Retko se može videti
PERŠUN NA 20 HEKTARA
 |
Na imanju u Debeljači, Pera Djuričkov cele godine gaji peršun odličnog kvaliteta, toliko tražen da ne uspeva da proizvede deovoljne količine
Ne dešva se često da se naši povrtari odluče za gajenje peršuna na čak dvadeset hektara. To je učinio Pera Djuričkov iz Debeljače, kod Pančeva, koji se ovim poslom bavi desetak godina. Odluka je pala kada je svojevremeno video da mali proizvodjači, koji “svaštare”, nemaju velike izglede na tržištu. Zahvaljujući celogodišnjem uzgoju, prinosu od tridesetak tona po hektaru i unapred obezbedjenom plasmanu, Djuričkov je danas uspešan proizvodjač. Čak ne uspeva da proizvede toliko ovog povrća koliko se traži.
Peršun isključivo direktno sejem u proleće i jesen. Ako je rok u septembru, za vadjenje dospeva od maja do sredine avgusta. U to vreme počinje da prispeva i koren iz februarske ili martovske setve, pa odmah nakon jednog ciklusa vadjenja počinje drugi-objašnjava sagovornik.
Prolećna setva, inače, počinje čim se zemljište prosuši. Pre toga se dva puta ugari, unese 800 kilograma po hektaru mineralnih djubriva formulacije 5:12:24 i duboko poore na čak četrdeset centimetara. Seje se petorednom sejalicom na rastojanje 25-30x1,5-2 i dubinu 1-1,5 centimetara. Biljke sporo niču, obično dve-tri nedelje, i za to vreme treba uneti odgovarajući herbicid, što je nakon toga dozvoljeno u fazi pet listova.
Peršunu ne treba mnogo vode, pa se navodnjava umereno, ali ne pre maja. U protivnom, koren neće biti dovoljno dugačak, zbog previše vlage u prvim fazama rasta. Zaliva se po potrebi, najbolje noću, tifonima s 25 litara vode po kvadratnom metru. Neophodne su i tri prihrane djubrivom formulacije 8:16:24. Prva je u maju, kada se formiraju listovi, a druga i treća polovinom, odnosno pred kraj vegetacije, što je sredinom juna i u julu. Dva duboka špartanja omogućuju da sa zemljište dobro “provetri”, a posebnu pažnju tokom leta treba obratiti i na preventivnu zaštitu od bolesti.
Koren se oko 150 dana posle setve izorava plugom, zatim pere, čisti i klasira. Ako je sitan, debljine 1-1,5 centimetara, pakuje se u vezice, a kada prečnik prelazi centimeter i po, smatra se krupnim i prodaje u rinfuzi.
-Pre jesenje setve površinu, izmedju ostalog, treba duboko poorati i dobro zaliti. Agril se, radi zaštite od niskih temperatura, postavlja u novembru, a uklanja u martu ili aprilu, kada biljke formiraju pet-šest pravih listova. Neophodne su i jedna ili dve prihrane i, po potrebi, dva-tri zalivanja tokom marta- objašnjava Djuričkov.
Z.Graovac
HILJADU TONA POVRĆA
Iako mu je, kako kaže, uzgoj peršuna najvažniji, Djuričkov je našao računicu i za druge vrste povrća, tako da ukupno proizvede oko hiljadu tona godišnje. Paštrnak zauzima oko četiri hektara i uvek se seje istovremeno s peršunom, ali na početku i kraju njive. Primenjuje istu tehnologiju, ali je primetio da paštrnak lakše niče i da je otporniji na sušu.
Mrkva je na oko dvanaest hektara, a seje je samo u proleće, u cik-cak redove. Na tržište je plasira lepo upakovanu i s odgovarajućom etiketom. Celer gaji iz rasada, proizvodenog u plasteniku i posadjenog prvih dana maja. Osim korenastog povrća, Djuričkov tokom leta i jeseni gaji krastavce i crveni kupus.
