FIZIOLOŠKI POREMECAJI PARADAJZA

Trulež vrha ploda

I u području, gde je zemljište bogato kalcijumom, trulež vrha plodova, (blossom end rot) srazmerno je česta pojava što se, na prvi pogled, čini nelogičnim. Zapravo, nedostatak kalcijuma se javlja samo u plodu, zbog nemogućnosti dotoka kalcijuma do ploda, pa celije na vrhu ploda, pocnu da odumiru. Tu pojavu, najčešće, izaziva stes zbog nedostataka vode. U nekim slulajevima, biljka lak, povlači vodu iz ploda. Ako su biljke, odnosno plod, krajnje osetljivi, stres od samo 30 minuta, kada se vidi samo lako venuće, može izazvati odumiranje ćelija na vrhu ploda. Plodovi su najosetljiviji kada dostignu 40-70% pune veličine. Na odumrlo tkivo ploda, često se nasele saprofitski mikoorganizmi, koji nastave razaranje ploda.

Sl. 1 Simptomi truleži vrha ploda.

MOGUĆI UZROCI TRULEŽI VRHA PLODA

Niska koncentracija kalcijuma u plodu
Slaba aktivnost korena
Visoka transpiracija uz nedostatak vode
Visoka vlažnost vazhuha koja sprečava transpiraciju, pa i snabdevanje i mobilizaciju kalcijuma u plodu
Visoka koncentracija soli, u zemljištu ili supstratu

Nema jedinstvene mere za suzbijanje vršne truleži ploda. To su, prvenstveno, preventivne mere.

PREPORUČUJE SE SLEDEĆE:

Dobra snabevanost zemljišta kalcijumom;
Pravovremena primena kreča da se postigne pH 6,5-6,8
Uzgoj manje osetljivih kultivara
Ujednačeno snabdevanje korena vodom
Održavanje dobre strukture zemljišta, koja omogućava opsežan rast korena i snabdevanje vodom, kiseonikom i hranivima
Kontrolu bujnosti biljke, uz pažljivu primenu azota.
Bujne biljke su osetljive na stres suše. Bujan rast vegetativnih delova biljke, smanjuje dotok kalcijuma u plodove.
Nagli početni rast nadzemnog dela, smanjuje rast korena, a posledica je manja apsorpcija vode i hraniva u kasnijem peridou.
Na kiselim zemljištima, izbegavati đubrenje amonijačnim sulfatom.
Vršna trulež ploda je, po svemu, istovremeno i nedostatak hraniva i fiziološki poremećaj.

Neujednačena obojenost ploda

Zeleni prsten oko kaliksa ploda, odnosno žuti prsten tvđeg tkiva, kada je plod zreo (engl. Green back, nem. Grünkragen), češće se javlja kod kultivara sa više hlorofila u perikarpu ploda. Javlja se u uslovima visokih temperatura i nedovoljne snabdevenosti ploda kalijumom, ili kod neodgovarajuće razmere azota i kalijuma. Plodovi dobro pokriveni lišćem, bolje izbegavaju ovu pojavu.

Sunčana palež slična je pojava, na plodovima koji su izloženi suncu, pa je temperatura u plodu, na tom delu, viša od 30 0C, što sprečava stvaranje crvenog pigmenta.

Sl.2 Simptomi ožegotina od sunca na plodu.

Tabela. Količina hraniva u listu paradajza.

RAZDOBLJE RASTA I RAZVITKA PARADAJZA
Setva – nicanje, broj dana - 5-10 (2)*
Nicanje – prvi pravi list (pikiranje), broj dana - 10-15
Nicanje – 5. do 7. list. (rasađivanje), broj dana - 40-70
Rasađivanje – početak cvetanja 1. grozda, broj dana - 8-12
Cvetanje 1. grozda – cvetanje 2. grozda, broj dana - 6-10
Oplođeni cvet – zreli plod, broj dana - 40-60

Sl.3 Simptomi neujednačenosti ploda paradajza.

Unutrašnje smeđenje ploda, nujednačena zrelost (internal browning, graywall, blotchy ripening). Zeleni plodovi, i plodovi takozvane zelene zrelosti, u zaštićenim prostorima mogu imati sivosmeđe pruge u vršnom delu ploda. Kada plod sazri, ti delovi ne dobijaju crvenu boju. Pojava je u vezi sa slabim intenzitetom svetlosti, niskim temperaturama, visokom vlagom zemljišta, obiljem azota i nedovoljno kalijuma i TMV virusom. Slične simptome, na plodu paradajza, izaziva hranjenje srebrnolisne bele mušice Bremisa argenifolia. Na površini ploda se pojave bele, zelene ili ružičaste, pruge ili pege, a na unutrašnjem delu perikarpa, bele ili žute pege. Posle crvene zrelosti plodova, spoljni znaci mogu nestati, ali unutrašnji ne. Uzrok ove pojave još nije objašnjen.

Sl.4 i 5 Simptomi “mačijeg lica” (cat face) na plodu.

Kalus na vrhu ploda (cat face) česta je pojava kod krupnoplodnih kultivara. Javlja se ako je mlada biljka, u fazi prvog lista, izložena temperaturi manjoj od 10 0C, tokom nekoliko noći. U tom slučaju se može javiti kalus na plodovima prvog, drugog i trećeg grozda. Pojavu pospešuje đubrenje azotom.

Pucanje ploda je posledica neravnomernog snabdevanja vodom, a može biti radijalno i koncentrično, zelenih i zrelih plodova. Ako je do pucanja došlo dok su plodovi još zeleni, oštećenja mogu kalusirati. Kultivari selekcionisani u suvim područjima, u vlažnim uslovima su više izloženi pucanju. Uz dobar razvoj korena, srednje bujnu biljku i dobro sačuvano lišće, može se očekivati manje pucanje plodova, ako nije moguće osigurati ravnomerno navodnjavanje. Pucanje kutikule izaziva sitne crtice na plodu paradajza, oko peteljke, ali često i do sredine ploda. Pojava povezana sa neravnomernim snabdevanjem vodom i većim prirtiskom asimilata u plod.

Šuplji plod – komore nisu ispunjene želatinoznom pulpom, bez semena su, ili s vrlo malo semena. Tome doprinose svi faktori koji sprečavaju dobro oprašivanje: slab intenzitet svetla, prebujna biljka, previsoke i preniske temperature, niska vlaga vazduha i vrući vetrovi, a u zaštićenom prostoru, nedovoljnan mehanički podsticaj oprašivanju. Kojim intenzitetom će se fiziološki poremećaji pojaviti na plodovima, zavisi od genotipa.

Uvijanje lišća (leaf roll) prema srednjoj žili liske, počinje od donjih listova, prema gornjim, kada su uslvi za asimilaciju povoljni, uz slabo zametanje i razvoj plodova. Tada se povisi sadržaj skroba i šećera u listu.
Osipanje cvetova mogu izazvati ekstremni uslovi temperature i vlage zemljišta i vazduha, neravnomeran rast, a u zaštićenom prostoru nepoželjni gasovi u atmosferi (etilen i dr.).
Uspravni rast cvetnog grozda je retka pojava koju uslovljava zastoj, posle naglog rasta. Kada se cvetovi, na takvoj grančici, oplode i plodovi počnu rasti, oni pretegnu prema dole i glavna peteljka napukne. To smanjuje dotok asimilata u plodove, pa oni ostaju sitni.

Izbor kultivara

Oplemenjivanje paradajza datira još od plovine 19. veka. Prvi kultivaru su dobijeni izborom iz loklanih ekotipova, najpe u južnoj Evropi, a zatim u Americi, a u poslednje vreme, u prometu je više od 2.000 kultivara. Pored standardnih kutivara, sve više se proizvode F1 hibridi koji imaju jaki heterotični efekat u mnogim osobinama. Mnogostruka upotreba paradajza, i različiti uslovi i načini proizvodnje, nametnuli su potrebu oplemnjivanja prema željenoj nameni. Iako su se neki kultivari zadržali godinama, izmena kultivara, a naročito hibrida, vrlo je brza. Zbog toga se ovde ne navode imena kultivara, nego osobine, poželjne za određene namene.

Kultivari za tržište i potrošnju u svežem stanju mogu biti namenjeni za proizvodnju:
* na otvorenom
* na otvorenom i u plastenicima
* u plastenicima
* u plastencima i staklenicima
* u staklenicima