Svetski standardi u domaćim firmama
 |
Tokom godine koja je na izmaku 343 naša privredna društva potpisala su ugovor o korišćenju podsticajnih sredstava za uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti hrane. Na taj način ona su se ugovorno obavezala - kroz sprovo|enje akcije „Mislite na vreme“ - na implementaciju i sertifikaciju integrisanog HACCP / ISO 9001 sistema odnosno standarda, dok ih je bezmalo 300 odbijeno
Sumirajući podatke iz protekle godine kada je 242 preduzeća potpisalo iste ugovore sa Ministarstvom poljooprivrede kao i još 56 preduzeća koja su subvencionisana posredstvom donacije USAIDa i ministarstva, dolazi se do podatka da je trenutno oko 650 preduzeća u procesu implementacije ili je sertifikovalo integrisani navedeni standard. Ovaj podatak možda ima veću težinu ako se uporedi sa rezulatima ankete sa početka 2004. godine koji kažu da 85% domaće prehrambene industrije nikada nije čulo za HACCP. Sa aspekta ciljeva nacionalnog projekta, Ministarstvo je delovalo u dva smera, prvi, koji je trebalo da otkloni tehničku barijeru u međunarodnoj trgovini po sporazumu Svetske trgovinske organizacije kao i higijenskom paketu regulativa Zakona o hrani Evropske Unije. Rezultat ovog aspekta najbolje ilustruje podatak da su preduzeća koja su nastupala na 22 međunarodna sajma u dve godine, (a subvencionisana od strane Ministarstva poljoprivrede), realizovala više od 70 miliona evra ad hoc ugovora i potpisala desetine dugoročnih ugovora o plasmanu ili saradnji sa stranim partnerima. Sa drugog, ništa manje bitnog aspekta, Ministarstvo je nastojalo da izradom Strategije o bezbednosti hrane i Zakona o hrani kao krovnih zakonskih akata reguliše postavku proizvodnje i manipulacije hrane.
Ovo je činjeno na osnovama odredbama koji predstavljaju sisteme sledljivosti, procedure analize rizika metodom kritičnih i kritičnih kontrolnih tačaka ( HACCP) kao i zakonsku odredbu sa datumom stupanja na snagu - prvog januara 2009. godine, što je dato Zakonom o Veterini za proizvođače hrane animalnog porekla. U međuvremenu, a nezavisno od aktivnosti ministarstva, domaćini i veletrgovci, pre zakonskog roka postavili su, u skladu sa svojom poslovnom politikom, pred svoje snabdevače zahtev o pisanoj podvrdi kvaliteta i bezbednosti hrane izdatoj od strane akreditovanih organizacija registrovanih u Republici Srbiji. Analizom strukture korisnika subvencije (proizvodnje pića 18% hladnjače 16%, mlinskopekarska 15%, konditorska 15%, mlekare 15%,mesna 10%, proizvodnja kečapa, majoneza i senfa, praškastih proizvoda, stočne hrane i proizvodnje zdrave hrane 11%) uočljivo je da su ovi sistemi potreba svih subjekata bez razlike sa aspekta proizvodnog asortimana. Valja ovde naglasiti da je za sledeću 2007. godinu, Sektor za agrarnu politiku predložio još jednu godinu subvencionisanja implementacije i sertifikacije sistema bezbednosti hrane uvezano sa subvenciom izvozno orjentisanih sertifikovanih preduzeća za nastupe na međunarodnim sajmovima hrane. Pored procesnih principa HACCP-a, predlog je da se od sledeće godine stimulišu i posebni standardi zemalja uvoznica iz Srbije ( BRC, IFS) kao i standard primarne proizvodnje (EUREPGAP) za ona preduzeća koja imaju izvoznu orijentaciju ka tim tržištima. U smislu izgradnje inspekcijske infrastrukture ministarstva za nadzor nad budućim zakonskim odredbama, sektor je predložio saradnju sa Kanadskom Agencijom za hranu, sa jasnim ciljevima stvaranja državnog notifikacionog tela, izrade generičkih kodova za 7 procesnih grana, izradu registra preduzeća koja posluju u skladu sa zahtevima EU za uvoz iz trećih zemalja (HACCP registar), obuku inspekcijskih službi i izradu ček listi po generičkim kodovima. Na ovaj način već krajem sledeće godine Srbija bi trebalo da dobije prve inspekcijske službe spremne da vrše nadzor nad sistemima bezbednosti hrane HACCP, što bi suštinski značilo da iza pisanog kvaliteta umesto kao što je do sada praksa, da stoje akreditovane sertifikacione kuće, stajati Republika Srbija, a svaki ugovor potpisan sa našim preuzećem podrazumeva će po automatizmu da hrana poreklom iz Srbije dolazi od proizvođača koji posluju po normama Srbije i EU. B. Lazić
