DOBRA SEZONA
U poseti Mileni i Branku Kaurinu
 |
Ovi ugledni pčelari mogu se pohvaliti da su i u nepovoljnoj godini, po svakoj košnici dobili oko 70 kilograma meda, dosta polena i stotine kilograma voska
Prošlo dugo, vrelo i sušno leto uticalo je na slabu razvojnu pašu.Oko tri hiljade vojvodjanskih pčelara proizvelo je samo 500 tona meda, što je tri puta manje od višegodišnjeg proseka. Profesionalci su izvrcali 30-40 kilograma po košnici, manje iskusni svega desetak, a početnici ni kapi.
Medjutim, Milena i Branko Kaurin iz Novih Kozaraca sezonu su uspešno završili. Po svakom od 35 proizvodnih društava u LR košnicama izvrcali su oko 70 kilograma meda ( po 22 kilograma od uljane repice i bagrema i po 13 kilograma od lipe i suncokreta).Kako kažu, za dobro iskorišćavanje paše neophodno da se pčelinjak cele godine nalazi u blizini medonosnog bilja. Pored toga, u košnici mora biti dovoljno prirodne hrane , a u zdravim i jakim zajednicama mlada matica, ne starija od dve godine.
Medonosno bilje na okućnici
U okolini Novih Kozaraca dobri su uslovi za pčelarenje. Po baštama, okućnicama i duž puteve ima dosta leske, vrbe, trnjina, gloga, jabuka, krušaka,šljiva... Brojna su i stabla bagrema, evodije i sofore.Na stotine vrsta livadskih trava uspeva duž kanala, a s obe strane srpsko – rumunske granice nalaze se nepregledna prostranstva pod uljanom repicom i suncokretom.Zato nije neobično što ovi pčelari dobijaju više stotina kilograma meda po hektaru i što su paše dobre od februara do oktobra.Proizvodna društva, zapravo, na okućnici sakupe više oko 50 kilograma meda za vrcanje, a pomoćna upola manje.
Medjutim, naši sagovornici smatraju da se može postići i više, da je budućnost ove delatnosti u podizanju novih plantaža medonosnog bilja.U saradnji sa Savezom pčelarskih organizacija Vojvodine i Lovačkim društvom "Fazan", posadili su na hiljade stabala madjarskog medonosnog bagrema, vrbe, lonicere, biserka, evodije,gledićije, katalpe...
_ Pri izboru vrsta vodili smo računa o tome da zadovolje dva uslova – ističe Kaurin.- Da imaju pašni kapacitet više od 300 kilograma meda po hektaru i da cvetaju od proleća do jeseni.
"Magacin" hrana
- Glavnu pašu pčele ne smeju dočekati nespremne, s malim zalihama hrane, ostavljenim posle vrcanja i pri uzimljavanju – upozorava Kaurin. – Zbog toga sam pristalica stvaranja takozvanog magacina hrane. Poasle svakog cedjenja meda, posebno bagremovog, u plodišnom nastavku LR košnice treba ostaviti četiri-pet ramova s mednim vencem i polenom.Proizvodne zajednice uzimljavam s namanje 22, a pomoćne sa 16 kilograma kvalitetne prirodne hrane.Na taj način matica se najbolje podstiče na polaganje jaja, a pčele na pripremanje ćelija, negovanje legla i izletanje na prvu prolećnu pašu.
Ako je iz bilo kog razloga potrebno prolećno prihranjivanje, umesto šećernog sirupa ili pogača, ovi uzorni pčelari dodaju ramove s medom i polenom iz rezerve. U zavisnosti od vremenskih uslova, najbolji period za to je kraj februara ili početak marta. Istovremeno se otvaraju i voštani poklopci (u proizvodnim zajednicama oko 300 kvadratnih centimetara, a u pomoćnim upola manje).Na ovaj način, matica će polagati više jaja, a pčele uspešnije negovati leglo. Do početka cvetanja uljane repice, u košnici će biti oko 48, a na bagremovoj paši više od 60 hiljada pčela.One koje su odgajene na prirodnom medu i polenu zdravije su, vitalnije i otpornije na varou i druge bolesti.
S. Porobić
ŠTO KVALITETNIJE SAĆE
Redovna zamena saća omogućuje da se legu zdrave pčele, neuporedivo krupnije i vitalnije.
Staro saće, sa suženim i deformisanim ćelijama, Milena i Branko Kaurin zamenjuju tokom cele sezone, od polovine aprila do sredine avgusta.U tom periodu izvade oko 35 odsto dotrajalog saća, a mlado, u kojem nije bilo legla, iz gnezda premeštaju u medište, da bi dobili med specifičnog ukusa i vrhiunskog kvaliteta.
U plodištu osatvljaju samo kvalitetno saće s leglom, cvetnim prahom i medom, a ono koje će tokom godine dodavati u košnicu, obradjuju u sopstvenom topioniku i presi.Satne osnove su od voska, koji je tokom topljenja dezinfikovan na preko 120 stepeni. Na taj način unište se svi izvori zaraze, a posebno uzročnici američke truleži legla.
