ENDIVIJA

ENDIVIJA

Divlja vrsta Cicborium pumilum Jacq., od koje je nastala endivija, raširena je u Sredozemlju i južnoj Aziji. Stari Egipćani, Grci i Rimljani vrlo je rano koriste kao povrće. Po srednjoj i severnoj Evropi širi se od 13 do 16 veka, ali i sada , najviše je rasprostranjena u južnoj Evropi. Uzgajaju se dva osnovna varijeteta: Cicborium endivia var. latifolium, koji ima rozetu širokih glatkih listova s izrazitim srednjim rebrom, i Cicborium endivia var. crispum, kudrava endivija, naboranih, duboko urezanih i nazubljenih listova.

Hranljiva i zdravstvena vrednost

Endivija se najviše koristi sveža kao salata i u tome je njena najveća vrednost. U severnoj Evropi koristi se i kuvana, kao prilog jelu. Od salate se razlikuje po svojoj gorkoj komponenti, koju najvećim delom čini intibin, a upravo taj sastojak otvara apetit. Po sadržaju nekih minerala i vitamina bogatija je od salate, ali to se odnosi na zelene listove rozete, a unutrašnji listovi rozete, koji su žuti i manje gorki, nešto su siromašniji. Zbog male energetske vrednosti, ceni se naročito kao dijetalna namirnica.

Zdravstvena je vrednost endivije u poboljšanju rada jetre i lučenju žuči. Korisna je i za rad srca i bubrega. Poboljšava varenje, a deluje i protiv zatvora i hemoroida.

Proizvodnja u svetu i privredna vrednost

Proizvodnja endivije najviše je zastupljena u južnoj Evropi.Klimatski uslovi pojedinih područja omogućuju gajenje na otvorenom, pa ova proizvodnja, iako nosi određeni rizik, postiže na tržištu povoljnu cenu i ekonomsku opravdanost. U kontinentalnom području najviše se gaji u okolini gradova za prodaju, krajem leta i u jesen.

Morfološka i biološka svojstva

Endivija je, u osnovi, dvogodišnja biljka, ali može biti i fakultativno jednogodišnja. Uzgaja se zbog velike rozete lišća, dok je biljka još u vegetativnoj fazi. Noviji kultivari imaju vrlo kratke internodije na skraćenoj stabljici, pa pojedina biljka može imati i više od 100 listova. Takvi listovi gusto priležu jedan na drugi i delimično se zasenjuju.

Listovi mogu biti glatki, izduženo-ovalni ili okrugli, s više ili manje valovitim celim rubovima, zelene ili žutozelene boje. Ovaj tip endivije naziva se još i eskariol. Tip kudravih kultivara ima naborane, duboko urezane i nazubljene listove, pa rozeta lišća deluje kao polukuglasta glavica. Za razliku od salate, endivija ima dubok i manje razgranat koren, ali samo ako se direktno seje na stalno mesto.

Prilikom presađivanja ne doseže dubinu (do 1.5m) kao pri direktnoj setvi. U generativnoj fazi cvetna stabiljika naraste do 1.2 m, više ili manje grana, a u pazuhu pricvetnih listova nosi cvatove glavice s jezičastim, dvopolnim cvetovima plave, svetlopurpurne ili bele boje. Plod je roška (ahenija) klinastog oblika, svetlosmeđe boje, s ostatkom papusa u obliku krunice.

Budući da ima samo jednu semenku, koristi se kao seme. U jednom gramu može biti oko 700 semenki.

Seme endivije bolje klija na svetlu. Temperature više od 25 0 C smanjuju klijanje, a to može biti razlog neujednačenog i manjkavog nicanja dobro klijavog semena. Potapanjem semena različitih kultivara kroz 16 sati na temperaturi od 15 0 C, daje bolje nicanje u mraku, a dodatno osvetljenje za vreme potapanja još je posboljšva nicanje.

Endivija je biljka blage klime. Za vegetativni rast optimalne su srednje temperature od 15 do 18 0 C, minimalna za rast je 7 0 C, a maksimalna 24 0 C. Kada je rozeta već blizu tehnološke zrelosti (berbe), minimalna temperaturea od -3 0 C može izazvati veća oštećenja lišća, a pri -6 do -7 0 C biljka sasvim izmrzne.

Za rast je najpovoljnija umerena vlaga zemljišta 60 do 80% poljskog vodnog kapaciteta i relativna vlaga vazduha oko 70%. Vrlo je osetljiva na stagnirajuću vodu u zemljištu. Jaki vetrovi, koji nose čestice zemljišta, mogu izazvati znatna oštećenja, naročito na mladim biljkama. U prolećnoj proizvodnji, ako je rasada izložena temperaturi nižoj od 10 0 C, u kasnijoj proizvodnji pri dugom danu, endivija može preći u generativnu fazu (prorasti) pre nego što razvije dobru rozetu. Ako su, u razdoblju neposredno pre berbe, visoke temperature i niska vlaga vazduha, listovi rozete ostaju tvrdi i grublji, s više gorkih supstanci nego u jesenjem razdoblju.

Zemljište, klima i proizvodna područja

Za endiviju su najprikladnija srednjeteška, ali dobro propusna, zemljišta neutralne reakcije. Manje je osetljiva na zaslanjenost zemljišta, nego salata. U područjima kontinentalne klime, za endiviju je prikladnije razdoblje od kasnog leta do sredine jeseni, da razvoj rozete, do berbe, bude u vreme blažih temperatura. Moguć je uzgoj i u prolećnom razdoblju, ako se rasada proizvede u grejanim, zaštićenim prostorima, ali takav uzgoj može biti i rizičan. Ako je posle presađivanja prohladno vreme, rasada se može vernalizovati i prevremeno procvetati, a ako u vreme pre berbe nastupe visoke temperature, strada kvalitet.

Jesenje-zimska proizvodnja najprikladnija je u toplijim područjima. Zimska berba može se planirati na lokacijama gde minimalna temperatura ne pada ispod -5 0 C. U ostalim područjima berbu treba uskladiti tako da stigne pre većih hladnoća.

Mesto u plodoredu

Endivija stabije podnosi „samu sebe“ nego salata. Uopšteno se preporučuje da se ne sadi na isto mesto 3 do 4 godine. Zbog drugačije grade korena, nakon berbe, u zemljištu ostaje više korenova sistema i u dubljim slojevima, koji posle obrade dolazi više prema površini, pa u procesu razgradnje može imati depresivno delovanje na sledeći usev. Kao i za sve druge kulture, plodoreda se treba držati prvenstveno zbog bolesti i štetočina koji se mogu preneti zemljištem.

Potreba za hranivima i đubrenje

Endivija se kod nas najčešće sadi kao drugi usev, posle kultura koje rano napuštaju zemljište (rani krompir, rane kupusnjače, grašak, boranija i dr.) koje su đubrene ogranskim đubrivima, ili ostavljaju u zemljištu zalihu azota i zaoranu organsku masu posle berbe.

To svakako treba uzeti u obzir pri određivanju đubrenja mineralnim đubrivima. Prinos endivije od 30 do 40 t/ha iznosi iz zemljišta oko 150kg N, 50kg P2O5, 250 kg K2O, 60 kg CaO i 18 kg MgO. Budući da biljka najviše hraniva troši u drugoj polovini vegetacije, a osetljiva je na visoku koncentraciju soli u zemljištu, đubriva treba primetniti, najmanje, u dva navrata. Zbog mogućnosti akumuliranja nitrata u lišću, naročito u jesenje-zimskim uslovima, s primenom azota treba biti oprezan.

Izbor kulitvara

Dva su osnovna tipa kultivara endivije. Širokolisna, tip eskariol, koju još zovu i tip batavija, i kudrava - frisee tip duboko urezanih, naboranih i nazubljenih listova. Kultivari tipa eskariol otporniji su na niske temperature i ostale nepovoljne uslove, pa su prikladiji za kasnu jesenju i zimsku berbu u toplijim područjjima.

Rozeta može biti otvorena ili poluuspravna, tamnozelenih ili žutozelenih spoljnih listova.

Poluuspravni tip, rozete bolje etiolira unutrašnje listove (srce) i podnosi manji razmak između biljaka u redu. Proizvođači semena nude kultivare za letnji, jesenji, zimski i prolećni uzgoj, ali to zavisi od područja i klimatskih uslova. Za prolećnu i letnju proizvodnju važno je da kultivar sporo prorasta, odnosno da je neutralan na dužinu dana. Kultivari kudravog tipa, pored vrlo guste rozete i etioliranog „srca“, imaju vrlo različito urezane, nazubljene i kovrdžave listove i bele, nežne i krhke srednje žile. Naročito su prikladni za pripremanje salata u ugostiteljstvu, jer pored interesantnog izgleda, mogu duže zadržati svežinu.

Uzgoj endivije na otvorenom

Priprema zemljišta za setvu ili sadnju jednaka je kao i za salatu. Endivija se može direktno sejati na otvoreno preciznom sejačicom. U tom slučaju, potrebno je 1,5 do 2,5 kg semena po hektaru. Taj način se retko primenjuje, jer se teško postiže ujednačeno nicanje. Mnogo se češće proizvodi iz rasade. U zavisnosti od vremena sadnje, rasada se uzgaja na otvorenim gredicama ili u zaštićenom prostoru, golog korena ili u kontejnerima s grudom supstrata. Dobra rasada mora imati najmanje 5 sasvim razvijenih listova.

U kontinentalnim područjima najraširenija je jesenja proizvodnja. Seje se od sredine jula do početka avgusta na zasencene gredice. Za 1 hektar zasada potrebno je oko 200 m2 dobro pripremljenih gredica. Uz setvu 1 kg semena može se dobiti oko 500 sadnica golog korena po m2 gredice. Do nicanje, za 5 do 7 dana, površinu gredice treba održavati vlažnom, a tako treba nastaviti sve do presađivanja, za 4 do 5 nedelja.

Rasada s grudvom supstrata bolje podnosi presađivanje u uslovima letnjih temperatura. Sadi se sredinom avgusta na gredice ili na ravnu površinu uz razmak redova 30 do 50 cm i razmak u redu 20 do 30 cm, zavisno od kultivara. Uz manji razmak biljaka u redu, poboljšava se uspravni rast i bolje beljenje srca, ali u slučaju kišne jeseni, takav zasad više strada od truljenja.

Pre sađenja, protiv korova se može koristiti herbicid na bazi trifluralina, a samo u slučaju izrazite potrebe, posle sađenja može se koristiti herbicid na bazi propyzamida. Posle sadenja, pravovremenim navodnjavanjem, mora se izbeći zastoj u rastu, a kasnije jesenje kiše obično su dovoljne za razvoj rozete. Prehranu treba sprovesti pre nego što biljke zatvore redove. Mere zaštite od štetočina jednake su kao i za salatu. U zavisnosti od vremenu sadnje i kultivaru, u kontinentalnom području endivija stiže za berbu od septembra do početka novembra.

Prolećna proizvodnja u kontinentalnom području kod nas nije uobičajena zbog već spomenutih razloga. Noviji kultivari, neutralni na dužinu dana, mogu se proizvesti iz rasade - iz zaštićenih prostora, uz temperaturu višu od 10 0 C, setvom početkom marta i sadnjom do sredine aprila. Berba se može očekivati krajem maja i u prvoj polovini juna, kada temperature nisu još jako visoke. Za takvu proizvodnju prednost bi imala brdsko-planinska područja.

Uzgaja se iz rasade golog korena, proizvedenih na gredicama, ili s grudom supstrata u kontejnerima.

Seje se od sredine avgusta do sredine septembra, a presađuje od sredine septembra do sredine oktobra. Kasnija sadnja moguća je samo na lokacijama gde se minimalna zimska temperatura retko spušta ispod -5 0 C. Neki proizvođači daju prednost starijoj rasadi golog korena od 5 do 8 nedelja, pa ako su na gredici preguste, pokose lišće na 5 do 7 cm iznad zemljišta. Takva rasada lakše preživi u nepovoljnim uslovima.

Način proizvodnje ne razlikuje se bitno od proizvodnje u kontinentalnom području. Navodnjavanje je, najčešće, potrebno u pripremi za sadnju i posle sadnje, a kasnije je, obično, dovoljno padavina za nesmetani rast endivije. Zbog maksimuma padavina u jesenje-zimskom periodu, bolje je saditi uz veći razmak redova 50 do 60 cm i 30 do 40 cm u redu, jer u gustom sklopu, biljke lakše stradaju od truljenja. Iz istog razloga prednost ima proizvodnja na uzdignutim gredicama. Uz i zbog odgovarajućih kultivara, na najpogodnijim lokacijama, endivija se bere od sredine decembra do sredine aprila, kada već počinje prorastanje. Na lokacijama gde su češći zimski mrazevi, rokovi setve i sadnje podese se tako da se endivija obere do sredine decembra.

U topilijem području moguća je i jesenja proizvodnja, uz slične rokove setve i sadnje, kao i u kontinentalnom području, samo što je, za takvu proizvodnju, potrebno mnogo više navodnjavati, jer se veći deo vegetacije odvija u uslovima viših temperatura uz manje padavina.

Datum sadnje 4.9. 14.10. 9.11.
Datum berbe 8.12. 5.4. 10.4.
Broj dana do berbe 94 174 153
Masa rozete g. 668 412 202
Prinos, t/h 54 34 17

Prolećna proizvodnja nije, kod nas, uobičajena, ali se već ogledno proizvodi sadnjom rasade iz grejanog, zaštićenog, prostora sredinom marta. Kultivari, preporučeni za takav uzgoj, stužu za berbu do sredine maja, a kasnije već počinju prorastati. Biljke iz kasnijih jesenjih rokova sadnje, koje su prezimele u polju, prorasle su u proleće u uslovima porasta temperature vazduha i dužine dana. Prorastanje je počinjalo već u fazi 25 listova po biljci. U prolećnoj sadnji, i berbi leti, biljke su do početka prorastanja imale već do 150 listova.

Berba i prinosi

Endivija je stigla za berbu kad je rozeta postigla svoju punu veličinu, karakterističnu za kultivar, a unutrašnji listovi rozete sasvim su svetli ili žuti. To se ranije postizalo vezanjem rozete desetak dana pre planirane berbe, kad je biljka sasvim suva. Noviji kultivari i bez vezanja imaju „žuto srce“. Prema potrebi, može se brati i nešto ranije. Potpuno razvijena rozeta endivije može doseći prosečnu masu do 1 kg.

Bere se rezanjem rozete u zoni korenova vrata, a zatim se očisti od svih starih, požutelih i oštećenih listova. Otpad može biti 17 do 30% osnovne težine rozete. U jesenjoj i zimskoj proizvodnji, kada postigne punu veličinu rozete, endivija može, još dosta dugo, ostati na polju, pa je berbu lakše uskladiti s potrebama tržišta. Što se berba duže odlaže, veći je otpad. U zavisnosti od kultivara i sezone uzgoja, prinosi mogu biti 20 do 40 t/ha.

Dorada , pakovanje i skladištenje

Nakon čišćenja u polju, endivija se ponekad mora prati, prosušiti, a zatim pakovati u letvarice, ili kartonske kutije, obično samo u jedan red stabljikom okrenutom prema gore.

Slično kao i kod salate, iz provodih snopova stabljike izlazi mleko, koje na vazduhu brzo oksidiše. Održivost na prodajnom mestu veća joj je nego održivost salate, a u hladnjači, na temperaturi od 0 0 C i 90 do 95% relativne vlage vazduha, u ambalaži obloženoj PE folijom, može se održati do 20 dana.

U kontinentalnom opodručju, pri kraju sezone berbe u jesen, kad se već mogu očekivati niske temperature, prigradski proizvodači, tokom suvog vremena, često povade endiviju s delom korena, očiste je od starijeg lišća i uskladište u podrumu, u vlažni pesak, s gusto složenim rozetama. Tako se može održati i više od mesec dana.

Prema normama kvaliteta evropskog tržišta, endivija prve klase mora biti dobro razvijena, boje tipične za kultivar, bez oštećenja od mraza, bolesti i štetočina, koja joj ograničavaju upotrebljivost. „Srce“ endivije tipa eskariol, i kudrave endivije, mora biti žuto. Najmanja težina rozete (glavice), iz uzgoja na otvorenom, je 200g, a iz zaštićenih prostora 150 g. Razlika u težini rozete, u jednom pakovanju, za endiviju, iz uzgoja na otvorenom, sme biti najviše 150 g, a iz zaštićenog prostara 100g.

Za II klasu, uz iste osnovne uslove, dopuštena su manja odstupanja u boji i manja oštećenja od štetočina.