivnosti poseduju i otpornost na različite klimatske uticaje, razne bolesti, na gasove i isparenja velikih gradova. Sve to treba imati u vidu kada se odabiraju ruže koje ćemo gajiti i na koje ćemo kalemiti plemke

DIVLJE RUŽE

Kod nas su najrasprostranjenije ruže iz grupe Canina, kojih ima više formi. Sve imaju lepe jednostavne svetlo ružičaste cvetove sa pet latica, koji prijatno mirišu. Cvetaju tokom juna, a u septembru - oktobru bogato rode crvenim šipcima, koji prestavljaju lep ukras jesenjeg i zimskog pejzaža, a istovremeno su izvanredna sirovina za vitaminsku hranu i lekove.

 

Značaj tzv. divljih ruža je veoma velik. Za gajenje plemenitih ruža najvažnije je koju ćemo divlju ružu odabrati kao podlogu na koju ćemo je kalemiti. Gledano sa ovog aspekta ono je najvažnije da podloga je ta koja treba da nam iznese, hrani i gaji plemenitu ružu u određenim, ne uvek najpovoljnijim zemljišnjim i klimatskim uslovima. Zbog toga pravilan izbor "divlje ruže" za podlogu predstavlja osnovu za uspešno gajenje plemenitih ruža.

Mnoge od njih imaju izvanredno dobre plodove, bogate vitaminima i šećerom, hranjive i lekovite. Sađene masovno na podesnim mestima, na ivicama šuma, proplancima, u pejsažnim parkovima, duž puteva, železničkih pruga u usecima i nasipima radi vezivanja zemljišta - bez ikakvog gajenja mogu da donesu značajnu ekonomsku korsit, a istovremeno da predstvaljaju izvanredno lep i nezamenljiv elemenat drvenaste flore, velike bujnosti, u proleće i rano leto prekriven belim, ružičastim ili crvenim cvetovima a u jesen prepun koralnih i crvenih dragocenih plodova.

Za ove svrhe primenjuju se najčešće:

* Rosa Canina L. i njeni mnogobrojni varijeteti. Ova ruža je u našim klimatskim uslovima najprilagođenija svim klimatskim i zemljišnim uticajima. Bujna je i uspravna, pogodna za velike masive i ograde. Svake godine obilno cveta u maju i plod donosi u septembru.

* Rosa Rubiginosa (Eglanterija L.) ima svetlo crvene cvetove i zdrave složene listove koji kada se rastrljaju, mirišu na jabuku. Po svojim osobinama slična je prethodnoj ali bolje podnosi sušu i zagaden vazduh.

* Rosa Pendulina (Alpina L.) jedna je od retkih ruža koja dobro raste i u senci, pa se može koristiti za gajenje u uslovima senke visokog drveća, planinskih kosina, severne ivice nasipa ili gde god nema dovoljno sunca. Ima mnogo formi i varijeteta.

* Rosa Multiflora je poreklom iz Japana i Koreje. To je prirodna penjačica od koje su nastale mnoge plemenite ruže. Pored toga što se koristi kao podloga, odlična je na kiselim i ispranim zemljištima za vezivanje tla. Ima površinski i moćan korenov sistem. Izvanredno je bujna i dekorativna

* Rosa Rugosa poreklom je iz severnositočne Azije. Svojim interesantnim oblikom i lišćem kao i lepim krupnim cvetovima razne boje, svojom otpornošću na mrazeve i malom izbirljivošću na zemljište, prestavlja idalnu ružu za pejsažna rešenja. U jesen se, pre opadanja lišće oboji najlepšom žutom bojom. Plodovi su joj krupni i lepe crvene boje.

Mnogi varijeteti divljih ruža, svojom jednostavnom izvornom lepotom osvojili su simpatije ljubitelja ruža. Osim ruže Canina, samoniklo rastu u našoj zemlji još i ruže: R. Alpina, R. Sempervirens, R. Cordifolia, R. Glauca, R. Gallica, R. Inodora, R. Majalis, R. Marginata, R. Obtusifolia, R. Pendulina, R. Villosa, R. Alba i dr.

GRUPE GAJENIH RUŽA

Čajno - hibridne ruže

To su jako složeni hibridi ruža i smatraju se za najplemenitije s obzirom na svoja svojstva. Nazivane čajnim ružama jer je miris njihovog cveta podsećao na fini kineski čaj. U razvoju predhodile su im tzv. čajne, remontane, pernetijanske, burbonske i druge grupe ruža koje su svojim naslednim osobinama uticale na formiranje osobina ovih ruža. Vode poreklo od R. Chinensis - odorata i ruža sa Bliskog istoka kao i evropskih ruža. Daljom hibridizacijom sa drugim grupama ruža kao što su bile remontantne i penetijanske, dobile su svoje današnje ime i osobine. Ruže su sa krupnim najčešće pojedinačnim i često, divno mirisnim cvetom sa mnogo (preko 25) latica. Snažnog porasta i visokih izdanaka. Biljke su visine do 1 m, a najcešće izmedju 60 i 80 cm. (u zavisnosti od sorte, mesta sadjenja i klime). Sadnice su plemenite forme, najcešće mirisne i pogodne za rezanje, krupnih cvetova i velikog izbora boja. Pogodne su za sve tipove vrtova. Sade se u grupama, vrstama, gredicama, pojedinačno ili vezano sa drugim biljkama. Rastojanje pri sadnji je 40 cm. ili 5-6 komada po kvadratnom metru. Ove ruže prvenstveno služe za dobijanje rezanog cveta imaju duge, prave, jake izbojke na vrhu kojih donose pojedinačan cvet. Potrebno im je zaštita u toku zime, da ne bi izmrzle. Osim toga služe kao soliterni ukras vrtova ljubitelja ruža.

Polianta hibridne ruže - mesečarske, mnogocvetne

Prethodna grupa ovih ruža zvala se poliantha a dobijena je ukrštanjem dalekoistočne ruže R. multiflora (mnogocvetna) sa evropskim i bliskoistočnim ružama. I danas ruže polianta krase mnoge parkove i vrtove.
Kasnije, ove ruže niskog rasta sitnih cvetova lepe boje, bez izražajnog mirisa a čiji su cvetovi u obliku štitastih mnogocvetnih cvasti, ukrštene su sa čajnim i čajno - hibridnim ružama. Od tada se ova grupa naziva polianta- hibridi. Dobile su krupnije polupune cvetove i nešto krupnije sjajno lišce.
Ruže sa širokim spektrom korišćenja. Biljke uspravnog rasta, izdanaka visine od 40 - 90 cm (zavisno od sorte, mesta sadjenja i klime); u velikom broju sa mirisnim cvetovima, koji se formiraju u buketima. Cvetaju obilno, pa se sađenjem u masi postižu snažni i obojeni efekti.
Pogodne su za sađenje kod svih tipova kućnih vrtova, pored staza, u parkovima, pored ulica, kao cvetne žive ograde, leje i bordure. Treba težiti jednobojnim efektima ili voditi računa o skladu boja, za višebojne grupe. Sade se na rastojanju od 30 - 40 cm ili 6 - 8 biljaka po metru kvadratnom. Ove ruže nisu pogodne za rezanje cveta. Otporne su prema mrazu, u našim uslovima.

Floribunda ruže - buketuše

To su hibridi polianti dobijeni daljim ukrštanjem sa čajno - hibridnim ružama. Ove ruže donose cvetove u buketima, ali su oni po obliku i veličini veoma slični cvetovima čajno - hibridnih ruža. Nešto su više rastom, stalno i cvetaju. Lišće im je kao kod čajno hibridnih ruža.
Imaju širok spektar korišćenja. Od njih se prave cvetne žive ograde, obojene cvetne leje, pa i male šume. Po pravilu se sade pored ograda. Za pojedinačno sađenje se koristi štap, kao oslonac. Biljke su uspravnog rasta, visokih izdanaka do 2 metra, mnogobrojnih, raskošnih cvetova i često mirisne. Sade se na rastojanju 60 - 100 cm ili 1 - 2 sadnice po metru kvadratnom, u zavisnosti od bujnosti i načina sečenja izdanaka.
Buketuše se mogu koristiti kako za rezani cvet. Otpornije su i više cvetaju od ruža iz ostalih grupa, a lepših su boja i krupnijeg cveta od polianta ruža. Otporne su prema niskim temperaturama.

Minijaturne - patuljaste (bengalske) ruže

Dosta malobrojna grupa u odnosu na ostale. Dobijena je od kineske patuljaste ruže. Sposobni su da rastu na balkonima i minijaturnim "stenovotim" i "japanskim" bašticama kao i u saksijama. Imaju budućnost kao ruže visoko urbanozovanih naselja zajedno sa ostalim sobnim i balkonskim cvećem. Mogu se kombinovati sa niskim četinarima. Žbunastog rasta, visine do 40 cm. Tokom cele vegetacije neprestano i bogato se obnavlja mnogo sitnih cvetova. Sade se na rastojanju od 25 cm ili 12 biljaka po metru kvadratnom. Ako se sade u saksije, prečnik i dubina posuda mora biti najmanje 25 cm., a supstrat se mora menjati posle dve godine

Ruže penjačice i puzavice

Prema načinu kako su dobijene ove ruže dele se na prave penjačice, koje su nastale hibridizacijom izmedu R. wichraiana i ružama iz navedenih grupa, zatim sa ružom Multiflora i drugim prirodnim penjačicama. Međusobno se dele na one koje samo jedanput cvetaju u sezoni (kraj maja do kraja juna) i na stalno cvetajuće. Drugi tip penjačice nastao je mutacijom čajno - hibridnih ili floribunda ruža i zovi se jednim imenom clymbing sportovi.

Sportovi ili mutanti nastaju prividno spontano, promenom naslednih osobina jednog jedinog pupoljka. Ovakve promene sve su češće kod modernih ruža koje su višestruki hibridi i u njima polako dolazi do različitih kombinacija hromozoma - nosioca naslednih osobina u ćelijskim jedrima. Vrlo često se ispoljava samo jedna osobina (dugi izbojci) a ostale osobine ostaju kao kod biljke na kojoj je "sport" nastao. Različitim uticajima (zracenje, hemikalije, temperatura i dr.) ovakve mutacione promene mogu se i veštački izazvati.

Mutacije imaju sve veći značaj u savremenoj genetici, pa i u selekciji ruža. Obično imaju sve osobine ruža od kojih su nastali samo se razlikuju svojim jako izdženim izbojcima. 2 - 3 metara.

Penjačice ruže, ako im klima i mesto sađenja odgovaraju, u zavisnosti od sorte, mogu narasti i do 4 metra.. Cvetaju cele sezone. Pogodne su za formiranje pergola, hladnjaka, cvetnih živih ograda, maskiranje zidova i neuglednih pozadina. Biljke imaju visoke izdanke i ako želimo da ostanu uspravne, moramo tražiti oslonac. U suprotnom će padati dole, što će izgledati privlačno, ako su u vrsti. U zavisnosti od bujnosti i namene sade se na rastojanju od 1 - 2 m.

Ruže puzavice - bodendecker ruže - su cvetne alternative za monotone zelene površine. Spadaju u jednu potpuno novu grupu ruža, koja se svake godine uvećava novim selekcijama. Rastu snažno i poleglo po zemlji, praveći pravu malu šumu.