Plamenjača paradajza (Phytophthora infestans)

NAJČEŠĆE BOLESTI PARADAJZA

Plamenjaču paradajza prouzrokuje parazitna gljiva Phytophthora infestans. U kišnim i vlažnim godinama može izazvati velike štete na paradajzu, kao i na krompiru. Osim što uništava list, gljiva napada i zelene plodove i one u stadijumu zrenja, koji zbog toga trule.

Gljiva prezimljava u zaraženim krtolama krompira. Inokulum (zarazni materijal) se sa obolelih krtola krompira u narednoj godini prenosi vetrom, na usev paradajza.

Početni znaci bolesti prvo se ispoljavaju na listu, u vidu krupnih pega maslinaste boje. Pri visokoj vlažnosti vazduha, sa donje strane lista stvara se beličasta prevlaka koja predstavlja organe za reprodukciju gljive. Obolelo tkivo nekrotira, postaje mrko i vrlo brzo se suši. Na zelenim plodovima bolest se pojavljuje u vidu sivo-zelenkastih, vodenastih pega, koje se brzo šire, dobijaju sivo mrku boju i za nekoliko dana prekrivaju ceo plod koji lako otpada.

Pre pojave prvih simptoma (kraj juna i početak jula), treba obaviti preventivnu zaštitu kontaktnim fungicidima. Prskanje se obavlja svakih sedam do deset dana.

Ukoliko se pojave simptomi bolesti upotrebiti sistemične fungicide, sa kojima se zaustavlja širenje infekcije i obezbeđuje trajnija zaštita. Ne preporučuje se primena sistemičnih fungicida više od dva puta.

Crna pegavost paradajza
(Alternaria solani)

Bolest izaziva gljiva Alternaria solani. Napada još i plavi patlidžan i papriku, sa manjim posledicama. Štete na paradajzu su veće ukoliko su napadnute mlade biljke i kada je malo padavina u periodu vegetacije.

Tokom zime parazit se održava u zaraženim biljnim ostacima i zaraženom semenu. Infekcije nastaju vrlo rano, u semeništu i pikirištu, kao i u toku proizvodnje rasada. Simptomi bolesti se pojave na gornjem lišću rasada - u vidu tamnomrkih pega. Na lišću rasadenih biljaka pege su krupne, sivomrke, sa crnim koncentričnim krugovima, koji su oivičeni hlorotičnim oreolom. Pege se mogu pojaviti i duž stabla. Sire se njegovim obimom, zahvatajući i dublje slojeve tkiva, što narušava strukturu stabla, te nastaje prstenovanje stabla, pa delovi biljke iznad prstenaste pege potpuno izumiru. Slične pege pojavljuju se i na plodovima.

Rane zaraze sprečavati proizvodnjom zdravog rasada. Seme dezinfikovati vlažnom dezinfekcijom, a leje metil-bromidom. Rasad tretirati odgovarajućim pesticidima, u razmacima 10 - 14 dana. Isti preparati koriste se i za zaštitu biljaka u polju. U proizvodnji paradajza, sa prskanjem/zaštitom početi odmah po rasadivanju, a potom svakih sedam do deset dana, a u direktnoj setvi, od faze dva stalna lista pa do precvetavanja.