Postupci skladištenja crnog luka
Slika 15. Savremeno skladište crnog luka. Debljina sloja luka je 3,5 do 4 metra. Između gornjeg sloja luka i izolovanog krova treba daje 1,5 metar
 |
Da bi crni luk mogao dobro da se uskladišti i očuva, vađenje mora da se odvija u pravo vreme, tj. kada dostigne punu zrelost. Takav crni luk mora da se pripremi za skladištenje da bi se ostvarilo njegovo kvalitetno čuvanje. U tom smislu postoje standardi za kvalitet OECD, čijom primenom se postižu najbolji mogući efekti. Pored toga dati su zahtevi u pogledu kvaliteta crnog luka po klasama, tabela 4.
Tabela 4. Standard OECD (Organizacija za ekonomsku kooperaciju i razvoj) za najvažnije zahteve u pogledu kvalitet crnog luka
 |
Čak i ukoliko je crni luk u toku vađenja potpuno dozreo, potrebno je da se spoljni zaštitni listovi osuše, da bi u toku skladištenja predstavljali barijeru za neželjene uticaje i promene na mesu. To može da se postigne odležavanjem na polju ili međuskladištu, a rede se, zbog visoke cene, primenjuje veštačko sušenje.
I pakovanje pre skladištenja
Separacija predstavlja odvajanje svih nepoželjnih delova crnog luka iz dva razloga:
da ne bi oštetili kvalitetan materijal i da se ne bi skladištili proizvodi koji nemaju upotrebnu vrednost. Ukoliko se za vađenje koriste kombajni, to se obavlja istovremeno, tako da nije potrebna naknadna operacija. Odvajaju se: sitne glavice, oštećene i pokvarene glavice, zemlja, kamenje, grudve i druge primese.
Postupak pripreme za skladištenje prikazan je šematski, slika 16.
Slika 16. Šematski prikaz postupaka u separaciji glavica crnog luka.
 |
Postupak separacije podrazumeva sledeće postupke:
• Seperacijom se odvajaju sitne glavice, oštećene i pokvarene glavice, zemlja, kamenje, grudve i druge primese. Potom sledi preliminarno sortiranje po veličini koje je u skladu sa zahtevima poznatog ili potencijalnog kupca. Obavlja se jednostavnim uređajima.
• Čišćenje i odsecanje lišća, lažnog stabla.
• Ponovni pregled i separacija oštećenih glavica i drugih primesa.
• Po potrebi sprovodi se i finalno klasifikovanje prema unapred zadatim grupama kvaliteta.
• Postupak se završava pakovanjem prema zahtevu kupca ili potencijalnih kupaca. Primenjuju se džakovi, mase obično do 25 kg, kartonske kutije, obično do 25 kg, pa i veliki kontejneri, u koje se smešta i do l.ooo kg glavica. Pakovanje ima više funkcija, a jedna od njih je i da olakša smeštanje luka u skladištu, kao i ostvarenje efikasne ventilacije unutar njega.
Svi postupci primene mogu da budu mehanizovani, ali je u pojedinim fazama prisustvo čoveka poželjno i gotovo neophodno. Pri izboru postupka i opreme treba imati na umu da svako kretanje i pomeranje glavica predstavlja mehaničko opterećenje, koje treba da se smanji na minimum.
Skladištenje i skladišta
 |
Slika 17. Gubici pri skladištenju crnog luka u zavisnosti od temperature u skladištu
Svrha skladištenja crnog luka je produženje perioda čuvanja i smanjenje gubitaka na najmanju moguću meru. Iz tog razloga je veoma važno da parametri u skladištu, temperatura i relativna vlažnost vazduha, sl. 17, budu održani na nivou koji će smanjiti rizik pojave klijanja ili razvitka skladišnih patogena. Pri hladnom skladištenju, temperatura o-5°C, gubici su ispod io%. Na vrednost gubitaka oko 12% opadaju tek ukoliko je temperatura u skladištu 25 do 30°C. Pored temperature na gubitke utiče i relativna vlažnost vazduha u skladištu. Najpovoljnije je da ona bude 65 do 75%, sl. 18. Parametri vazduha u skladištu utiču i na maksimalnu dužinu trajanja skladištenja, tabela 5.
Slika 18.Efekat temperature i relativne vlažnosti vazduha na kvalitet crnog luka
tokom perioda skladištenja sa naznačenim najpovoljnjim područjem.
 |
Tabela 5. Vrednosti parametara skladištenja glavica crnog luka.
 |
Skladištenje na nižim temperaturama
Za kvalitetno skladištenje na nižim temperaturama od presudnog značaja je da sistem ventilacije bude kvalitetno projektovan, kako bi se u svim mestima održavala željena temperatura i relativna vlažnost vazduha, te da bi se tako stvorili najpovoljniji uslovi za sprečavanje gubitaka usled truljenja, klijanja i isušivanja. Temperatura u hladnom skladištu je obično oko o°C, a najpovoljnije je da vlažnost vazduha bude 70 do 75%.
U toku prvih nedelju dana skladištenja strujanje vazduha treba da bude intenzivnije da bi se u potpunosti i sa sigurnošću osušila ljuska, te da bi se sprečio razvoj gljivica na njihovoj površini.
U toku zimskih meseci okolna temperatura često pada mnogo niže od skladišne. Stoga skladište treba da ima odgovarajuću izolaciju, a dotok spoljnjeg vazduha da bude automatski regulisan.
Skladištenje na višim temperaturama
Skladištenje crnog luka na 25 - 30°C je pokazalo značajno smanjenje klijanja glavica u poredenju sa skladištenjem na 10 - 20°C. Ipak, gubici u masi, zbog sušenja glavica i truljenja su ograničili primenu ovih sistema na kraći vremenski period skladištenja.
Sistemi skladištenja sa kontrolisanom
atmosferom (KA sistemi)
Kao i brojne druge biljne vrste, crni luk može da se skladišti u objektima sa kontrolisanom atmosferom. Visok nivo C02 (o - 5%) i nizak nivo 02 (1 - 3%) u kombinaciji sa niskim temperaturama, znatno umanjuju rizik od klijanja i truljenja. Parametri su dati u tab. 6.
Tabela 6. Preporučen sastav vazduha u KA sistemu skladištenja glavica crnog luka.
 |
Primena KA sistema je trenutno zastupljena u razvijenim zemaljama sa umerenom klimom. Ovakvo skladištenje bi kod nas moglo da se sprovede u većem objektu, sa odvojenom komorom sa upravljanjem parametrima, ukoliko bi ponuđena cena bila prihvatljiva.
zbor objekta za skladištenje crnog luka
Na izbor utiču brojni, pre svega ekonomski parametri. To su: količina koja se proizvodi, očekivani period plasmana i izvesnost plasmana i cena.
Najjednostavnije skladištenje je u natkrivenim objektima izrađenim od jevtinih raspoloživih materijala, u kojima može da se obezbedi dobra prirodna ventilacija, te tako i uslovi za dosušivanje ljuske i spoljnjeg sloja i sprečavanje intenzivnog kvarenja. Ovakvo skladištenje primenjuje se samo ukoliko su količine manje, a period do prodaje kraći, maksimalno trideset dana. Često je nakon skladištenja potrebna dodatna separacija, a gubici, u zavisnosti od ventilacije i vremenskih prilika, mogu da dostignu i do 30%.
Objekti sa prinudnom ventilacijom
U ovim objektima se zagrejani vazduh koristi za prosušivanje glavica. Topao vazduh kanalima se vodi do skladišnog prostora (bin ili podno skladištenje) koji može biti metalne mrežne konstrukcije, si. 19a. Zagrevanje vazduha, si. 19b, primenjuje se u fazi dosušivanja, a kasnije se ventilacija sprovodi po potrebi. Nadalje se zagrevanje ne primenjuje, osim u slučaju daje potrebno da se spreči smrzavanje glavica.
Korišćenjem jednostavnog diferencijalnog termostata može lako da se ostvari ventilacija samo u slučaju kada je spoljašnja temperatura niža od temperature u unutrašnjosti skladišta.
Ovakva skladišta su jednostavne konstrukcije i niže cene. Nedostatak se ogleda u tome što je trajanje skladištenja ograničeno, a veliki uticaj ima spoljašnja temperatura. U nepovoljnim uslovima i pri dužem trajanju skladištenja gubici mogu da budu i preko 30%. Pored toga neophodna je separacija nakon skladištenja.
 |
 |
• Slika 19. Primeri objekata sa prinudnom ventilacijom;
a) samo ventilacija,
Klimatizovana skladišta
To su dobro izolovani objekti sa grejačima vazduha koji sprečavaju izmrzavanje glavica, objekti sa nižom temperaturom skladištenja - hlađenjem i konstantnim protokom vazduha, te objekti sa potpuno kontrolisanom atmosferom - KA. Skladišta sa kontrolisanom atmosferom primenjuju se izuzetno, ukoliko se koriste i za druge biljne vrste. Primenjuju se u svim razvijenim zemljama, posebno ukoliko su razvijeni distributivni centri čiji su sastavni deo. Gradi ih najčešće kompanija koja se bavi snabdevanjem velikih trgovačkih lanaca ili grupa udruženih proizvođača. Za gradnju ovakvih skladišta potrebna su velika ulaganja, a za ostvarenje uslova skladištenja električna energija.
Dobija se značajan produžetak trajanja skladištenja i smanjivanje gubitaka na nekoliko procenata. Takođe je olakšana manipulacija, jer se glavice skladište upakovane za daljnju prodaju, smeštene u sanduke, ili na drugi način. Naknadna separacija primenjuje se samo izuzetno.
Pre odlučivanju za gradnju ili korišćenje ovakvih skladišta treba dobro poznavati uobičajeni tok cene crnog luka na tržištu, veličinu ulaganja i tekuće troškove skladištenja.
Osnove izbora klimatizovanog skladišta
Kapacitet objekata i tehničkih sistema
Kapacitet skladišta treba da omogući da se celokupna ili količina predviđena za čuvanje, pravilno uskladišti. On zavisi i od vrste pakovanja. Visina objekta bi trebala da bude za 1,5 m veća od visine uskladištenog materijala. Pored prostora za skladištenje u obzir treba da se uzme i dodatni prostor za punjenje i pražnjenje skladišta, prostor za opremu i prostor koji će zauzeti vodovi sistema za ventilaciju. Često je krajnji rezultat izbora veličine i dimenzija skladišta kompromis između mnogobrojnih faktora koji utiču na veličinu objekta, njegove lokacije, načina pakovanja crnog luka i konstrukcionog materijala.
Sistemi za ventilaciju
Obezbeđenje kvalitetne ventilacije je od presudnog značaja u objektima za skladištenje. Potrebe za ventilacijom nisu uvek iste, a parametri se biraju na bazi najvećih. U tab. 7 dati su protoci i pritisci vazduha u sistemu ventilacije u zavisnosti od faze skladištenja i prethodne pripreme glavica.
• Tabela 7. Preporučeni protoci vazduha bazirani na sistemu direktnog skladištenja
a Faza I - inicijalno sušenje površine glavica;
b Faza II - nastavak sušenja
 |
U sklopu sistema za ventilaciju, brzine strujanja vazduha imaju različite vrednosti za pojedine delove, tab. 8. Veličine kanala i ventilatora treba da se odaberu tako da se spreči povećanje brzine strujanja vazduha preko dozvoljene. Poprečni presek kanala mora biti određen na bazi protoka i maksimalne dozvoljene brzine strujanja vazduha.
Tabela 8. Maksimalne dozvoljene brzine strujanja vazduha u ventilacionim sistemima
 |
U zavisnosti od kapaciteta skladišta i trenutnih potreba, sistem za ventilaciju mora da omogući nezavisnu pojedinačnu ventilaciju različitih delova skladišta. Generalno, za skladišne prostore do 200 t u upotrebi su pojedinačni aksijalni ventilatori, dok se za veće prostore koriste parovi aksijalnih ventilatora. Što se tiče njihovog rasporeda, bolji efekat uklanjanja zagrejanog vazduha postiže se postavljanjem ventilatora na većoj visini, si. 20. Nisko postavljeni ventilatori dodatno provetravaju glavice crnog luka u sloju.
• Slika 20. Primer postavljanja ventilatora na skladištu za crni luk.
 |
Glavni kanali za vazduh ne bi smeli da budu nižii od 1,3 m i uži od 0,8 m kako bi obezbedili kvalitetnu distribuciju vazduha uz što manje gubitke i pristup radnika u slučaju potrebe za intervencijom. Vrata na ulazu u glavni kanal trebalo bi da su minimalnih dimenzija 0,6 x 0,9 m. Zidovi glavnog kanala treba da izdrže naprezanje uzrokovano vazdušnom strujom i opterećenje od uskladištenog crnog luka. Tako, na primer, pritisak vazduha od svakih 250 N/m2 stvara opterećenje od 25,5 kg/m2 na zidove kanala sa još dodatnih 160 kg/m2 bočnog opterećenja na svaki metar dužine kanala od glavica crnog luka.
Poprečni kanali trebalo bi da imaju dužinu do 10 m i poprečni presek najmanje 0,17 m2 . Ukoliko je dužina veća, vodovi se mora ju postepeno sužavati kako bi se izbegla neravnomernost pritiska. U tab. 9 date su preporučene vrednosti suženja kanala.
• Tabela 9. Sužavanje poprečnih kanala.
 |
