KUKURUZ ŠEĆERAC
Kukuruz šećerac, kao i ostali varijeteti kukuruza, potiče iz srednje Amerike, gde se gaji već 7000 godina. To dokazuju klipovi kuruza iz pećina u Tehuakanu, u Meksiku, datirani oko 5000 godina pre Hrista. Smatra se da potiče od divljeg kukuruza, Zea mays var. mexicana, s kojom se može ukrštati. Kukuruz šećerac je, verovatno, nastao mutacijom kukuruza za zrno. U pretkolumbijsko vreme, lokalno stanovništvo ga je koristilo za proizvodnju alkolhola, za ritualne namene. Proizvodnja i korišćenje kukuruza šećerca kao povrća, počelo je u Sjedinjenim Američkim Državama, pre oko 200 godina, a prvi opis potiče iz 1779. I sada, Sjedinjene Američke Države su najveći proizvođač kukuruza šećerca u svetu, a proizvodi se na oko 250.000 ha. Oko 70% te proizvodnje se prerađuje. U poslednje vreme, postaje sve popularniji u Evropi, Južnoj Americi, Aziji i Novom Zelandu. Iako se, kuvan i pečen, mladi kukuruz kod nas koristio od davnina, još nije prepoznat kvalitet kukuruza šećerca kao povrća, mada je prisutan, u tgovinama konzervisan sterilizacijom, a svež, u sezoni, na pijacama.
Hranjiva i zdravstvena vrednost
Kukuruz šećerac, u mlečnom zrenju, može se jesti u svežem stanju, a najviše se koristi kuvan, kao prilog jelu ili desert. Kuvaju se celi klipovi, ili samo otkinuta, ili odrezana, zrna. Za konzervisanje sterilizacijom, takođe, mogu se koristiti celi klipovi, ili delovi klipa, cela zrna i cela zrna pomešana sa zdrobljenim zrnima (Cream style), uz odgovarajući naliv, ili u vakuumu. Zamrzavanjem se, takođe, konzervišu klipovi ili zrno koje se, posebnom mašinom, odvaja od oklaska. Mariniranjem se konzervišu sasvim mladi, još neoplodeni, klipovi odgovarajućih kultivara, dugi oko 10 cm, kada im se svila, tek oko 2 cm, pojavi iz ljuštike, odnosno komušine.
Po hranjivoj vrednosti, kukuruz šećerac je sličan grašku, uz nešto manje belančevina. Kao i drugo povrće, kukuruz šećerac ima istaknutu ulogu u zdravoj ishrani, što najbolje ilustruje potrošnja od 12 kg/glavi stanovnika u Sjedinjenim Državama.
Morfološke i biološke osobine
Kukuruz šećerac je jednogodišnja, zeljasta biljka iz porodice Poaceae (Gramineae) koja se svrstava u monokotiledone. Posle klijanja, glavni koren raste u dubinu do 1,5 m. Na donjim, prizemnim kolencima stabljike, razvija se adventivno korenje, koje je više površinsko. Adventivno korenje, na kolencima iznad zemljišta, učvršćuje celu biljku, a tek kad dođe u zemljište, grana se i poprima apsorpcionu funkciju. Stabljika je čvrsta i doseže visinu 1,5 do 2,5 m, s izraženim kolencima i međukolencima. Na svakom kolencu, razvije se po jedna list koji obuhvata stabljiku do sledećeg kolenca, gde se kod ligule (jezička), odvaja linearna plojka, duga oko 60 cm, s izraženom srednjom žilom i paralelnim žilicama.
Iz pazuha donjih listova mogu da se razviju sekundarne grane (zaperci) koji se, ponekad, odstranjuju, jer klipovi koji se na njima razviju retko dostignu tehnološku zrelost.
Kukuruz je jednopolna biljka. Muški cvetovi su u vršnom cvastu, metlici, koji u vreme cvetanja izbacuju prašnike, iz kojih se istresa polen i oprašuje ženske cvetove, uz pomoć vetra. Jedna metlica, sa oko 2.000 muških cvetova sa po 3 prašnika, može proizvesti do 2 miliona polenskih zrna. Ženski cvetovi se nalaze u klipu, koji se pojavljuju u pazuhu listova, na donjoj polovini stabljike.
Na središnjoj osi (oklasku) nalazi se 14 do 20 uzdužnih redova klasica sa po dva cveta, od kojih je samo jedan fertilan. Klip je obmotan transformisanim listovima, ljuštikama. U vreme cvetanja ženskih cvetova, tučkovi se izdužuju, i to prvo oni s baze klipa, i mogu doseći 30 do 50 cm, pa se pojavljuju na vrhu klipa (svila). Njuška tučka je nitasta i pokrivena dlačicama. Na jednoj biljci može biti 1 ili 2, ređe više klipova kukuruza. Kod kukuruza je jako izražena protandrija. Muški cvetovi na metlici počinju cvetati pre, i cvetaju 6 do 10 dana. Ženski cvetovi su sposobni za oplodnju 10 do 15 dana. Kada je oplodnja završena, svila se skvrči i posmeđi.
Kukuruz šecerac se koristi u mlecnom zrenju, ili na prelazu iz mlecnog u voštano zrenje. U fiziološkoj zrelosti zrno kukuruza šecerca (pšeno) smežurano je i staklasto. Apsolutna težina mu je 150 do 250 g.
Kukuruz šećerac je heliofilna biljka. Potrebe za toplinom su mu nešto veće nego kukuruza za zrno. Minimalna tempretaura klijanja je 13 0C. Ipak, mlada biljka može da podnese i kratkotrajne kasne prolećne mrazeve do -2,5 oC. Spoljni listovi su, pri tom, oštećeni, ali vegetacijski vrh je sačuvan i može nastaviti da raste. Optimalna temperatura klijanja je 21 do 27 0C. Vegetativni rast se zaustavlja oko 10 0C. Od početka cvetanja ženskih cvetova, minimalna, optimalna i maksimalna temperatura je 13, 24, odnosno 32 0C. Kod temperature više od 32 0C i suvih vetrova, polen je oštećen, pa su vrhovi klipova većinom neoplodeni. Kukuruz šećerac je, u osnovi, biljka kratkog dana. U uslovima kraćeg dana brže prelazi u generativnu fazu. Neki kultivari, selekcionisani za tropska područja na većim geografskim širinama, uopšte ne cvetaju. Dugi dan pospešuje razvoj lišća i veću proizvodnju po biljci. Kultivari su selekcionisani za različite dužine dana.
Zemljište, klima i proizvodna područja
Kukuruz šećerac nema naročitih zahteva prema zemljištu. Uz dobro prilagođenu agrotehniku, može uspevati na govotovo svakom zemljištu. Optimalna su srednje teška zemljišta dobre strukture, uz pH 5,5 do 7, iako toleriše još i malo kiselija, bazična i malo slatinasta zemljišta. Ne podnosi stagnirajuću vodu. Kraća vegetacija do tehnološke zrelosti omogućava gajenje kukuruza šećerca svugde gde se gaji i kukuruz za zrno, čak i u planinskim područjima. U kontinentalnim području, uz navodnjavanje, može se gajiti kao drugi usev, posle ranog krompira, ranih kupusnjača, uljane repice i sl.
Sl. Navodnjavanje kukuruza šećerca.
Mesto u plodoredu
Iako kukuruz podnosi sam sebe, za kukuruz šećerac se preporučuje da se ne seje na isto mesto 2 do 3 godine.
>b>Potreba za hranivima i đubrenje
Kukuruz šećerac dobro reaguje na organsko đubrenje. Preporučuje se 25 do 35 t/ha stajskog đubriva, ili 10 t/ha živinskog đubriva, ali pre setve preporučuje navodnjavanje, da se isperu nepoželjne soli. Na, hranivima srednjesnabdevenom zemljištu, pre setve se primenjuje 80 do 100 kg/ha P2O5 i 100 do 150 kg K2O, a ukupno je potrebna količina azota 100 do 250 kg/ha. Trećina azota se primenjuje u vreme setve, druga trećina posle 30 dana, a treća 50 dana posle setve. Azot poboljšava dužinu i težinu klipa. Najveća potreba za kalijumom je u vreme razvoja klipa.
Znaci nedostatka pojedinih hraniva
Nedostatak azota
Biljke su tanke, listovi bledozeleni, s crvenkastim žilama i ivicama. U krajnjem slučaju, celi listovi pocrvene. Na delovima klipa zrna se ne napune već ostanu štura već u tehnološkoj zrelosti.
Sl. Simptomi nedostatak azota u ishrani kukuruza.
Nedostatak fosfora
Starije lišće je jednolično tamnoljubičasto, posebno u početnoj fazi rasta. Kasnije se to može popraviti. Rast je usporen, cvetanje kasni, oplodnja je slaba. Zrna su nepravilno raspoređena na klipu, a na vrhu ih nema.
Sl. Simptomi nedostatak fosfora u ishrani kukuruza.
Nedostatak sumpora
Novo lišće je jednolično tamnožuto, a starije, na bazi, crvenkasto.
Nedostatak kalijuma
Na starijem lišću pojavljuju se pegice na ivicama, posebno pri vrhu, a mogu se proširiti na ceo list. Biljka ima kraće internodijume i male klipove sa zašiljenim vrhom.
Sl. Simptomi nedostatak kalijuma u ishrani kukuruza.
Nedostatak kalcijuma
Novo lišće izbija usukano i naborano pri vrhu, a može ostati unutar plojke najbližeg starijeg lista. Tako, više listova može biti međusobno slepljeno i deluju kao lestve. Sličan simptom ima oštećenje od mraza, ali u tom slučaju, lišće pocrveni.
Sl. Simptomi nedostatak kalcijuma u ishrani kukuruza.
Nedostatak magnezijuma
Na starijem lišću su žućkastobele pruge među žilama, a na ivicama i vrhovima lišća pojavljuje se crvenilo, ljubičasta boja i, na kraju, odumiranje, od vrhova.
Nedostatak gvožđa
Pojavljuju se hlorotične pruge među žilama mladog lišča.
Sl. Simptomi nedostatak gvožđa u ishrani kukuruza.
Nedostatak cinka
Na stabljici su skraćeni internodijumi i crvenkasto smeđe nodijumi. Na mladom usevu pojavljuju se beličaste pruge na ivicama lišća. Moguće su pruge i između nervature, ali samo na bazi lišća. Na metlicama je slab razvoj antera, svilanje kasni, a oplodnja je slaba.
Simptomi nedostatak cinka u ishrani kukuruza.
Nedostatak bora
Na najmladem lišću su nepravilne bele pege koje se spajaju u voštane pruge. Listovi su debeli, srednja žila krhka, a internodijumi kratki. Metlica je nepravilna i uvijena, a klip slabo oplođen.
Nedostatak mangana
Među nervaturom lišća pojavljuju se bele pruge koje, u krajnjem slučaju, postaju smeđe, a tkivo odumire.
Izbor kultivara
Budući da su Sjedinjene Američke Države domovina i najveći proizvođač kukuruza šećerca, najveći broj kultivara (više od 2.000) potiče iz Amerike. Prvi hibridni kukuruz šećerac selekcionisan je 1933. godina, a posle toga dolaze sve brojniji. Danas se, gotovo isključivo, koriste F1 hibridi. Glavni razlog toga je ujednačenost, što omogućava jednokratnu berbu, u optimalnoj tehnološkoj zrelosti. Prema dužini vegetacije, dobijeni su rani, srednjerani i kasni F1 hibridi, od 64 do 95 dana do tehnološke zrelosti. To je naročito važno u proizvodnji za preradu, gde se, pored dinamike setve, koristi i više kultivara, različite dužine vegatcije. Za kultivare je poželjna slabije bujna, ali čvrsta stabljika, koja stvara što manje zaperaka i omogućava veći broj biljaka po jedinici površine, a u uslovima jačih letnjih pljuskova, ipak ne poleže. Poželjni su cilindrični klipovi, na vrhu dobro zatvoreni. Rani kultivari obično imaju kraće klipove dužine 12 do 16 cm, sa 12 do 16 redova, a srednjekasni i kasni, duže, 14 do 22 cm i sa 14 do 20 redova.
Kod starijih kultivara preovladavala je bela boja zrna u tehnološkoj zrelosti, a u poslednje vreme, preovladava žuta boja, zbog većeg sadržaja beta karotena. Postoje kultivari s dvobojnim zrnima (beli i žuti, nepravilno raspoređeni na klipu).
Slike: Neki od hibrida kukuruza šećerca kiji se gaje kod nas i u okruženju.
sl.CHELENGER F1
Sl. SHEBA F1
Sl.ENTERPRISE F1
Sl.MADONNA F1
Sl.TASTY SWEET F1
Sl. RISING SUN F1
Za preradu je poželjno što duže zrno (duboko), koje se bolje mehanički odvaja od oklaska. Kvalitet zrna kukuruza šećerca prvenstveno zavisi od sadržaja šećera. U endospermu se, primarno, deponuju šećeri, pretežno glukoza, fruktoza i maltoza, a kasnije prelaze u skrob. Odnos šećera i skroba u kukuruzu za zrno, u fiziološkoj zrelosti, je 1:3, a u kod šećerca je taj odnos različit, ali više u korist šećera. Nakupljanje šećera, kod kukuruza šećerca, kontrolišu tri recesivna gena: su 1, se 1 i sh 2. Kultivari s prva dva gena, obično se nazivaju standard, a s trećim, superslatki. Gen su 1 uslovljava nakupljanje šećera do 15% i vodotopivog glikogena do 35% od suve materije. Fitoglikogen uslovljava kremastu konzistenciju posle kuvanja. Ako je prisutan gen se 1, pospešuje se nakupljanje šećera i usporava prelaz u skrob, a ne smanjuje sadržaj fitoglikogena.
Uz prisutnost gena sh 2, povećava se sadržaj šećera, naročito saharoze, do 50% suve materije zrna, ali se smanjuje sadržaj fotoglikogena.
Superslatki kultivari, duže ostaju slatki posle berbe, zbog veće početne količine šećera. U fiziološkoj zrelosti imaju manje skroba, zato im je zrno jako naborano. Ove grupe kultivara imaju i nepoželjne osobine. Kultivari s genom se 1 imaju najtanji perikarp, ali manje kremasto zrno, a kultivari sh 2 imaju čvršći perikarp i nisu kremaste teksture. Međutim, mekoća zrna nije povezana s debljinom perikarpa.
U proizvodnji šećerca za preradu, među kultivarima različitih grupa, treba osigurati prostornu izolaciju od najmanje 75m, a do kukuruza za zrno 200 m, da se izbegne pojava ksenija. (Oprašivanje stranim polenom može izazvati nepoželjne promene u obliku i kvalitetu zrna kukuruza šećerca.)
Sl. Loša oplodnja usled virusnih oboljenja.
Sl. Loša oplodnja izazvana napadom štetočina.
PROIZVODNJA KUKURUZA ŠEĆERCA
Priprema za setvu
Priprema zemljišta za kukuruz šećerac ista je kao i za kukuruz za zrno. Duboka jesenje-zimska obrada, osigurava dobru strukturu i zalihu vlage za prolećnu setvu. Kasniji usevi mogu se sejati i posle ozimih i ranih prolećnih kultura. U tom slučaju, zadovoljava pliće oranje (do 20 cm), uz dobru pripremu setvenog sloja.
Vreme i način setve
U kontinetnalnom području, setva se može početi u drugoj polovini aprila, kad je temperatura zemljišta, na 5 cm dubine, viša od 10 0C. Pošto je dužina vegatacije, do tehnološke zrelosti, kraća, može se sejati i kasnije, sve do sredine jula. To je, zapravo, uobičajena praksa kod proizvodnje za preradu, kada se u planu setve kombinuju kultivari različite dužine vegetacije i dinamika setve, uz primenu metode toplinskih jedinica. Tako je moguća kontinuirana berba, od sredine jula, do sredine, ili kraja, oktobra. Za svako proizvodno područje, i izabrane kultivare, to treba ispitati, da se omogući efikasno korišćenje mehanizacije za berbu i linija prerade.
Seje se na 3 do 5 cm dubine, u zavisnosti od tekstre zemljišta, uz razmak redova od 60 do 90 cm, i razmak u redu 20 do 30 cm. U zavisnosti od razmaka setve, krupnoći i klijavosti semena, potrebno je 10 do 20 kg semena po hektaru.
Mere nege useva
Za kukuruz šećerac se koriste isti herbicidi kao i kod proizvodnje kukuruza za zrno. Uz međurednu obradu, prema potrebi, koriguje se razmak biljaka u redu, dok su biljke niže od 20 cm.
Za dobar vegetativni rast, a posebno u vreme metlicanja i razvoja klipa, naročito je važna ravnomerna snabdevenost vodom. U zavisnosti od edafskih i klimatskih uslova, za dobar prinos kukuruza šećerca, potrebno je 3.000 d0 6.000 m3 vode po hektaru. Kod nedovoljne snabedevenosti vodom, lišće se uvija. Ako se to događa samo u podnevnim satima, to još nije kritično, ali ako tako ostane ceo dan, svakako je potrebno navodnjavanje.
Mere zaštite od bolesti i štetočina prvenstveno se odnose na upotrebu nezaraženog semena, a protiv kukuruznog moljca, prednost imaju agrotehničke i biološke metode.
Sl. Gajenje kukuruza šećerca pod folijom.
Berba i prinosi
Tehnološka zrelost kukuruza šećerca nastupa oko 20 dana posle oplodnje. Zrna su potpuno formirana, a među redovima nema nikakvog međuprostora. Ljuštika čvrsto prileže uz klip, svila sasvim posmeđi i gotovo se sasuši, a u ruci, klip deluje čvrsto. Na pritisak, među prstima, iz zrna izlazi mlečni sok. U optimalnom tehnološkom zrenju, zrno ima 70 do 73% vode, odnosno 27 do 30% suve materije. Za preradu, tehnološko zrenje se određuje različitim načinima, a najčešće tenderometrom ili teksturometrom, koji mere tvrdoću zrna. Temperaturni uslovi u vreme zrenja jako utiču na trajanje tehnološkog zrenja. Kod srednjih dnevnih temepratura oko 16 0C, prihvatljiva tehnološka zrelost traje oko 5 dana, a pri temperaturi od 29 0C, samo 1 do 2 dana.
Klipovi kukuruza šećerca za tržište, obično se beru ručno zajedno s ljuštikom, ili se, istovremeno, čiste od ljuštike i svile i otkidaju na bazi klipa. Da se postigne što veći prinos, bere se 2 do 3 puta.
Za preradu, šeerac se bere mehanizovano. U tom slučaju, bude 10 do 30% otpada, što ostaje na polju, pa se može koristiti za siliranje ili zeleno đubrenje. Rani kultivari mogu dati prinois 10 do 15, a kasni 16 do 20 t/ha. Randman zrna prema oklasku može biti 55 do 70%. Posle berbe, kukuruz šećerac se mora preraditi u najkraćem mogućem roku.
Dorada, pakovanje i skladištenje
Kukuruz šećerac najbolje je brati ujutru, dok je još niža temperatura, i odmah ga otpremiti u zaklon. Da se sačuva početni kvalitet, dobro je prethladiti ga ledenom vodom. Time se, ujedno, sprečava da ljuštika povlači vlagu iz zrna. Ljuštika, inače, dobro štiti klip i zrno, ali sve treba usmeriti na to da se održi što niža temeperatura i što veća vlaga. Klipovi očišćeni od ljuštike, mogu se pakovati u PE film, uz vakuumsko pakovanje, i prodavati u rashladnoj vitrini. Prethlađeni šećerac može se skladištiti 6 do 8 dana na 0 0C i pri 95% relativne vlažnosti vazduha; 3 do 5 dana na 5 0C, a samo 2 dana na 10 0C.
Sl.Vreme zrelosti i berba kukuruza šećerca.
www.Growing Sweet Corn, and other Garden Sites
Prof. dr Ružica Lešić, Povrcarstvo