Bichon Frise - Kovrdžavi bišon
Njegov čist, beo izgled i besprekorno ponašanje i u najfinijem društvu, ukazuju da je to pas koji voli miran život. Ipak, Bichon Frise je nešto više od suverenog pratioca. Niko ne može tačno da kaže koliko je staro poreklo ove rase. Ipak, zna se da njegovi preci potiču iz 15. veka. To je dakle, prastara rasa, čije ime govori o njenom poreklu. Rasa je verovatno nastala mešanjem maltezera i malih Barbea (u Francuskoj nazivani Barbichon- slatki mali Barbe). Španski moreplovci doneli su sa sobom Bichon Teneriffe (tako su se tada još zvali) početkom 15. veka na Kanarska ostrva da bi ih tamo uzgajali i prodavali španskim i italijanskim plemićima. Francuski vojnici su mnogo ovih malih pasa doneli kući kao ratni plen. I uskoro je on postao dvorski pas. Fransoa I uveo je Bišone na evropske dvorove.
 |
 |
|
Najomiljeniji i najpoznatiji postaje za vreme vladavine Anrija III 1574. godine. Ovom dragom psiću nije bilo teško da osvoji srca francuskih dama renesanse.
Poklanjana mu je bila sva pažnja, bio je razmažen, ukrašavan mašnicama i trakama i tako je postao luksuzan pas i pas za držanje u krilu. U tom periodu dobio je ime koje ima i danas - Bichon a poil frise (Bichon - bichoner = francuski razmaziti, a poil = odlakan i frise = kovrdžav).
Na portretu Nelly O Brien koji je sredinom 18. veka naslikao Sir Joshua Reynolds, veoma dobro se vidi da je Bišon već tada bio šišan. Za vreme Napoleonovih ratova, dame su putovale u pratnji francuske vojske po Evropi, a sa njima i ovi mali psi. Tako su Bišona upoznali i gražanski krugovi. Ipak, dugo mu je trebalo da dobije standard i da ga priznaju. Standard je odrežen 1933. godine, a godinu i po dana kasnije uveden je u rodovnik francuskog kinološkog saveza.
U Nemačku je uvezeno dva primerka ove rase tek 1955. godine i bili su pogrešno upisani kao bolonjezeri. Tek 1980. godine upisano je u nemačke knjige pravo ime rase - Bišon frise. Srećom, ovi beli mališani nikada nisu bila moderna rasa. Možda su baš zbog toga ostali tako otporni i zdravi, sa čvrstim i nepromenjenim karakterom.
On je vrlo ugodan pratilac, ima ujednačen karakter, nije brbljivac i veoma je inteligentan. To je mali, ali snažan i zdrav pas, sa puno šarma. Igranje je za njega isto tako važno kao i maženje. Ali, najvažnije je za jednog bišona da živi zajedno sa porodicom u čiju svakodnevicu se brzo uklapa.
Ovaj mali pas za pratnju ne traži kuću sa dvorištem, on nalazi mesta čak i u najmanjem apartmanu. Ali, onda je obavezna svakodnevna šetnja. Ko želi da ima psa kojeg će samo držati u krilu, ne treba da uzima Bišona.
Mališa je suviše inteligentan, voli da se igra sa vlasnikom, da uči, da jurca i da se mazi, a ako nije tako, on je duhovno bolestan. Jako voli vodu, pa treba paziti na njega dok se šeta, jer reku, potok ili baru će brzo spaziti i pre nego što se okrenete - biće u vodi. Ne možete ni zamisliti koliko je temperamentan dok ga ne vidite kako u šetnji drži korak sa velikim psima.
Ali, on tačno zna na kom mestu kako treba da se ponaša. U hotelu ili restoranu će ponovo postati mala maca. To ne treba da mu se govori, već on tačno zna šta treba da radi da bi ugodio svojim vlasnicima. često on bolje njih razume nego oni njega. Svoj prostor veoma dobro čuva i laje čim se neko pojavi ispred vrata. Svakog posetioca srdačno pozdravlja, čim se vrata otvore, jer pre svega želi da se igra, ali u prvim minutima nikada ne deluje nametljivo. Kad se svi pozdrave, opet će leći na svoje mesto ili u krilo posetioca, ako je to neko njemu drag i prepustiće se maženju.
 |
 |
 |
Nije teško vaspitavati ga ako se to dosledno sprovodi. To znači, ko ne želi da Bišon vuče i žvaće cipele unaokolo, to ne sme da mu dozvoli nikada, ni dok je štene, ma koliko on ljupko izgledao.
Bišon je vrlo radoznao, sve ga interesuje i strastvene je i razigrane prirode. Verovatno se zbog toga veoma dobro razume sa decom. Voli pre svega da jurca, ali kad mu to dosadi, otmeno se povlači. Nikada ne reaguje agresivno niti ljutito. Naravno, da roditelji treba da objasne deci da Bišon ne može neprestalno da se igra i da mu je potreban i odmor. Koliko je lak za vaspitavanje, toliko je teško održavati njegovu dlaku. Već kao štene, potrebno ga je četkati svaka dva dana čak i onda kada se misli kako to nije potrebno. U dosledno vaspitanje spada i stvaranje efekta navike. Zato će četkanje kasnije doživljavati kao nešto prijatno. Oko sedmog meseca ćete primetiti kako mu se dlaka brzo ućeba. U tom periodu koji može da traje više meseci, treba ga četkati svaki dan. Tada nega uopšte neće biti problem. Kupati ga treba retko, jer on nema tipičan pseći miris, čak ni kada je mokar. Ali, prljav će biti, kao i svaki drugi pas, posebno ako živi u gradu. Pre kupanja ga treba dobro isčetkati. U krznu ne sme da bude ni jedan čvor. Jer, ako ga ućebanog stavite u vodu, čvorovi će postati još čvršći. Tu ne može da pomogne nikakav šampon.
Kritična mesta su iza ušiju, na bradi i nogama. Na takva mesta treba staviti bebi puder i rasčešljti ih češljem. Ne treba ga šišati kao pudlu - što mnogi rade. Iako bišon po standardu treba da ima dugu dlaku, ukoliko ne odlazi na izložbe, najbolje ga je ošišati. To je prednost za jednog aktivnog psa i leti i zimi, jer Bishon frise je pravi pas prirode.
