Kavkavski ovčar

KAVKASKI OVČAR
Polina Simić

Kavkaski ovčar je jedna od najstarijih pasmina, koja, kao i mnoge druge velike rase vodi poreklo od molosoidnih pasa sa Tibeta. Pretpostavlja se da je predak svih molosa - tibetski pas, rasa stara nekoliko hiljada godina. Po prvi put u literaturi tibetski pas se spominje 1121. godine.
Preci današnjih molosa su stigli iz Azije sa mnogobrojnim nomadskim plemenima, vojskama, trgovačkim karavanima. Osvajali su nove regione, a potomci ovih pasa su ukrštani sa domaćim psima. Tako su menjali svoj oblik i sticali karakteristične rasne osobine.

Da su preci kavkaskog ovčara stigli iz Azije potvrđuje i karakteristična građa azijskih pasa - masivna glava, moćan kostur, a takođe izuzetne borbene osobine i hrabrost u borbi sa zverima.
Tradicionalno, ova rasa se koristila za čuvanje stada od divljih zveri. Psi ove rase su uspešno korišćeni i kao čuvari. U literaturi se prvi put sreće opis rada ovih pasa u turskoj vojsci na čuvanju tvrđava i lagera 1765. - 1774. godine. Za vreme osvajanja Kavkaza od strane Rusije, bio je izdat i specijalni ukaz koji je naređivao korišćenje ovih pasa za čuvanje svih tvrđava. Početkom tridesetih godina prošlog veka kavkaski ovčari su sa uspehom počeli da se primenjuju i u sovjetskoj vijsci i kao čuvari na industrijskim i državnim objektima u Rusiji.
Sam naziv kavkaski ovčar govori o regionu nastanka i širenja ove rase, ali u stvari, ovaj region je bio mnogo veći. Od davnina ovi psi su pratili i čuvali stoku na teritoriji od kavkaskih planina do samog iranskog zagorja. Zbog geografske izolovanosti pojedinih delova, veličine te ogromne teritorije, razlika u reljefu i klimi, formirano je nekoliko tipova kavkaskih ovčara koji se dosta razlikuju između sebe. U stepskim predelima Azerbejdžana i stepama oko Volge, uslovi života ljudi i načini korišćenja ovih pasa su potpuno drugačiji nego uslovi Centralnog Kavkaza i Gruzije. Psi koji prate i čuvaju stoku na stepskim ravnicama, morali su da budu krupni i snažni da bi pobedili u borbi sa zverima - a sa druge strane, nešto lakše građe, dužih nogu, kraće dlake i vrlo izdržljivi, zbog suve i žarke klime, velikih suvih prostranstava koji su zahtevali od goniča stoke svakodnevne dugotrajne seobe.
U planinskim predelima, gde pašnjaci imaju relativno malu površinu, a pronalaženje vode nije problem, formirao se drugi tip kavkaskog ovčara. To su psi snažnog i snažno grubog tipa konstitucije sa masivnim kosturom, teške glave, sa dobro razvijenom dlakom i podlakom. Uglovi ekstremiteta su dosta otvoreniji, kosti udova kraće, grudni koš obimniji a telo izduženije.

Kroz vekove, ova rasa je bila izložena i prirodnoj i takozvanoj narodnoj selekciji. Time se objašnjava bezbroj vrsta i povrsta, karakterističnih za određeno mesto ili čak i selo. Prvi pokušaji ruskih kinologa da opišu i sistematizuju tipove i podtipove kavkazaca su bili sprovedeni uskoro posle završetka građanskog rata i nastavljene početkom tridesetih godina. Tada je započela ozbiljnija selekcija.
A. P. Mazover (1954) piše: - Najbolji kavkaski ovčari se nalaze u Gruziji, njih odlikuje moćan kostur i najkrupniji su između svih tipova kavkaskih ovčara. Glava pravilna, tipična. Jednobojni su i dugodlaki što daje tim psima efektan izgled i lepotu. Index veličine oko 104-106. U Azerbejdžanu se razlikuju dva tipa kavkaskih ovčara: prvi je nalik gruzijskim psima i nije nastao bez njihovog učešća. Može da se sretne u planinskim predelima Azerbejdžana. Drugi u stepskim krajevima: snažne ali lakše građe, viših nogu, kratkodlake, sa izduženom suvom glavom. Boja riđa sa tamnijom maskom, retko viđenom u drugim regionima. Index veličine isti, u stepama je 100-102.

U Jermeniji, psi su slični gruzijskim, ali sitniji i nešto lakše građe, nisu toliko jakih kostiju. Više su kvadratični (102-105), boja siva ili mrka, dlaka duga. Postoje tigrasti i šareni (sa flekama tamnijih boja na osnovnoj beloj boji) pasa.
Psi Dagestana - snažne, ponekad grube građe. To su krupni psi sa pravilnim oblikom glave i dobro razvijenim kosturom, po tipu građe bliži su stepskim psima. Nadvlađuju kvadratične pse (100-103) sa kratkom ili srednje dugom dlakom. Različite su boje, oko 35 odsto su šareni i tigrasti, što je više nego u drugim oblastima.
Osim već spomenutih tipova postojali su još i drugi lokalizovani na teritoriji Osetije, Čečeno-Ingušetiji i dr. Za sve ove tipove karakteristična je gruba građa, snažna konstitucija, velika fizička snaga i izdržljivost, odsustvo straha u borbi sa zverima, neprobirljivosti prilagodljivost uslovima držanja, dobra sposobnost ka dresuri i ispunjenju obaveza čuvara stada i imovine.

U naše vreme je gotovo nemoguće govoriti o deljenju rase kavkaski ovčar na određene tipove zbog toga što je u mestima istorijskog nastanka ove rase ostalo vrlo malo čistokrvnih primeraka koji su sačuvali najbolje kvalitete svog tipa. Naravno, ostala su još mesta gde se još mogu naći primeri kavkaskog ovčara gajeni u čistoj rasi u uslovima njihovog prirodnog života, ali takvih mesta ostaje sve manje. Ali, bez obzira na to, što danas rasa kavkaski ovčar ima status kulturne rase, tj. njenim odgojem se bave odgajivači i klubovi, ona ipak sa lakoćom može da bude svrstana u prelazne forme (između izvornih rasa sa Kavkaza i kulturnih rasa koje je čovek stvorio). Za prelazne forme karakteristična je neujednačenost strukture rase: jedan njen deo se održava selekcijom, a drugi se još uvek nalazi u izvornom stanju. Kulturne rase opstaju zahvaljujući isključivo radu čoveka i degradiraju se ako taj selektivan rad prestaje. Uzgoj tih rasa baziran je na unapred planiranoj selekciji. Izvorni psi su se formirali spontano uglavnom prirodnom i tzv. narodnom selekcijom i često je bio prisutan vrlo tesan inbreeding (incest). Oni nisu toliko zavisni od čoveka kao psi kulturnih rasa, nego samo orijentisani na njega i kod njih je vrlo izražen polni demorfizam (razlika između mužjaka i ženke). Analiza savremenog stanja rase kavkaski ovčar govori o stabilnom porastu popularnosti ovih pasa. Kavkaski ovčari su zaslužili poštovanje - kako profesionalaca, tako i ljubitelja ove rase i nesumnjivo zauzeli prvo mesto u Rusiji u rejtingu pasa čuvara i zaštitnika. Njihova popularnost stalno raste i u Evropi i u SAD. Specifičnosti ove rase su stabilan karakter, uravnotežen temperament i dosad neprevaziđene čuvarske odlike.
Vlasnici kavkaskog ovčara nikad ne treba da zaborave kako su ovi psi vekovima vodili nezavistan čak i poludivlji način života ispunjavajući zadatke čuvara i borca sa zverima. Za osnovu selekcije nije služila lojalnost prema čoveku što je slučaj kod civilizovanih rasa, već sposobnost ka samostalnom obavljanju svojih obaveza u prirodi (pod otvorenim nebom). Takva sredina diktirala je žešće kriterijume, od kojih je glavni bio potpuno i konačno odrastanje i sazrevanje jedinki istovremeno sa dostignućem polne zrelosti. Za razliku od većine rasa pasa koje stasavaju uz čoveka i doživotno iskazuju elemente juvenilnog ponašanja (karakteristično za štene), kavkasci kad sazre, izgrađuju svoj odnos sa čovekom po zakonu čopora pasa. Taj mentalitet čopora mora da postane osnovni pojam za shvatanje i upravljanje ponašanjem odraslog kavkasca. Vlasnik kavkasca mora da zna da on sam postaje član čopora i zauzima u hijerarhijskoj lestvici određeno mesto koje mora da bude samo prvo tj. mesto lidera. Svako drugo mesto za vlasnika je nedopustivo. Svi stručnjaci koji su se više godina više bavili ovom rasom, tvrde da kavkasci poseduju skoro neverovatnu sposobnost da razlikuju situacije realne opasnosti prema sebi, članovima čopora, ili njihovoj teritoriji od lažne uzbune i različitih imitacija i demonstracija. Životna potreba za očuvanjem snage u prirodnim uslovima njihovog života zajedno sa sigurnošću u sebe i osećajem sopstvene snage dovodi do toga da psi retko prelaze granicu neophodne zaštite.
Kod pravilno formiranog odnosa između psa i čoveka, kavkasci pokazuju veliku privrženost i odanost vlasniku. To su psi jednog gospodara, provereni zaštitnici i čuvari. Oni teško podnose promenu vlasnika, a nove ljude nerado prihvataju. Ali, čak i u odnosu prema voljenom čoveku oni ostaju nezavisni vole slobodu i ne pokazuju preterane emocije. Njihova odanost je suzdržana pa čak i surova. Ali čoveku koji zauzima prvo mesto u hijerarhiji, čoveku lideru, ovi psi uzvraćaju najvišim dokazom svoje odanosti - spremnošću da ga brane do kraja života.