Junior handling
Junior handling je predivan sport. Ostavimo na trenutak sa strane bodove i takmicenja i usredsredimo se na znacenje, koje ima za kinologiju. Po mom licnom mišljenju se po kvalitetu i broju dece, koja se bave handlingom, može proceniti nivo kinološke kulture u nekoj zemlji. Nažalost, još danas, posle 75 godina postojanja tog sporta, postoje zemlje, u kojima junior handling ne postoji.
|
|
Kao mama dvoje male dece na to gledam jako kriticno. Kako da se ocekuje napredak kinologije, ako deca ne sagrade pravilan odnos sa ljubimcima? Kako da se ocekuje kvalitetan saživot sa psima, ako nisu toliko vaspitani, da ih mogu voditi mladi? |
Ponekad se organizator izložbe ipak potrudi i obezbedi nagrade i za sudiju. Vecinom postavi coveka, koji ni ne poznaje zlatna pravila. Cela manifestacije se brzo pretvori u: ogroman pas, malo dete, puno smeha. O bezbednosti svega toga necu ni pricati. Ponekad se u toj zbrci pojavi curica ili decko, lepo obucen, sa psom u savršenom stavu. Mama ili tata, verovatno iskusni kinolozi, su kuci vežbali i cekali dan, da njihovo dete dobije priliku i pokaže, koliko truda je uložio u ucenje pravila i treninga sa psom. Taj dan je tu i mali lepo mirno stoji sa strane i ceka, da se svi ostali smire i da otrci po krugu sa svojim ljubimcem, ponosno dignute glave. Ali, niko se ne smiri. Svi se još uvek vuku na sve strane, svako malo uleti neki gazda i dovuce svog nevaspitanog psa nazad u ring i utrapi ga detetu. Sudija izabere trojicu, naravno one koji su najviše zabavljali publiku. Mali i jedini junior handler još uvek ceka sa strane. Njegovih pet minuta je prošlo, ali na žalost i prilika, da se u tom kinološkom svetu nešto promeni. Jer znate, kako to ide. Danas jedan, sutra dva, sledece godine novi predstavnici na Cruftsu. Ali... Posle pitanja mame malog junior handlera sudiji, zašto mu nije dao priliku, da pokaže, šta zna, sledi tako tipican odgovor. Pa što nije malo potrcao gore-dole. Eh, bice on dobro. Pa to su samo deca. Da, bice on dobro. A kinologija?
|
|
Za uspešno nastupanje na junior handlingu je potrebno puno više, nego samo nauciti zlatno pravilo, likove, obuci novu košulju i ocetkati psa. Potrebna je saradnja izmedu deteta i psa. Potreban je kvalitetan odnos. Oboje je posledica aktivnog bavljenja sa psom. Zato, dragi roditelji, pružite priliku svojim klincima, da brinu o psu |
Odnos se gradi sa pripremanjem hrane, svakodnevnom negom i šetnjama. To nikako ne znaci, da dete preuzme odgovornost za psa. To samo znaci, da u životu psa aktivno saraduje. Sa druge strane je jako bitna i socijalizacija psa. Pas treba da bude naviknut na sve, jer na kraju krajeva se radi o izložbenom psu. U procesu socijalizacije i vaspitanja, dete treba da ima bitnu ulogu. Često možemo videti situacije, kada junior handler ude u ring, a pas traži detetovu mamu. Za psa i handlera ce biti puno lakše, ako produ kurs osnovne obuke u školi za pse ili se bave nekim kinološkim sportom. Junior handling je i odlicna prilika za upoznavanje novih drugara, usavršavanje stranog jezika, ako se ide u inostranstvo i svakako sticanje samopouzdanja, koje je u tom razdoblju itekako bitno. Dete nauci saradivati sa drugim handlerima i pomoci im. Na zdrav nacin nauci pobedivati, gubiti i vežbati, kako biti bolji, prihvatiti mane i najbolje strane svog ljubimca, pa i sebe. Tako ce junior handling biti zabava za sve i pravi ambasador pravilnog odnosa izmedu deteta i psa.
Maja Šparovec
