PROIZVODNJA KASNOG KUPUSA
 |
Kasni ili postrni kupus dolazi na drugo mesto u plodoredu. Uspešno se gaji posle useva koji oslobađaju njivu do jula, a to su: grašak, rani krompir, luk, pšenica i ječam. Najbolji predusevi kasnom kupusu su grašak jer ostavlja dosta azota i hranjivih materija u zemljištu, i pšenica koja ostavlja dobru strukturu.
Vreme za setvu rasada kasnog kupusa je od 20. maja do 20. juna. Za rasađivanje biljke dospevaju u prvoj ili češće tokom druge polovine jula, a berba počinje krajem oktobra – početkom novembra. U obzir treba uzeti i činjenicu da svaki dan setve posle 10. juna produžava vegetaciju u oktobru i novembru za 7 dana.
Gajenje rasada kupusa
Rasad kasnog kupusa proizvodi se u dobro pripremljenim otvorenim lejama na plodnom zemljišnom supstratu, koji je sastavljen od tri dela zgorelog stajnjaka i dva dela zemlje. Površina zemljišta do pet santimetara treba da je sitno usitnjena i ravna radi ravnomernog nicanja i razvoja. Za setvu rasada kasnog kupusa potrebno je 2,5 grama semena po aru, ili oko 300 grama po hektaru. Dubina setve treba da je od jedan do dva santimetra. Dublja setva produžava nicanje, što se nepovoljno odražava na rasad. Kasni kupus seje se na razmak 1,5-2 u redu i 25-30 santimetara međuredno. Ako je sklop biljaka gust može doći do zasenjivanja i izduživanja rasada. Posle setve zemljište treba zaliti, ali paziti da se ne stvori pokorica, jer tada seme teže i neujednačeno niče. Stvaranje pokorice nastaje tokom visokih dnevnih temperatura. Ukoliko se posle prvog zalivanja stvori pokorica, treba ponoviti zalivanje, ali manjom količinom vode, kako bi pokorica oslabila i mlade biljke mogle nesmetano da rastu.
Posle nicanja biljaka rasad treba odmah zaštititi od štetočina. Prvi se pojavljuje buvac, koji nanosi najveću štetu rasadu kupusa. Za njegovo suzbijanje mogu se koristiti preparati Fenitrotion 50 EC u količini jedan litar po hektaru, ili decis EC-25 sa 0,6 litara po hektaru, Karbaril P-5 i slični.
Optimalna temperatura za rast rasada je 15-17 stepeni. Da bi se dobio dobar rasad treba ga umereno i redovno zalivati. U slučaju nedostatka vode biljke slabo napreduju, a ako je ima više suviše se izdužuju, stablo je tanko, krto i lako se lomi. Na ovo treba paziti tokom vrelih letnjih dana, kada proizvodači obično misle da rasadu prija puno vode. Kad dnevne temperature dosegnu 25 i 30°C, a nekad i više treba smanjiti norme zalivanja. To znači zalivati ređe i u manjim količinama. U suprotnom rasad dobija žutu boju, izdužuje se i postaje neotporan na bolesti. Rasad treba zalivati i pre rasađivanja, jer se biljke dobro obezbeđene vodom brzo oporavljaju i ukorenjavaju.
Kasni kupus se u toku vegetacije zaliva 10-12 puta, u vremenskom intervalu 8-15 dana između dva zalivanja, sa po 30-40 mm vode. Orjentaciona količina vode za zalivanje kasnog kupusa je oko 380 mm tokom vegetacije. Kritičan period za zalivanje je rasađivanje, obrazovanje asimilacione površine – lišća, i zavijanje glavica.
Priprema zemljišta i đubrenje
Posle ubiranja preduseva obavlja se letnja obrada zemljišta, tj. plitko oranje na dubinu 15-20 cm. Istovremeno se zemljište i kultivira.
Da bi se dobio što veći prinos kupusa zemljište se dubri u više navrata. U jesen je dobro da se zaore stajnjak. Osim stajnjaka unose se i mineralna đubriva, i to na osnovu potreba kupusa. 10 tona glavica kupusa iznese 36-50 kilograma azota po hektaru, 15 kilograma fosfora i 50-55 kilograma kalijuma po hektaru. Količina čistih hraniva za potrebe kupusa iznosi 200-300 kilograma azota, 120-150 fosfora, 250-350 kalijuma i 40-60 kilograma magnezijuma po hektaru. Ovo znači da osnovno đubrenje treba da obuhvati 40-60 tona po hektaru, 800 kilograma NPK 8:16:24, a prihranu KAN-om. Od navedene količine jednu trećinu azota i dve trećine fosfora i kalijuma treba uneti do rasađivanja, a ostatak primeniti u prihranjivanju. Prvo prihranjivanje jednom trećinom azota obavlja se 6-7 dana posle sadnje, a drugo tokom intenzivnog razvoja listova rozete pri čemu se koristi preostala količina hraniva. Radi uštede đubriva može se obaviti samo jedno prihranjivanje sa 200 kg KAN-a, ili 100 kg UREE po hektaru 20-30 dana posle sadnje, odnosno u fazi najintenzivnijeg rasta rozete.
Rasađivanje biljaka i nega useva
Biljke se rasađuju kada imaju 5-6 dobro razvijenih listova.
Pri rasađivanju rasad treba probirati. Odbacuju se biljke sa oštećenim temenim pupoljkom – buduća glavica, kao i slabe i bolesne. Rokovi sadnje su od 20. jun do 20. jula, u zavisnosti od planiranog vremena pristizanja berbe. Da bi se sprečila pojava korova, pre sadnje treba uneti neki od herbicida: Treflan EC u količini 1-2 litra, Župilan E-48 ili Dervinol 45-F 2-4 litra po hektaru. Herbicid posle prskanja mora plitko da se unese u zemljište – inkorporira.
Biljke se sade dublje nego u leji, odnosno sve do kotiledona. Zemlja oko žila korena treba dobro da se sabije da ne bude vazduha oko njega, jer može doći do propadanja biljaka. Biljke se rasađuju na 50-60 u redu i 60-70 cm između redova.
Dan-dva posle rasađivanja počinje obnavljanje korenovog sistema, što najčešće traje oko 15 dana. U ovo vreme treba popuniti prazna mesta na parceli, nastala usled propadanja ili oštećenja rasada.
Da bi se sprečila pojava korova i pokorice u toku vegetacije dok biljke ne zatvore redove, zemljište treba okopavati i kultivirati. Ove mere nege izvode se obično dva dana posle zalivanja. Međuredna obrada treba da bude u površinskom sloju, ne dublja, da se ne bi oštetio koren kupusa, koji više ide u širinu nego u dubinu.
Kupus se bere sukcesivno – jednom do dva puta, u punoj tehnološkoj zrelosti. Beru se samo tvrde glavice s dobro formiranom i zavijenom glavicom. Ako se produži vreme berbe dolazi do tehnološke prezrelosti, usled čega glavice pucaju.
Poslednja berba kasnih sorti kupusa mora da se organizuje pre nego što temperatura padne ispod -5°C. Na -4-5°C kupus može da bude samo privremeno, jer posle duže vremena dolazi do izmrzavanja glavica. Tržišnim glavicama smatraju se sve one normalno razvijene, mase 1,5, 3 i više kilograma. Prinos kasnih sorti kupusa je 45-80 t/ha. Sorte pogodne za ovu proizvodnju su: Futoški kupus, Srpski melez, Atria, Rinda – za svežu potrošnju i kišeljenje, Koronet, Erdeno – za prezimljavanje, a može da se lageruje do aprila.
 |
Kupus se može koristiti za salate, kuvanje, ali i cediti tako da se dobiju sokovi. Dodatnu operaciju predstavlja kiseljenje - biofermentacija uz pomoć soli i vode. I kiseli kupus ima više varijanti: cele glavice, listovi koji se posebno pakuju i mogu se koristiti za pripravljanje sarme, seckani kiseli kupus za salate, podvarak i druge namene.
Udruženje proizvođača iz Futoga, koje je pokrenulo inicijativu za zaštitu futoškog kupusa, već ima u svom asortimanu sve te različite kombinacije. Nekoliko krupnih proizvođača, takođe, uspeva da ostvari proizvodnju na visokom tehničko-tehnološkom i higijenskom nivou, uz primenu sistema Hasap, ISO i drugih standarda.
Dr Janko Červenski
