Virusna oboljenja paprike
Učestala pojava virusnih obolenja paprike sve više zadaje probleme proizvođačima, a hemijske mere se nisu uvek pokazale kao najbolje. Većina biljnih vrsta iz familije Solanacae se odlikuju sličnim biološkim odlikama, a upravo ta sličnost je uslovila pojavu istih virusnih oboljenja. Strategija borbe protiv virusnih obolenja je daleko složenija i komplikovanija od suzbijanja gljivičnih i bakterijskih, zbog nepostojanja preparata koji će uspešno savladati viruse i umanjiti gubitke.
Ekonomski najštetniji virusi paprike su:
• Virus mozaika krastavca na paprici
• Virus mozaika lucerke na paprici
• Virus mozaika duvana na paprici
• Virus bronzavosti paradajza na paprici
Virus mozaika krastavca
Širi se vašima, a dodatne probleme stvaraju osetljivi kultivari. Visok stepen osetljivosti prema ovom patogenu pokazala je industrijska paprika na kojoj su zabeležene najveće štete. Rane infekcije u pojedinim slučajevima mogu dovesti do potpunog propadanja useva i narušavanja kvaliteta formiranih plodova.
Simptomi
Na lišću se jasno uočava hlorotični mozaik praćen pojavom nepravilnih žutih pega. Pojava mrkog obojenja je znak sigurnog propadanja tkiva. Liske su izdužene i sužene sa izraženim srednjim nervom. Plodovi su zakržljali i nepravilnog oblika, a u pojedinim situacijama, zbog sterilnosti polena, uopšte se ne formiraju.
Zaražene biljke poprimaju meličast i žbunast izgled.
Održavanje
Održava se na velikom broju kultura (lucerka, crvena i bela detelina, gladiola, georgina ...) i na pojedinim korovima (Amaranthus retroflexsus, Datura stramonium, Senecio vulgaris, Solanum nigrum, Sonchus oleraceus, Stellaria media...). Vaši Myzus persicae i Aphis gossypii su prenosioci virusa mozaika krastavca na paprici. Najveću opasnost širenja pored vašiju i korova predstavlja sok zaraženih biljaka. Prenošenje virusa semenom je isključeno.
 |
 |
Virus mozaika lucerke
Virus mozaika lucerke na paprici je široko rasprostranjen na paprici i drugim povrtarskim biljkama.
U našoj zemlji je potvrđen 1956. u usevu industrijske paprike.
Poslednjih godina predstavlja veliki problem u proizvodnji paprike.
Simptomi
Pojava prvih simptoma je na kotiledonim listićima, a to je siguran znak da je biljka iznikla iz zaraženog semena. Kotiledoni su prošarani beličastim pegama koje su ravnomerno raspoređene na celoj površini. Na prvim stanim listovima uočavaju se žućkasto bele pege koje prožimaju prostor između nerava. Biljke koje su iznikle iz zaraženog semena zaostaju u porastu i veoma malo plodonose. Na formiranim plodovima se uočavaju žute linije praćene savijanjem i deformisanjem ploda.
Održavanje
Održava se na višegodišnjim kulturama kao što su lucerka, bela i crvena detelina. Širenju ovog patogena doprinose vaši i sok zaraženih biljaka. Virus mozaika lucerke na paprici se širi i semenom.
Suzbijanje
Za proizvodnju paprike koristiti zdrav sadni materijal i posebnu pažnju obratiti na higijenu u rasadniku (uništavati biljne ostatke, ukloniti zaražene biljke i sprovoditi plodored). Prilikom organizovanja proizvodnje na otvorenom polju, u plodored ubaciti kulture koje se odlikuju otpornošću na viruse paprike, a to su pre svega pšenica i ječam. Kao predkulturu izbegavati proizvodnju krastavca, dinja, spanaća, lucerke i deteline. Sprovesti uništavanje korova i vašiju koji predstavljaju glavne prenosioce svih virusnih obolenja.
Virus mozaika duvana
U našoj zemlji potvrđen 1955. godine. Široko je rasprostranjen i nanosi velike ekonomske štete. Pored paprike zaražava paradajz i mladi krompir.
Simptomi
U pogledu ispoljavanja simptoma razlikuje se akutna i hronična faza:
• Akutna faza: zaostajanje biljaka u porastu, zaraženo lišće žuti duž nerava i na kraju otpada.
• Hronična faza: preživele biljke se postepeno oporavljaju, do kraja vegetacije blago zaostaju u porastu, a plodovi su sitni i lošeg kvaliteta.
Štete u proizvodnji paprike uglavnom su uslovljene prisustvom izvora zaraze, stepenom osetljivosti i fenofaze u kojoj se usev nalazi u momentu infekcije.
Održavanje
Virus mozaika duvana na paprici se održava na zaraženim biljnim ostacima. U prenošenju ovog patogena u pogledu izvora infekcije učestvuju razne korovske vrste kao što su Plantago major, Plantago lanceolata, Chenopodium spp.... i razne vrste cveća (begonija, petunija ...). Virus se prenosi semenom.
Suzbijanje
Za proizvodnju rasada koristiti zdravo seme koje se može pre setve dezinfikovati u 2% rastvoru NaOH u trajanju od 10 minuta. Posle toga se seme ispere i prosuši. Izvođenjem ove dezinfekcije rešavaju se površinske infekcije, a u slučaju da postoji unutrašnja infekcija semena očekivani efekat će biti minimalan. Proizvodnju paprike isključiti posle gajenja osetljivih kultura kao što su duvan, krompir, petunija i begonija. Pre izvođenja radova u usevu paprike izvršiti dezinfekciju alata i ruku. Sprovesti uništavanje korova i u proizvodnju uvoditi manje osetljive kultivare.
 |
Virus bronzavosti paradajza
Dominantno rasprostranjen u tropskim i suptropskim područjima. Često je prisutan u staklenicima i plastenicima gde nanosi velike ekonomske štete. Ometa zametanje plodova i dovodi do ranog propadanja biljaka.
Simptomi
Na mladom lišću dolazi do zadebljavanja nerava koje je praćeno pojavom nekrotičnih pega. Takvo lišće se uvija i postaje krto. Stablo se skraćuje, savija i lastari poprimaju žbunast izgled. Tipični simptom koji karakteriše ovog patogena je pojava bronzaste boje koja se u početku javi sa naličja, a potom se proširi na celu lisku. Prinos se drastično smanjuje.
Održavanje
Među povrtarskim biljkama glavni domaćini ovog virusa su paradajz, paprika i plavi patlidžan. U prirodne domaćine spadaju i neke vrste cveća (hrizanteme, petunije). Od korovskih vrsta domaćina virusa bronzavosti izdvajaju se Datura stramonium, Plantago major, Polygonum convolvulus... Aktivni prenosioci su tripsi Thrips tabaci. Patogen u organizam insekta jedino može biti unet u stadijumu larve, a prenošenje se odvija uz pomoć odraslih insekata.
Suzbijanje
Prilikom proizvodnje rasada paprike i paradajza izvršiti prostornu izolaciju od rasada duvana koji je potencijalni izvor zaraze. Vršiti blagovremeno uništavanje korova i tripsa.
Za dijagnostikovanje prisustva virusa bronzavosti paradajza mogu se koristiti test biljke duvana na kojima će se, ukoliko je patogen prisutan, ispoljiti simptomi: na kotiledonima pojava hlorotičnih pega sa nekrotičnim središtem.
 |
Marčetić Đorđe
Student Poljorivrednog fakulteta
