Kad sateliti “voze” traktor
 |
 |
Velika uštede vremena, novca i napora rukovalaca, postizanje optimalnih parametara rada i precizno obavljanje operacija i pri lošijoj vidljivosti, pa i noću, samo se neke od prednosti koje poljoprivredi nude nove tehnologije, a među njima svakako vidno mesto zauzima globalni sistem za pozicioniranje ili, kako bi se to jednostavnije reklo, satelitsko navođenje poljoprivredne mehektaranizacije.
Primena Global Positioning System (globalnog sistema za pozicioniranje)- GPS, pozicioniranja uz pomoć satelita, u poljoprivrednoj proizvodnji sprovodi se intenzivno poslednjih petnaestak godina- ističe prof. dr Milan Martinov s novosadskog Fakulteta tehničkih nauka.- U početku mnogi su bili skeptici u pogledu ostvarenja šire primene pre svega stoga što je cena uređaja bila visoka, a tačnost niža nego danas. Tačnost pozicioniranja 5-10 metara, koja je u saobraćaju pri praćenju vozila prihvatljiva, u poljoprivredi je za mnoge primene nedovoljna. Danas su na raspolaganju besplatna mreža, koja pokriva i našu zemlju, a kojom se ostvaruje pozicioniranje sa greškom 10-30 cm. Dodatnim sistemima sa korekcijom, koji se plaćaju, odstupanje je i ispod 2 cm, Od posebnog značaja je i to što cene opreme i usluga navođenja opadaju, te sve više korisnika nalazi ekonomsku računicu za primenu GPS-a u poljoprivredi.
Nakon brojnih istraživanja mogućnosti primene satelitskog pozicioniranja u poljoprivredi i mnogih ostvarenih rešenja, čini se da se došlo do postupka koji može da bude isplativ i u našoj poljoprivredi- naglašava dr Martinov.- Sistemi za navođenje traktora i mašina u cilju ostvarenja što boljeg sklapanja prohoda nazivaju se Controlled Traffic, Parallel Tracking, Curve Tracking ili Steering System.
 |
Ručno navođenje
- Najjednostavniji su sistemi sa ručnim upravljanjem, zakretanjem upravljačkog točka, uz praćenje pokazivača ispravnog pravca, odnosno odstupanja od poželjne linije kretanjakaže.- Najčešće se sreću sistemi sa svetlećim diodama lajtbar. Rukovaoc zadaje širinu zahvata, uključujući planirani minimalni preklop, te nakon prvog prohoda već dobija informaciju o tome kojom linijom treba da se kreće da bi išao paralelno sa prvom linijom na zadatom odstojanju. Pri odstupanju levo ili desno, uključuju se odgovarajuća svetla na lajbaru, diode, koje navode korisnika kako da dođe do željene putanje.
Prednost ovog sistema je u njegovoj jednostavnosti i niskoj nabavnoj ceni. Rukovalac treba da bude spretan i iskusan da bi novi prohod započeo bez preteranog manevrisanja i korigovanja položaja kretanjem napred nazad.
Ovaj nedostatak otklonjen je time što je lajtbar kombinovan sa monitorom na kojem se prikazuje putanja koju traktorista treba da sledi da bi zauzeo pravilan položaj za ulazak u novi prohod. Na monitoru se prikazuje i trenutni položaj traktora sa mašinom, kao slici, i putanja koju treba da ostvari.
Automatsko navođenje
Sistemi za automatsko navođenje ostvaruju mehektaraničko zakretanje upravljača traktora tako da on na osnovu utvrđene pozicije, zadate širine zahvata, raspoloživog prostora na uvratini automatski vodi traktor i mašinu najpovoljnijom putanjom, a u skladu sa tačnošću sistema za pozicioniranje. Ugrađuju se u traktore i ostale samohodne mašine fabrički ili se dograđuju na već korišćene. Servomotori, rotacioni (električni) ili linearni (hidraulički cilindri) zakreću upravljački točak koji bez dejstva rukovaoca ostvaruje željenu putanju i eventualne korekcije. Sistemi za automatsko navođenje sadrže i terminal koji se smešta u kabinu traktora. On se sastoji od monitora na kojem se prikazuje putanja traktora i drugi podaci i tastature na kojoj se zadaju parametri potrebni za uspešan rad, prikazano prikazano na narednoj slici. Na najsavremenijim rešenjima primenjuju se monitori sa zadavanjem vrednosti dodirom, kao što je to, na primer, na bankarskim automatima, rekao je dr Martinov.
Velika ušteda
Pre nego što se korisnik opredeli za nabavku i primenu sistema za navođenje, sklapanje prohoda, trebalo bi dobro da razmotri sve ponude i naravno proceni ekonomičnost primene.
Da bi se videlo o čemu se radi najbolje govori praksa. Tako, na primer, traktor razrivačem obrađuje 1000 hektara godišnje. Razrivač je radnog zahvata 8 m, a u radu se traktor kreće brzinom 8 km/h. Preklop, na osnovu iskustva, je bez navođenja 0,6 m u proseku. Sa navođenjem, na osnovu iskustava drugih on je 0,2 m. Računajući samo aktivni rad, bez vremena okretanja na uvratini, razrivanje sa većim preklopom trajaće 9 sati duže. Tome bi trebalo dodati i više vremena za okretanje na uvratini, jer će se ono češće sprovoditi, jer je aktivna širina rada manja. Kada se izračuna aktivna dužina rada u oba slučaja i u obzir uzme pun zahvat, dobija se da se pri radu sa preklopom 0,6 m zaista “pokrije” oko 55 hektara više nego pri radu sa prekolopom 0,2 m.
Ovome treba dodati da ukoliko bi traktor radio i noću, u tri smene, ceo posao bi se obavio za manje od polovine meseca, dok bi u jesenjem periodu bez noćnog rada bilo potrebno i više od mesec dana.
R.S.
