PROIZVODNJA CRVENE I CRNE RIBIZLE

Crvena ribizla (Ribes rubrum) je laka za uzgajanje, i od nje se pravi vrlo ukusni želei i umaci, kako za jela sa mesom tako i za upotrebu u svežem stanju. Plodovi crvene ribizle su različitih oblika i dimenzija, počev od crveno do ružičastih do belih ili boje šampanjca. Crna ribizla (Ribes nigrum) se tradicionalno gaji za preradu u sok, ali i za dalju preradu kao sastojak alkoholnih napitaka ili želea.

Ovi proizvodi su odličnog kvaliteta, i veoma dobro i svuda su prihvaćeni od strane potrošača. Uzgojni sistem i tehnologija berbe razlikuju se kod crvene i crne ribizle u tome što se crvena ribizla gaji za ručnu berbu, a crna često na način koji odgovara mehanizovanoj berbi. Bez obzira na to, same biljke se gaje na vrlo sličan način.

Sadnice ribizle imaju dug vek ekspolatacije, i zasadi koji se dobro održavaju mogu biti produktivni 10 i više godina.

PRIPREMA PRE SADNJE

Odabir parcele

Ribizla najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage, i uz zaštitu od oštećenja koja mogu izazvati vetar i mrazevi. Visoke temperature tokom letnjih meseci (iznad 30 0 C) u dužim vremenskim intervalima mogu da prouzrokuju oštećenja na listovima ribizle. Na lokalitetima gde su ovakve temperture uobičajene mogu se postavljati zakloni. Dok niske temperature tokom zime retko uzrokuju oštećenja na ribizli, promenljive temperature tokom zime i ranog proleća za posledicu imaju oštećenja na izdancima. Neophodno je da ribizla ima zimski period mirovanja da bi imala normalan prirast i proizvodnju. Po početku pune dormancije, krajem jeseni, neophodno je da biljka provede od 800 – 1600 sati na temperaturi izmedu 0 i 7,2 0 C. Stoga treba izabrati lokalitete na kojima se ovi uslovi sa sigurnošću mogu ispuniti.

Vreme između poslednjeg mraza u proleće i prvog mraza u jesen važno je prilikom izbora lokaliteta. Ribizla najbolje uspeva na terenima na kojima od 120 – 150 dana nema mrazeva. Kod perifernih lokaliteta može se javiti potreba za navodnjavanjem putem veštačke kiše, ili drugim sistemima za zaštitu od mraza koji bi se koristili u proleće, što može biti skupa investicija.

Prednosti sadnje na terenima okrenutim prema severu ili severoistoku takođe su veće u poređenju su ranijim sazrevanjem biljaka koje se gaje na južnim stranama. Ribizla cveta veoma rano u proleće, pre mnogih drugih voćnih vrsta, tako da slab protok vazduha u zasadu i pojava mraznih džepova može u proleće da izazove oštećenja na cvetovima. Temperature vazduha izmedu -2 i 0 0 C mogu oštetiti otvorene cvetove. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja.

Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova, što pogoduje razvoju bolesti izdananka i truljenju plodova izazvanog gljivicama, naročito pepelnicom. Međutim, prejak vetar, naročito tokom zime, može dovesti do lomljenja i isušivanja izdanaka. Ova oštećenja mogu se umanjiti postavljanjem vetrobrana, mada je potrebno da oni budu dovoljno propustljivi, kako bi se ublažili udari vetra. Vetrobrane treba postaviti uz nagib, paralelno sa zasadom, kako se ne bi ometala ventilacija i povećavala opasnost od mrazeva. Ovi vetrobrani služe i kao zavetrina.

Divlje vrste iz roda Ribes koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takođe mogu da predstavljaju problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

ZEMLJIŠTA I PRIPREMA ZEMLJIŠTA

Ribizla najbolje rađa na dubokoj, prohladnoj, dobro dreniranoj, peskovitoj ilovači koja dobro zadržava vlagu, čiji sadržaj organske materije iznosi najmanje 3,0%, i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5–7,0. Ribizla će bolje podneti i teža zemljišta u poređenju sa mnogim drugim voćnim vrstama, mada treba izbegavati područja na kojima se suvišna vlaga zadržava u zemlji.

Vrlo laka zemljišta takođe treba izbegavati, da bi se smanjio negativan efekat suše i stres izazvan visokim temperaturama.

Iniciajlna plodnost zemljišta ne bi trebalo da je u prvom planu pri izboru lokaliteta, jer se sastav zemljišta može izmeniti pre sadnje. Tokom godine pre sadnje trebalo bi testirati zemljište, i ukoliko je potrebno, prilagoditi sadržaj Ca, P i K. Minimalan sadržaj Ca ne bi trebalo da bude ispod 1000 ppm, i ne iznad 150.000 ppm. Nivo natrijuma iznad 500 ppm može se negativno odraziti na prirast. Na kiselost zemljišta se može uticati unošenjem kreča (ukoliko želimo da povećamo pH) i sumpora (za smanjenje sadržaja S). Kreč ili sumpor treba primeniti barem godinu dana unapred, da bi se postigao željeni efekat (za testiranje pronaći izvore u Srbiji).

Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti godinu do dve dana pre sadnje, kako bi se povećao sadržaj organske materije u zemljištu, uskladila kiselost zemljišta (ukoliko je to potrebno), eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće sadne leje. Višegodišnje korove treba suzbiti pre sadnje. Oni se mogu suzbiti intenzivnijom primenom agrotehničkih mera, iako hemijska sredstva daju mnogo bolje rezultate.

Primena Glifosata barem dve nedelje pre početka pripreme zemljišta je obično efikasna. Lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada ribizle.

Štetočine kao što su junska buba (Phyllophaga ssp.) i skočibuba (Agriotes sputator), kao i nematode, mogu predstavljati problem. Jednogodišnji usevi, kao što su kukuruz, pšenica ili raž umanjiće ove teškoće. U ove svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta, ali ona uključuje korišćenje hemikalija i specijalnu opremu. O postupku fumigacije konsultovati stručna lica.

Ribizli odgovara veći sadržaj hranljivih materija, što se može obezbediti unošenjem svežeg stajnjaka ili sejanjem površinskih useva. Najčešće se koristi stajnjak, koji je i najefikasniji, ali se hranljive materije mogu obezbediti i iz drugih izvora, što podrazumeva adekvatnou primenu, u cilju smanjenja zastupljenosti korova (konjsko đubrivo) i ograničio sadržaj azota (živinsko čubrivo). Preporučena doza po hektaru je 50 MT, u godini pre sadnje. Kao alternativa, može se primeniti kompostna strugotina, ili kora, ali onda treba dodati i azot (12,5 kg/MT) da bi se materijal razgradio. Za povećanje sadržaja hranljivih materija, poboljšanje strukture zemljišta i povećanje sadržaja azota preporučuje se sadnja površinskih useva.

Neven i sudanska trava uticaće na smanjenje zastupljenosti nematoda i iskoreniće korov. Mahunasti usevi će regulisati sadržaj azota, a ostali usevi će ugušiti ili zatrti korov. Međutim, ne preporučuje se sadnja lucerke. Većina površinskih useva uspeva jednako dobro kao i ribizla pod istim uobičajenim uslovima zemljišta.

Sitna žita i trave snizice nivo azota u zemljišta, i oslobodiće ga sopstvenim raspadanjem. Pristupite ishrani zemljišta prema rezultatima testiranja zemljišta dodavanjem 20 – 25 kg/ha čistog azota, i podešavanjem kiselosti, fosfora i kalijuma pre sadnje površinskih useva.

Površinski usevi obično se zaoru kasno u jesen u godini pre sadnje (trave), ili u leto (mahunasti ili jednogodišnji usevi) pre sadnje.

POSTAVLJANJE ZASADA

Izbor sadnog materijala

Veoma je važno nabaviti sadni materijal visokog kvaliteta i ispravnog zdravstvenog statusa. Sadnja neće biti uspešna ukoliko se ne ispuni ovaj uslov. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice, čime se obezbeđuje pouzdanost u smislu zdravstvenog statusa sadnica. Ribizla se tradicionalno za komercijalnu proizvodnju dobija zrelim reznicama koje se dobijaju u jesen, nakon opadanja lišća. Zelene reznice se mogu dobiti i sredinom leta, u toku vegetacije. U manjem broju, u zemlju se mogu položiti izdanci koji su više horizontalnog usmerenja.

Postoje dve vrste ribizle koje se gaje - crvena i crna. Crvena ribizla obuhvata i sorte sa varijantama crvene boje plodova (ružičaste ili bele do boje šampanjca). Crvena ribizla obično se gaji za tržište svežim plodovima, dok se crne usmeravaju za preradu. U pogledu skladištenja postoje znatne varijacije među sortama, ali one obično mogu da ostanu u dobrom stanju više nedelja, ukoliko se obezbede adekvatni uslovi skladištenja.

Tržište je takođe preusmereno na krupnije plodove, naročito kod crvene ribizle, iz više razloga, uključujući veću naklonjenost potrošača krupnijim plodovima i olakšanu i efikasniju berbu.

Takođe je u opticaju i nekolicina sorti crne ribizle sa krupnim i sladim plodovima, pogodnim za tržište svežim plodovima.

Slika: Mlad i negovan zasad ribizle.