Brokole dobre i za nas i za Evropu
 |
Brokola je jedna od malo gajenih povrtarskih vrsta na prostoru Vojvodine i Srbije i to neopravdano .Zbog svoje visoke biološke i zdravstvene vrednosti (ima visok sadržaj antikancerogenih materija), kao i mogućnost uzgoja u postrnoj setvi (kao drugi usev, posle ranog krompira, graška, salate, pšenice i ječma) sve više će se širiti i kod nas u kontinentalnom delu zemlje. U svetu se gaji na značajnim površinama za svežu potrošnju (salata, varivo) ili za zamrzavanje. U Evropi najveći proizvođači su Italija, Španija, Holandija, Nemačka, Engleska i Francuska.
Hranljiva vrednost brokole
Po hranljivoj vrednosti brokola zajedno sa keljom pupčarom spada među nekoliko biološki najvrednijih povrtarskih vrsta, a u poređenju s ostalim kupusnjačama je u samom vrhu, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu žarko Ilin. Ima visok sadržaj proteina, mineralnih materija, vitamina i ugljenih hidrata.
Vreme i dinamika berbe brokole
Razlikuje se od karfiola po visini stabla, izgledu listova lisne rozete i boji cvasti. U celini je biljka robusnija, a na vrhu izduženog stabla obrazuje se cvast ili ruža. Cvast je rastresitija od cvasti karfi ola. Sastavljena od mnogobrojnih razraslih mesnatih cvetnih drški, svetlo do tamnozelene boje. Kod pojedinih sorata cvast može biti sa značajnim prisustvom antocijana (ljubičaste boje).
Kod nas najbolje uspeva kao kasni jesenji usev. Znatno kraće je vegetacije od karfi ola, tako kada se sadi početkom do sredine jula (kao drugi usev) za berbu pristiže u septembru i oktobru.
Berba počinje kada su cvasti u prečniku 10-20 cm, mase 100-500 g. Primarne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, dok se sekundarne ili bočne cvasti vezuju u vezice. Berba može biti jednokratna za industrijsku preradu ili višekratna, svaki dan ili 2-3 puta nedeljno, pa čak i ređe, po sledećoj dinamici:
U našim uslovima najranije prispela za berbu je sorta cruiser. U drugoj berbi ova sorta imala je najveću ujednačenost sazrevanja cvasti. Sorta citation pristiže za berbu desetak dana kasnije. U četvrtoj berbi (4. oktobra) skidane su sve ispitivane sorte. Najveći broj biljaka dostigao je punu tehnološku zrelost kod sorti citation (9,23t/ha), corvet (15,38 t/ha) i skif (13,23 t/ha). U petoj berbi (14. oktobra) najveći prinos cvasti izmeren je kod sorte skif i corvet, nešto manji kod sorte citation, a najmanji kod sorte cruiser. Najranijom se pokazala sorta cruiser. Istovremeno kod ove sorte je utvrđen najmanji ukupni prinos cvasti (tab.2), ali i najduži period berbe (više od pet nedelja). Najujednačenije sazrevanje ima sorta corvet. U prvoj berbi ubrano je 87,29 % od ukupnog prinosa, za nedelju dana kasnije preostalih 12,71%, kaže profesor Ilin.
 |
Prinos i kvalitet cvasti uslovljen je temperaturama i vlažnošću zemljišta u toku jeseni. Naime, pri višim temperaturama obrazovaće se bujnija nadzemna vegetativna masa sa sitnim cvastima obraslim listovima. Vegetativni organi brokole dobro podnose niske temperature, međutim cvast je znatno osetljivija. Poslednja berba uslovljena je ranim jesenjim mrazevima. Cvast strada na temperaturi od -5oC.
Prinos brokole (primarna+sekundarne cvasti) u kontinentalnim uslovima naše zemlje kreće se na nivou od oko 9,90-12,40 t/ha (tab.3 i tab.4). Od ukupnog prinosa jestivog dela kod brokole veći deo čine primarne cvasti (57,51-89,23 %), prosečne mase 156,43 g kod sorte early danjn do 248,40 g kod sorte skif. Cvasti se ubiraju sa drškom dužine 10-15 cm i bez listova (za razliku od karfi ola).
Iz pazuha vršnih listova po ubiranju primarne cvasti (nakon 15-20 dana) razvija se najčešće od 1-3 sekundarne cvasti (zavisno od sorte), a može i do 15 cvasti sastavljene od po jedne razrasle mesnate cvetne drške (znatno sitnije od primarne cvasti) prosečne mase 15,78 g kod sorte embašy do 23,01 g kod sorte skif. Niže temperature, nakon berbe primarnih cvasti, stimulišu aktivnost aksijalnih pupova, te se obrazuje veći broj sekundarnih cvasti i obrnuto. Pri gajenju brokole na većim površinama za svežu potrošnju i/ili za preradu zamrzavanjem pogodnije su sorte, odnosno hibridi koji obrazuju manji broj sekundarnih cvasti (slabo se granaju). Dok na manjim površinama u bašti ili okućnici mogu da se gaje sorte s izraženim grananjem. Bitno se produžava vreme berbe i potrošnje svežih cvasti brokole u domaćinstvu, a zbog malih površina radna snaga nije ograničavajući činilac. Sekundarne cvasti u ukupnom prinosu mogu da učestvuju sa 10,77-42,49 %.
 |
Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko traje, svega nekoliko dana. Ukoliko se u to vreme ne ubere dolazi do otvaranja cvetova pri čemu ista više nema nikakvu upotrebnu vrednost (posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta). Cvast brokole može da cveta i posle ubiranja, osim toga, vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se čuva kraće vreme u rashladnim uređajima, a duže zamrznuta. Za preradu se koriste sitnije cvasti lepe zelene boje, kaže profesor Ilin.
R.S.
