PLAMENJAČA KROMPIRA I PARADAJZA
(Phytophthora infestans (Mont.) de Bary)
...nastavak teksta..."Viroze krompira"
Ovo upustvo, ako ga dobro proučite, može da posluži da zaštitite vaš krompir i paradajz od plamenjače. Bez obzira na veliki broj fungicida koji se koriste za njeno suzbijanje, plamenjača i dalje pričinjava velike štete. U sadašnje vreme, osim postojećih, šire se i drugi agresivniji sojevi gljive uključujući i polni tip A2. Postavlja se opravdano pitanje da li se time komplikuje i suzbijanje bolesti?
Simptomi bolesti na krompiru.
Prvi simptomi se javljaju na lišću na mestu ostvarene zaraze posle perioda inkubacije. Simptomi su u početku u obliku vodenastih pega tamnozelene boje. Boja pega prelazi u žutu, posle čega se tkivo u okviru pega suši odnosno nekrotira. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj bolesti, nekroza lisnog tkiva se povećava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Pege su sa naličja lista oivičene beličastim oreolom (micelija, konidiofore i konidije). Prisustvo beličastog oreola oko oboljelog i uginulog tkiva je karakteristično za plamenjaču. Na stablu se javljaju tamne pege koje se međusobno spajaju tako da čitava stabljika bude zahvaćena bolešću. U uslovima veće vlažnosti i umerenih temperatura micelija sa konidioforama i konidijama oko nekrotiranog tkiva je uočljivija. Ukoliko beličasti oreol nije vidljiv, a nismo sigurni da li se radi o plamenjači, to možemo vrlo jednostavno proveriti na sledeći način. List sa nekrotičnim pegama se stavi na vlažan filter papir ili običan novinski papir u petri kutiju ili običnu čašu koja mora biti poklopljena. Ako se radi o plamenjači za oko jedan dan će se na rubnom delu pege na naličju lista javiti beličasti oreol. Bolest može da se proširi i zahvati krtole. Na preseku krtole se uočava zaraženo tkivo u njenom površinskom delu, dubine do oko 15 mm. Boja oboljelog tkiva je crvenkasto mrka, rđastog izgleda. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti kod masovne infekcije gde nije primenjena adekvatna zaštita i na vreme, bolest zahvata celu biljku i čitav usev krompira može biti uništen.
Simptomi bolesti na paradajzu.
Simptomi bolesti na paradajzu su slični simptomima na krompiru. Početni simptomi se ispoljavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vlažnosti vazduha i umerenih temperatura, sa naličja lista se javlja beličasta prevlaka od organa za reprodukciju gljive. U slučaju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, lišće se suši i otpada tako da nastupi potpuna defolijacija. Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju sivozelene vodenaste pege koje, za nekoliko dana, dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju.
Prva žarišta bolesti se najčešće nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz šumski pojas, u hladu ispod drveća i sl. Drugim rečima, tamo gde se dugo zadržava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vlažnost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom količinom azota. Posebno je kritično za pojavu plamenjače kišno vreme, umerene temperature, oblačnost i sl.
Prouzrokovač plamenjače (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog razmnožavanja zoosporangije, a polnog oospore. Učestalije je bespolno razmnožavanje gljive stvaranjem spora koje se šire vetrom i vodenim kapima. One klijaju na dva načina. Prvi način je direktno klijanje u začetak hife. Drugi način je da zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora. Pri nižim temperaturama (optimum 12-13oC i maks. 24oC) dolazi do indirektnog klijanja pri čemu se oslobađaju zoospore. Do direktnog klijanja dolazi pri višim temperaturama (optimum 24oC, a maks. 30oC). Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu. Oospore su rezultat polnog razmnožavanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa A1 i A2.
Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21oC, a minimalna od 2oC. Pri temperaturi od oko 29oC rast micelije se zaustalja. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vlažnosti vazduha od 100% i temperaturi od 21oC. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3oC i iznad 26oC. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12oC, a za direktnu sporulaciju 24oC. Za indirektno klijanje potrebno je 1-3 sata, a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. Simptomi na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije.
Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. Na listu, u kapi vode, konidije klijaju direktno ili indirektno dajući prvo zoospore. Kod indirektnog klijanja, kako je gore opisano, iz zoosporangija oslobađaju zoospore čime se infecioni potencijal uvećava. Oslobođene zoospore u kapi vode klijaju ostvarujući zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. Konidije pri višim temperaturama klijaju u začetak micelije zaražavajući biljku na isti način kao i zoospore.
U sušnim uslovima praćenim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena. Treba znati i to da su pospešujući uslovi za razvoj plamenjače :
a) noćne temperature ne manje od 7oC;
b) temperature izmedu 15 i 21oC pospešuju razvoj pega i sporulaciju, dok se pri temperaturama iznad 29oC patogen ne razvija;
c) vlažnost lišća (rosa ili kiša) više od 6 časova pospešuje nove infekcije;
d) vlažnost lišća više od 8 časova je veoma kritična. Masovna pojava bolesti može biti kada su uslovi za razvoj plamenjače pospešujući i od tada treba startovati sa tretmanima.
Suzbijanje bolesti.
U uslovima koji pospešuju pojavu plamenjače, gomile izbačenog, zaraženog krompira, predstavljaju početni inokulum za širenje bolesti. Radi uspešnog suzbijanja plamenjače, potrebno je početni inokulum držati na niskom nivou koliko je to moguće. Mere redukcije početnog inokuluma podrazumevaju sledeće:
a) proizvodnja i korišćenje semenskog krompira bez plamenjače;
b) uklanjanje gomila izbačenog krompira iz skladišta odnosno njihovo prekrivanje čvršćom folijom;
c) uništavanje samoniklih biljaka krompira;
d) suzbijanje plamenjače na drugim biljkama kao što je paradajz.
Slike a) i b) :Simptomi plamenjače na krompiru.
 |
 |
Slika:Simptomi plamenjače na paradajzu.
 |
Merama u tehnologiji proizvodnje.
1. izbegavanje plamenjače na sledeći način:
a) ranija sadnja;
b) naklijavanje sadnog materijala;
c) korišćenje ranijih sorti.
2. kraći period vlaženja lista na sledeći način:
a) uzgoj krompira na većem rastojanju vrsta;
b) izbegavanje đubrenja visokom dozom azota;
c) izbegavanje uzgoja krompira u hladu ili od vetra zaštićenim mestima;
d) korišćenje navodnjavanja u brazdu;
e) navodnjavanje u delu dana koji ne omogućava duže zadržavanje vode na listu.
Prognoza pojave plamenjače, na bazi praćenja meteoroloških parametara potrebnih za razvoj gljive P. infestans, infekciju i razvoj bolesti, ima izuzetan značaj za efikasnu zaštitu. Za klijanje konidija potrebna je voda, (kiša ili rosa) kao osnovni činilac. Za pojavu bolesti i njen razvoj optimalma temperatura je izmedu 15-2oC, a za sporulaciju visoka relativna vlažnost vazduha i temperatura izmedu 10 i 25oC. Na bazi merenja temperature, relativne vlažnosti vazduha i padavina na određenim punktovima u državi, savetodavna služba daje preporuku za početak tretmana, nastavak i završetak. Do sada je bilo pravilo da se počinje sa zaštitom od plamenjače krompira u vreme kada se lisna masa razvije da se biljke susednih redovi dodiruju (ili kako se kaže kada dođe do sklapanja redova) i ponavlja se svakih 7 dana do 14 dana zavisno od uslova koji pospešuju razvoj bolesti. Pojavom agresivnijih populacija P. infestans to pravilo se menja. Početak tretiranja, ako su uslovi za razvoj bolesti optimalni mora biti znatno ranije, a vreme između dva uzastopna tretmana kraće.
Početak tretiranja protiv plamenjače uslovljavaju: Infekcioni pritisak. Ako je zaraza u regionu slaba i nema rizika od zaraze oosporama, početak tretiranja može biti kasniji. Osetljivost sorte. Osetljivije sorte treba češće tertitati nego sorte sa višim nivoom otpornosti. Razvoj biljaka. Usev sa bržim razvojem čime treba češće tretirati u odnosu na usev sa sporijim razvojem nadzemne mase. Lišće koje se kasnije razvija je nezaštićeno. U vreme intezivnog porasta nadzemne mase, čime, preporučuju se sistemični fungicidi. Vremenske prilike. U uslovima koji pospešuju razvoj plamenjače treba tretirati češće. Nekolika sati suvog vremana su potrebna da se fungicid zadrži na listu. U zavisnosti od vremenskih uslova, suvi period posle tretmana od 1,5-7 časova je dovoljan za dobru zaštitu (zavisno od brzine sušenja lišća). Ako je suv list tretiran fungicidom i ako se posle list može osušiti garantuje dobru zaštitu. U jako suvim uslovima usev je suv za jedan sat posle tretmana, dok u uslovima slabog sušenja (oblačnost, visoka relativna vlažnost vazduha bez vetra) sušenje može da traje i 6-7 časova. Tretiranjem vlažnog lišća, fungicid se spira sa lišća i efekat je slabiji. Šta se dešava u slučaju kiše posle tretmana? Ako kiša počne 1,5 časova posle tretmana ili pljusak prelazi 4 mm tretman se može smatrati beskorisnim. Očekivanjem kiše nije opravdano odlaganje tretiranja u kritičnim slučajevima.
Hemijsko suzbijanje plamenjače se izvodi tretiranjem useva fungicidima za tu namenu. Fungicid primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu, na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature, oblačnost, kiša ili obilne rose). Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je važna i za uspeh zaštite neophodna pripremljenost i podešenost aplikatora (prskalica), pravilno, ujednačeno nanošenje preparata na površinu lišća, i potrebna količina tečnosti da bi se preparat rasporedio na celu lisnu površinu.
Ukoliko bolest zahvati lisnu površinu da bi se sprečilo zaražavanje krtola neophodno je uništiti nadzemnu masu pre vađenja krompira da bi se sprečilo da inokulum sa lista dospe do krtola. Za tu svrhu se mogu koristiti herbicidi desikanti.
Samo preventivna aplikacija fungicida može osigurati zaštitu od zaraze i tako sprečiti razvoj bolesti. Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenjače: da se obavi tretman kada postoji rizik od infekcije, odnosno da se ne tretira kada nema rizika. Kod nas su do sad registrovani brojni preparati na bazi sledećih fungicida: metalaksil, bakarni oksihlorid, cineb, mankozeb, benalaksil, bakarni hidroksid, bakarni oksisulfat, bakarni sulfat, propineb, cimoksanil, oksadiksil, folpet, hlorotalonil, fentin acetat, maneb, fentin hidroksid, dimetomorf, azoksistrobin, fosetil Al, propamokarb, famoksadon i metiram. Strogo voditi računa, kod zaštite paradajza, o vremenu primene fungicida u odnosu na upotrebu plodova paradajza za ishranu. Drugim rečima strogo voditi računa o karenci. Ovo posebno podvlačimo u slučaju zaštite paradajza je su delovi biljke (plodovi) paradajza koji se koriste za ishranu direktno izloženi fungicidu. Da bi zaštitili sebe i drugoga od unošenja preparata u organizam, strogo voditi računa o karenci.
Plamenjača krompira i paradajza se suzbija preventivno!
Šta to znači? To znači da fungicid mora biti prisutan na listu da ne dođe do infekcije. Kada se bolest pojavi (vidljivi simptomi) vi ste zakasnili sa zaštitom. Nemojte u tom slučaju tretirati jer nema efekta. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. U uslovima sušnog perioda praćenog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenjače i nema potrebe za tretmanima.
Dr Drago Milošević,
Agronomski fakultet Čačak
Crna pegavost lišća (Alternaria solani)
Simptomi su najjasniji na lišću i javljaju se u obliku malih crnih pega manje-više okruglog oblika. Pri intenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranja napadnutog tkiva i na tim mestima se jasno vide koncentrični krugovi mrke boje.
Slika: Simptomi crne pegavosti.
 |
Slika: Simptomi crne pegavosti na krtolamama krompira.
 |
Mere borbe:
korišćenje zdravog semena i otpornijih sorti, plodored (Alternaria solani napada i paradajz), he-mijska zaštita useva fungicidi: cineb, maneb, mankozeb, propineb, hlortalonil.
Suva trulež (Fusarium sp.)
Prouzrokuje velike štete tokom skladištenja krompira. Infekcije se uglavnom ostvaruju u vreme vađenja krtola i pri transportu. Fusarium se naročito brzo razvija sa porastom temperature u skladištu tokom ranog proleća. Napadnuti deo krtole je tamne boje, smežuran i postepeno se uleže.
Slika: Simptomi fuzarioze na krtolama.
 |
Mere borbe:
što manje povređivanje krtola tokom vađenja i skladištenja, dezinfekcija mehanizacije, skladišta i krtola (tiabendazol + imazalil, benomil), ako se koriste sečene krtole treba im omogućiti pravilno zarastanje, zaražene krtole treba odstraniti pre sadnje i baciti na smetište.
Crna noga (Erwinia carotovora)
Napada biljku tokom čitavog vegetacionog perioda. Infekcije su najčešće na hladnim i vlažnim zemljištima, kao i pri sadnji sveže sečenog krompira. Na mestu infekcije dolazi do promene boje tkiva u tamno-braon. Tokom razvoja bolesti pege se spajaju, tkivo krtole i prizemnog dela stabla postepeno omekšava i truli. Porastom temperature tokom nicanja i rasta biljke intenzivira se razvoj patogena. Krtole se mogu inficirati u zemljištu, ili u kontaktu sa zaraženim krtolama prilikom vađenja i skladištenja.
Slika: Simptomi crne noge krompira.
 |
Mere borbe:
korišćenje zdravog semena, plodored, odstranjivanje bolesnih biljaka tokom vegetacije, odstranjivanje zaraženih krtola pri vađenju na njivi i pri sadnji.
Crna krastavost ili bela noga
(Rhizoctonia solani)
Karakteristicni simptomi se nalaze na prizemnom delu stabla u obliku beličaste navlake zbog čega se zove i bela noga. U osnovi inficiranog stabla dolazi do oštećenja sprovodnog tkiva, i taj deo dobija braonkastu boju. Lišće zaraženih biljaka je manje površine, uvijeno unutra, a ponekad ljubičasto pigmentisano po obodu. Često dolazi do deformacije krtole, pojave netipičnih oblika i pucanja po površini. Najbrže infekcije su kod sporog nicanja krompira na hladnim zemljištima i u brdskoplaninskom području.
Slike a) i b) : Simptomi crne krastavosti.
 |
 |
Mere borbe:
korišćenje zdravih i dezinfikovanih krtola za sadnju (fungicidi na bazi tiabendazola i mankozeba), poštovanje plodoreda (jer gljiva ostaje dugo u zemljištu), negativna selekcija, odnosno čupanje i iznošenje bolesnih biljaka i krtola sa njive.
Obična krastavost
(Streptomyces scabies)
Ne utiče bitnije na smanjenje prinosa, ali umanjuje tržišnu vrednost krtola. Najčešće se javlja na lakim zemljištima alkalne ili neutralne reakcije. Krastavost se često javlja u uslovima male vlažnosti zemljišta tokom zametanja i početkom nalivanja krtola kada se upotrebe veće doze stajnjaka i mineralnih đubriva, kao i pri unošenju većih doza kreča na kiselim zemljištima.
Slika: Simptomi obične krastavosti.
 |
Mere borbe:
stvaranje i izbor otpornih sorti, korišćenje zdravog semena, plodored, navodnjavanje u vreme zametanja i početkom nalivanja krtola.
NEINFEKTIVNE BOLESTI I OŠTEĆENJA
Na biljci i krtolama javljaju se određena oštećenja i deformacije neinfektivnog porekla. Kao rezultat delovanje tzv. stre nih faktora izazvanih nepovoljnim delovanjem agroekoloških i klimatskih faktora, kao i usled neadekvatne mineralne ishrane, javljaju se odredeni fiziološki poremećaji tokom rasta, razvića i skladištenja krompira.
Sekundarni rast
 |
Usled jako visokih temperatura vazduha i zemljišta praćenih niskom vlažnošću zemljišta, javljaju se velike morfološke deformacije krtola kao što su: stvaranje atipičnih oblika krtola sa izraslinama, razvoj stolona iz osnovne krtole i stvaranje nove krtole, aktiviranje apikalne klice i proklijavanje krtola, itd. Velike doze azota u izvesnom stepenu utiču na pojave sekundarnih oblika krtola. Tehnološka vrednost takvih krtola je veoma niska. Preventivne mere borbe se sastoje u održavanju povoljnog vodnovazdušnog režima zemljišta i pravovremenom preduzimanju navodnjavanja.
Sekundarne krtole
 |
Prilikom dužeg skladištenja na visokim temperaturama, kao i sadnjom semena u hladna zemljišta, dešava se pojava prelivanja sadržaja matične krtole u nekoliko manjih krtolica. Ova pojava je karakteristična za sortu Jaerla, a javlja se i kod sorti Spunta, Liseta, Carrera i Virgo. Preventivne mere su: čuvanje krompira u optimalnim uslovima, naklijavanje i nekoliko dana kasnija sadnja u odnosu na neosetljive sorte.
Nitavost klica
 |
Pojava nežnih nitavih klica javlja se zbog nepovoljnog temperaturnog režima zemljišta krajem vegetacije (temperature preko 29 0 C), kao i usled delovanja nekih virusa. Krtole kod kojih se primete deformacije klice treba obavezno odbaciti pre sadnje. U preventivne mere spada i održavanje povoljnog temperaturnog i vodnog režima u zemljištu, što se može postići kvalitetnim ogrtanjem i navodnjavanjem.
Pukotine na krtolama
 |
Na krtolama se često sreću pukotine u površinskom delu. Do njih najčešće dolazi pri smeni sušnog i kišnog perioda, pri neredovnom navodnjavanju i usled primene velikih doza azotnih đubriva. Pukotine ponekad nastaju usled delovanja pojedinih virusa i ranije opisane pojave “bele noge”. Nepravilno nalivanje krtola prouzrokovano nestabilnim vodnim režimom zemljišta odražava se na povečanje unutrašnjeg pritiska (turgora) krtola pri intenzivnom nalivanju. Pojava se najčešće javlja kod krupnijih krtola i umanjuje njihovu tehnološku i tržišnu vrednost.
Šuplje srce
Pojava šupljeg srca je tako|e posledica nestabilnog vodnog režima zemljišta i uglavnom se javlja kod krupnih krtola. Usled velikog unutrašnjeg pritiska dolazi do pucanja kambijalnog prstena u centralnom delu krtole i postepenog izumiranju ćelija okolnog tkiva. Pojava šupljeg srca se može izbeći korišćenjem manje osetljivih sorti, redovnim i umerenim navodnjavanjem naročito na peskovitim zemljištima, većom gustinom sadnje kako se ne bi favorizovao razvoj krupnih krtola.
Tamne pege ili unutrašnje modrice
 |
Ako dode do većeg povređivanja pokožice prilikom vađenja i lagerovanja krompira odmah po uskladištenju javlja se tamnjenje oštećenog tkiva. Povrede su češće prilikom vađenja po hladnom ili veoma toplom vremenu. Posle kraćeg vremena siva boja oštećenog tkiva se menja od braon do mrke. Pojava tamnjenja je rezultat enzimske reakcije.
Uvećane lenticele
 |
Na čitavoj površini pokožice krtole mogu se zapaziti sitne taćkice koje predstavljaju prirodne otvore za disanje krtola. Na izuzetno vlažnom i sabijenom zemljištu i usled slabe obezbeđenosti kiseonikom dolazi do uvećanja lenticela. Uvećane i otvorene lenticele su meta napada mnogih bolesti krtola.
Oštećenja od herbicida
 |
U zavisnosti od sorte krompira, vrste i doze herbicida, faze razvoja biljke, tipa zemljišta, javljaju se određena oštećenja na biljkama krompira. Oštećenja nadzemnog dela najčešće su tipa hloroze lisne mase i nerava. Pri jačim oštećenjima bledo-žuta boja prelazi u braonkastu usled izumiranja tkiva. Sencor i preparati iz grupe acetohlornih jedinjenja pokazuju agresivnost na tek formiranom korenovim žilicama naročito na loše pripremljenim i lakim zemljištima, tako da biljka znatno zaostaje u porastu. Pri upotrebi preparata treba dobro pročitati priloženo uputstvo i voditi računa o specifičnoj osetljivosti nekih sorti.
Oštećenja od svetlosti i visokih temperatura
Usled dužeg dejstva jake direktne sunčeve svetlosti na lišće, stabljike i otkrivene krtole javljaju se opekotine tkiva, a dolazi i do gubitka turgora biljke. Nakon nekroze oštećenog tkiva javljaju se braonkaste pege nepravilnog oblika. Napadnuto tkivo je u početku meko, a vremenom truli. Visoke temperature tokom skladištenja, praćene visokom koncentracijopm CO2 prouzrokuju tamnjenje mesa na preseku krtole, što utiče na nižu upotrebnu i tržišnu vrednost krompira.
Oštećenja od niskih temperatura
 |
Kasni prolećni i rani jesenji mraz od –2 0 C mogu znatno oštetiti, a ponekad i uništiti usev krompira u zavisnosti od dužine trajanja mraza. Mlade biljke se mogu regenerisati, ali će prinos biti znatno manji zbog usporenog rasta i razvića. Slabo zagrnut krompir može da izmrzne pri temperaturama zemljišta od –1,7 0 C, a klica može da pretrpi šok i na +2 0 C. Kod tzv. “prehlađenog krompira” dolazi do transformacije šecera i otpuštanja vode, krtole su mekše, imaju sladunjav ukus zbog većeg sadržaja prostih šecera, i na njima nema jasnog pucketanja pri pritisku nokta. Nepoželjne transformacije u krtolama se događaju tokom skladištenja na temperaturama manjim od +2 0 C.
Oštećenja od grada
 |
Grad može izazvati velika mehanička oštećenja nadzemnog dela biljke. U zavisnosti od razvoja biljke, intenziteta i krupnoće grada zavisi nivo štete, kao i mogućnost regeneracije biljke. Oštećene biljke treba odmah zaštititi fungicidima na bazi organskih i neorganskih preparata bakra jer oni pomažu brže zarastanje rana.
ZEMLJIŠNE ŠTETOČINE
Polifagne štetočine velikog broja useva. Štetu čine larve koje se hrane podzemnim delovima biljaka. Larve skočibuba su žičnjaci, larve gundelja nazivaju se grčice, dok značajne štete prave gusenice podgrizajućih sovica.
Simptomi oštećenja
Larve gundelja i skočibuba pri ishrani oštećuju klice, korenčiće i krtole. Gusenice podgrizajućih sovica oštećuju ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. Najveće štete nastaju u periodu avgust-septembar. Mesta oštećena ishranom ovih štetočina su pogodna za ulaz nekih parazita.
Mere suzbijanja
- Plodored
- Suzbijanje korova
- Primena granuliranih insekticida u redove ili po celoj površini pre, ili u toku sadnje.
- Tretiranje krtola sistemičnim insekticidima.
Slika : Larva gundelja.
 |
Slika : Larva žičnjaka.
 |
Slike a) i b) : Oštećenja od žičnjaka.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
VAĐENJE KROMPIRA
Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnološke zrelosti odnosno kada je pokožica potpuno zasušila. Nakon prirodnog odumiranja i sušenja cime sačekati desetak dana da pokožica krtola potpuno završi svoj razvoj. Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu, da bi se smanjilo povređivanje krtola.
SKLADIŠTENJE I ČUVANJE
Optimalna temperatura za čuvanje merkantilnog krompira je 6- 8 0 C, a semenskog 3- 4 0 C; optimalna vlažnost vazduha u skladištu je 92-95%. Ako je temperatura manja od +3 0 C merkantilni krompir dobija sladunjav ukus zbog povećanog sadržaja šećera. Za sprečavanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice (hlorprofam 1kg/t) ili bioinhibitori (carvin).
Korišćeni izvori:
Brošura “KROMPIR” FAO Kancelarija za ishranu i poljoprivredu,
“Vodič za proizvodnju merkantilnog krompira”
Evropska agencija za rekonstrukciju,
Dr Živko Bugarčić “Tehnologija proizvodnje i vodič kroz sorte”
ARUM d.o.o.
U nastavku tekst...."Problemi ishrane biljaka u
povrtarskoj proizvodnji"
