Krompir čuva pravilno
U poslednjih dvadeset godina u svetu su u proizvodnji krompira nastale značajne promene u smislu smanjenja površina i povećanja kvaliteta i prinosa. To su promene, koje se pre svega odnose na agrotehniku, sortiment (za potrošnju u domaćinstvu ili za različite vidove prerade), mehanizovanost tehnološkog procesa proizvodnje, vađenje, skladištenje i čuvanje krtola krompira - kaže prof. dr Žarko Ilin s novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
-Kod nas iako krompir spada među prvih pet gajenih biljnih vrsta, još uvek se nalazi na margini interesovanja agronomske nauke i struke - naglašava dr Ilin. - Osim toga, tržište krompira je gotovo u celosti prepušteno ponudi i tražnji, zbog čega su izraženi ciklusi u proizvodnji i ponudi krompira kod nas. Organizovana proizvodnja krompira za potrebe prerađivačkih kapaciteta (od krompira može da se proizvede preko 150 najrazličitijih proizvoda i više od 700 jela) u znatnoj meri doprinela bi uvođenju reda i stabilnosti na tržištu krompira u Srbiji. Iskustva agrarno razvijenih zemalja ukazuju na to da proizvodnja krompira može biti i naša razvojna šansa, ne samo za podmirenje sopstvenih potreba, nego i za izvoz.
Vađenje krompira
Vađenje krompira je tehničkotehnološka operacija kojoj je važno prići krajnje stručno imajući pri tome na umu sve propuste koji negativno mogu da se odraze na kvalitet krtola i dužinu čuvanja.
Fiziološki zrele krtole vade se u ravničarskim regionima tokom jula, avgusta i septembra meseca, a u brdskoplaninskim područjima u septembru i oktobru. Na vreme vađenja, osim namene proizvodnje i regiona, bitno utiče, pre svega, ranostasnost sorte, zatim, nivo agrotehnike (zavisi od sprovođenja redovnih mera nege zaštite od bolesti i štetočina) i ekoloških uslova.
 |
U proizvodnji fiziološki zrelog krompira od izuzetne važnosti je očuvati nadzemnu vegetativnu masu u što dužem vremenskom periodu. Time se postižu daleko veći prinosi dobrog kvaliteta (s visokim sadržajem suve materije), što je preduslov za uspešno i dugo čuvanje.
Krtole su u fazi pune zrelosti kada je nadzemna vegetativna masa potpuno zrela. Listovi i stablo najpre požute, a zatim poležu i postaju smeđe do tamnosmeđe boje (bez oštećenja od plamenjače, crne pegavosti, krompirove zlatice i dr.). Odumiranjem nadzemnog vegetativnog dela “cime” (list i stablo) završen je proces premeštanja asimilativa, stvorenih u procesu fotosinteze iz nadzemnih delova u podzemne vegetativne organe - krtole. One se tada lako odvajaju od stolona, pokožica je potpuno očvrsla što, uz povoljnu vlažnost zemljišta (oko 60- 70 odsto od PVK), omogućuje lako i uspešno vađenje.
Nedozrela, bujna nadzemna vegetativna masa (kod kasnih sorata) i zakorovljene parcele otežavaju uspešno vađenje, te je tada neophodno uništavanje cime i korova tarupiranjem ili primenom hemijskih preparata (»reglone«, »reglone forte« 4-5 litara po hektaru, »basta«).
Krompir se vadi ručno (u bašti na malim površinama) i mašinski (plugovima, vadilicama i kombajnima za krompir). U našim uslovima krtole krompira se najčešće vade vadilicama (jedno i dvoredne) te nakon vađenja se organizuje ručno sakupljanje krtola. Prilikom s a k u p l j a n j a izdvajaju se sitne frakcije (sitne krtole učestvuju s 10-15, izuzetno i do 30 posto od ukupnog prinosa) i oštećene krtole. Sitan krompir (4-6 tona po hektaru) i oštećene krtole su kvalitetna stočna hrana. Nikada ga ne treba koristiti za dalju reprodukciju, sadnju naredne godine (kako je to kod nas još uvek običaj), jer je male biološke vrednosti i u vrlo visokom procentu zaražen virusima.
Krupne frakcije konzumnih krtola se dobro prosušene sakupljaju odmah nakon vađenja da ne bi duže bile izložene dejstvu sunčevih zraka. U protivnom dolazi do promene boje usled biosinteze i nakupljanja hlorofila. Pojava zelene boje dobar je indikator da se u krtolama nalazi povišen sadržaj alkaloida solanina. U ishrani u domaćinstvu ili za preradu u prehrambenoj industriji ne mogu da se koriste krtole koje su usled direktnog sunčevog zračenja promenile boju u zelenu, kao i krtole krompira koje sadrže više od 20 mg procenata solanina. Pri takvim količinama ova materija smatra se štetnom za organizam, pa takav krompir nema nikakvu upotrebnu vrednost (osim za ishranu stoke). Da krompir ne bi bio izložen dejstvu direktnog sunčevog zračenja, nakon vađenja, treba ga preneti pod nadstrešnice, šupe, senjake, da bi se vazdušno prosušio u narednih nekoliko dana (najčešće 10-20 dana) ili direktno u ventilirana skladišta na sušenje i zarastanje nastalih povreda.
 |
Dobro prosušene krtole, bez primesa vlažne zemlje, oštećenja (od zemljišnih štetočina, vađenja, transporta), s čvrstom pokožicom i visokim sadržajem suve materije (23-25 %) uspešno mogu da se čuvaju u narednih 6-8 meseci u ventiliranim skladištima u Holandiji i do 10 meseci (krompir izlazi iz skladišta isti kao što je i ušao, s minimalnim gubitkom, od 5 - 10 %). Malo lošije uslove (manjih količina) pruža skladištenje i čuvanje u podrumima, šupama, stajama (gubici su i do 15 % od prinosa za 4-5 meseci čuvanja), a najlošije uslove za čuvanje pruža trapljenje krompira.
Skladištenje krompira
Krompir se skladišti u rasutom stanju za potrošnju i industrijsku preradu,u boksevima za seme i potrošnju, a postoji i mogućnost za kratkotrajno čuvanje u vrećama (sortno seme krompira i eventualno krompir za potrošnju, mada je kod nas ovo najčešći način čuvanja na individualnom sektoru).
Koliki skladišni prostor moramo da obezbedimo zavisi, pre svega, od kvaliteta krtola (sadržaja vode i/ili suve materije), odnosno bolje rečeno od zapreminske mase krtola krompira i na kraju načina čuvanja (vreće, rinfuza, boksevi).
Naime, u 1 m3 stane 650 kg (maksimum 700 kg) krompira u rasutom stanju, što znači da za 1,0 t (1.000 kg) krompira treba obezbediti 1,54 m3 (odnosno 1,44-1,55 m3) skladišnog prostora. Tona krompira u boksevima zauzima bitno veći prostor (ali pruža najbolje uslove) u poređenju s istom količinom krompira, koji se skladišti u rasutom stanju. U 1,0 m3 skladišnog prostora stane u proseku 400 kg krompira, koji se skladišti u boksevima (približno 2,5 m3/t krtola krompira).
Važan kvalitet
Rasuti krompir ne bi trebalo čuvati u gomilama višim od 4 m, iako je maksimalna visina gomile (hrpe) za semenski krompir oko 3 m. Ako su ove visine veće, onda će biti neodgovarajući temperaturni uslovi u gomili, a krompir na dnu će imati oštećenja (fleke) od pritiska. Svakako treba imati u vidu bočni pritisak na zidove skladišta, pri čuvanju krompira u rinfuzi.
Prostorija za čuvanje krompira mora da bude dobro izolovana. Dobra izolacija redukuje broj časova rada ventilatora. Ovo rezultira u manjem gubitku vlažnosti i boljem kvalitetu krompira na kraju perioda skladištenja.
R.S
