PREVENCIJOM DO ZDRAVLJA
Borba protiv raka
 |
Rano otkrivanje malignih promena može doprineti da se spasu mnogi životi
Rasprostranjenost malignih bolesti sve je veća. Iako se još uvek ne znaju svi uzročnici, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da su u oko 70 odsto slučajeva izazvane lošim životnim navikama i uticajima iz spoljašnje sredine. To znači da bi se mnoge mogle sprečiti poznavanjem prevencije, o kojoj se mnogo govorilo i ove godine u martu, mesecu borbe protiv raka.
Posebna pažnja posvećena je edukaciji stanovništa, što nam je bio povod i za redove koji slede, uz oslanjanje na podatke koje smo saznali od mr Nade Kosić Bibić, specijaliste socijalne medicine u Zavodu za zaštitu zdravlja u Subotici.
Rizično pušenje
Najzastupljeniji uzrok maligniteta na koji se može preventivno delovati je pušenje cigareta. Procenjeno je da doprinosi smrtnosti od ovih bolesti u 30 odsto slučajeva i čak do 90 kada su u pitanju samo pluća. Duvanski dim je rizičan i za grlo, usnu duplju, jednjak, mokraćnu bešiku, bubrege, pankreas, grlić materice, želudac, jetru, debelo crevo i rektum.
Samo prestanak pušenja, tvrde stručnjaci, doprineo bi da se broj obolelih od raka u svetu smanji za trećinu.
Zato preporučuju da se u zdravstvenim ustanovama, uz rutinsko uzimanje podataka, obavezno uključe pitanja o pušačkom statusu pacijenta. Uz to, svakog bi trebalo posavetovati o štetnosti ove navike i uputiti u savetovalište za odvikavanje u sredinama gde postoji, a tamo gde ga nema, obezbediti dostupnost odgovarajućih programa.
Šta treba jesti
Nepravilna ishrana dovodi se u vezu sa 30 odsto slučajeva pojave raka, a gojaznost sa približno 10 odsto.
Zbog pogrešanog izbora namirnica, ali i neodgovarajućeg pripremanja i prekomernog unosa kalorija, povećava se rizik od razvoja malignih procesa na debelom crevu, dojci, materici, bubrezima i jednjaku.
Da bi se sačuvalo zdravlje, od najranijeg uzrasta treba voditi računa o ishrani. Neophodno je izbegavati crvena mesa, so, konzerviranu, dimljenu ili prerađenu hranu, vrela jela i napitke. Važno je da se dostigne i održi odgovorajaća telesna težina. Zato u ukupnom dnevnom unosu kalorija, masti ne bi trebalo da učestvuju više od 30, a zasićene manje od deset odsto.
Prema pravilima zdrave ishrane, raznovrsno voće i povrće svakodnevno mora biti zastupljeno u pet broka, odnosno više od 400 grama. Kada se radi o raku prostate, dojke, pluća i organa za varenje, prednost treba dati paradajzu i proizvodima od njega zbog sadržaja likopena. Na trpezi se moraju naći i mahunarke, leguminoze, cela zrna žitarica, koštunjavi plodovi poput oraha i badema. A najprikladniji načini kulinarske obrade namirnica su barenje, kuvanje na pari i dinstanje u malo vode.
Više kretanja, a manje alkohola
Fizička aktivnost je povezana sa smanjenjem telesne težine, pa indirektno doprinosi i prevenciji raka, pre svega debelog creva, dojke i prostate. Pretpostavlja se da neaktivan način života dovodi do pojave jednog procenta svih malignih bolesti.
Za održavanje dobre psihofizičke kondicije dovoljno je oko pola sata brze šetnje, trčanja, vožnje bicikla i drugih vežbi.
Prekomerna upotreba alkohola izaziva od jedan do šest odsto malignih oboljenja u razvijenim zemljama. Naročito su ugroženi jetra, usna duplja, ždrelo, grkljan i jednjak. Ženama preti rak dojke, a muškarcima debelog creva.
Umerenost podrazumeva do dva pića dnevno za muškarce i ne više od jednog za žene. To je krigla piva, čaša vina ili čašica žestog pića.
S.Živanović
