OPREZNO S BILJNIM LEKOVIMA
Reč nauke
Posebno su osetljivi trudnice, odojčad i deca
 |
Pogrešno je verovanje da su biljni lekovi, s obzirom na prirodno poreklo, potpuno bezbedni. Lekovite biljke mogu sadržati i sastojke s neželjenim delovanjem na organizam, pa se prilikom primene savetuje oprez, posebno u periodu trudnoće i dojenja.
Samo uz lekarsko odobrenje
Za većinu lekovitih biljaka i biljnih lekova zapravo i nema podataka o delovanju na trudnice i odojčad. Iz bezbednosnih razloga, najbolje je da se izbegavaju, posebno u prva tri meseca trudnoće. A ako je neophodno, mogu se koristiti samo po preporuci i uz nadzor lekara.
Ovo pravilo se odnosi i na mali broj biljnih lekova za koje postoje određeni klinički podaci o bezbednosti primene. Tako se pokazalo da peroralna upotreba (preko usta) preparata na bazi herbe i korena ehinacee (Echinacea purpurea) nije štetna ranoj trudnoći, dok se zbog nedostatka podataka to ne odnosi na proizvode u vidu injekcija. Oprez je potreban i kada se radi o rizomu veprine (Ruscus aculeatus) i semenu divljeg kestena (Aesculus hippocastanum), jer kliničkih dokaza ima samo za kasnu trudnoću.
Za ublažavanje mučnine i povraćanja može se preporučiti rizom đumbira (Zingiber officinale). Propisana doza je gram dnevno, najčešće četiri puta po 250 miligrama. Izbegava se u slučaju kontrakcija i krvarenja iz materice, dok na porođaju nije dozvoljen. Protiv opstipacije (zatvora) moguća je primena zapreminskih laksativa, odnosno semena lana, indijske bokvice i ispagule (Plantago ispaghula).
Zabranjeni zbog neželjenih efekata
Mnoge aromatične droge i etarska ulja ne preporučuju se trudnicama u terapijske svrhe, jer u većim količinama mogu izazvati krvarenje ili kontrakcije. Tu se ubrajaju koren anđelike, bobičaste šišarice kleke, list ruzmarina, herba barske nane, herba i koren peršuna i rizom kurkume (Curcuma longa). U ranoj trudnoći ne treba preterivati ni s upotrebom etarskog ulja pitome nane.
Iz istih razloga moraju se izbegavati i herba i cvast hajdučke trave (Achillea millefolium), rizom cimicifuge (Cimicifuga racemosa), herba povratiča (Tanacetum parthenium), rusomače (Capsella bursa pastoris), očajnice (Marrubium vulgare) i srdačice (Leonurus cardiaca), žigovi šafrana, koren rena i senege (Polygala senega). Koren sladića (Glycyrrhiza glabra) je zabranjen zbog glicirizina, koji udvostručuje rizik od prevremenog porođaja.
Alkaloid berberin doprineo je da se na »crnoj listi« nađu i rizom kanadske žutike (Hydrastis canadensis), herba ruse (Chelidonium majus), koren i kora šimširike (Berberis vulgaris). Plod konopljike (Vitex agnus castus), takođe može biti štetan.
Tokom trudnoće i dojenja ne smeju se primenjivati lekovite biljke koje stimulišu rad creva (stimulirajući laksansi), a zabranjene su i deci mlađoj od deset godina. To su ricinusovo ulje, kora krušine (Frangula alnus), kora američke krušine (Rhamnus purshianus), list i plod sene, koren reuma (Rheum palmatum, R. officinale ) i osušeni mlečni sok aloje (Aloe ferox, Aloe barbadensis). Isto se odnosi i na proizvode na bazi listova planike i brusnice (Vaccinium vitis idaea) (dozvoljeni su odraslima i deci starijoj od dvanaest godina), listove žalfije, herbu efedre (Ephedra spp.) i belog pelena (Artemisia absinthium). Listovi čaja (Thea sinensis) nisu u ovoj grupi, međutim, postoje podaci o poremećaju spavanja odojčadi čije su majke pile veće količine ovog napitka za vreme laktacije.
Koren gaveza, herba borača, listovi podbela i lopuha sadrže pirolizidinske alkaloide, sastojke koji u velikoj dozi, ili posle duže primene, deluju toksično na jetru. Dozvoljena je samo spoljašnja upotreba, jer se ova jedinjenja slabo resorbuju kroz kožu. Herba bosiljka zabranjena je u trudnoći, etarsko ulje i tokom dojenja, odojčadi i deci.
Prof. dr Silvana Petrović,
Farmaceutski fakultet, Beograd
Prof. dr Silva Dobrić,
Vojnomedicinska akademija, Beograd
Okvir
SVE POPULARNIJI
Istraživanja pokazuju da značajan procenat žena u vreme trudnoće i dojenja upotrebljava biljne lekove, prvenstveno oslanjajući se na tradicionalna iskustva. U anketi sprovedenoj u Australiji, utvrđeno je da je oko 15 trudnica uzimalo bar jedan biljni proizvod.
Iako slična ispitivanja kod nas nisu rađena, s obzirom na veliku zastupljenost ovih proizvoda na tržištu i sve veću popularnost, može se pretpostaviti da se u značajnoj meri koriste tokom trudnoće i dojenja. Zbog toga su i zdravstvenim radnicima, posebno lekarima i farmaceutima neophodne informacije o njihovom delovanju. Međutim, problem je to što podaci o bezbednosti primene nedostaju ili su nepotpuni. Iz etičkih razloga, ispitivanja lekova, uključujući i biljne, tada se ne sprovode, pa se o njihovom eventualnom uticaju na organizam žene, odnosno na plod ili novorođenče, sudi uglavnom na osnovu eksperimenata na životinjama. Međutim, dobijeni rezultati, ne mogu biti apsolutno primenljivi na ljude.
